Maleni Katar - moćna država
Dok se "Erbasov" avion A350 "Katar Ervejza", jedne od velikih uspešnih priča avioindustije poslednjih decenija, približava međunarodnom aerodromu Hamad u Dohi, prestonici emirata Katar, pruža se slika desetina ostrvaca u vodama Zaliva među kojima tankeri, uz postrojenja sa ekspoataciju zemnog gasa, čekaju da budu napunjeni plavim energentom.
Katar je najveći svetski izvoznik tečnog prirodnog gasa, a počeo je i da razvija Severno polje, najveće za TPG u svetu koje u Zalivu deli sa Iranom. Te dve zemlje, uz Rusiju, imaju najveće rezerve TPG.
Na zemlji, usred međunarodnog aerodroma Hamad putnici požele da ostanu dva, ili tri puta duže od predviđenog vremena za sledeći let. Estetski, Hamad naglašava arapski etos zemlje, imajući za temu oazu.
Prelep putnički terminal sa talasastim krovom osmišljenim da podseća na blage morske valove i džamija nalik ogromnoj plavoj kapljici vode, predstavljaju istinska umetnička dela.
Pod krovom, sa jednog do drugog kraja teminala, bešumno klizi aerodromski metro. Besprekorno čisti Hamad smatraju najluksuznijom i jednom od najprijatnijih vazdušnih luka na svetu.
Sa prosečnim dohotkom po stanovniku od 113.000 dolara procenjenom od Međunarodnog monetarnog fonda za 2022, Katar deli mesto četvrte najbogatije država na svetu sa Monakom.
U emiratima na 11.581 kvadratnih kilometara živi više od 2,6 miliona ljudi. Od toga, njih 313.000 su državljani Katara, a 2,3 miliona stranci. Prema godišnjaku globalne konkurentnosti lozanskog Međunarodnog instituta za upravljanje razvojem (IMD), Katar je peti po ekonomskom učinku u svetu.
Za geografski malu zemlju, Katar ima nesrazmerno značajan globalni uticaj. To je, u velikoj meri, zahvaljujući nacionalnom suverenom fondu vrednom 320 milijardi dolara, što ga svrstava u zemlje koje najviše investiraju u kompanije i nekretnine u inostranstvu. U Londonu, koji mu je do 1971. bio kolonijalna metropola, globalnom finansijskom centru, postoji "Katarska četvrt".
Kako je neverovatan san postao stvarnost
Sedeći na gomilama novca, geografski maleni Katar se ne ponaša u skladu sa svojom veličinom, već kao srednja sila deluje i van svojih granica. Između ostalog Katar je intervenisao u Siriji 2011. Kao članica Arapske lige uveo je sankcije režimu predsednika Bašara Asada i pridružio se bombardovanju Sirije 2014. koje su predvodile Sjedinjene Američke Države (zajedno sa Jordanom, Saudijskom Arabijom, Bahreinom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima).
Ne držeći se pravila da mala država uvek treba tako da se ponaša, Katar je u nedelju, 20. novembra dočekao otvaranje 22. Svetskog kupa u fudbalu, 13 godina pošto je podneo prijavu. Neverovatan san je postao stvarnost.
Posle više od decenije skandala i dvoumica, to što se turnir održava prvi put u muslimanskoj, arapskoj, i u zemlji Persijskog zaliva i Zapadne Azije, predstavlja simbol postojanosti Kataraca, ali i FIFA.
Svetski kup FIFA 2022. u Kataru bio je predmet neviđene rasprave otkako je ta arapska država nadmašila SAD u ponudi za prvenstvo 2010. Mada su mnogi međunarodni sportski događaji izazivali moralne rasprave o kršenju ljudskih prava u zemljama domaćinima, među arapskom i ostalim komentatorima sa globalnog juga smatraju da ni nijedan organizator nije bio tako brutalno napadnut kao Katar.
Takvi komentatori smatraju da je debata o Kataru i Svetskom kupu puna licemerja, orijentalizma i evrocentrizma.
Glavna kritika usredsređena je na postupanje Katara sa stranim radnicima, posebno onima koji su angažovani na izgradnji objekata za Svetsko prvenstvo.
Upućeni kažu da strani radnici u građevinarstvu i ugostiteljstvu u svim zemljama Persijskog zaliva, uključujući Katar, trpe loše uslove rada, prekovremene satnice i niske plate, ali su mere bezbednosti na velikim infrastrukturnim projektima relativno dobre. Katar i druge države Zaliva reformisale su zakone o radu, ali ne dovoljno.
Još jedno licemerje Zapada
No, izveštavanje o tom pitanju je prepuno licemerja, između ostalog i zato što niz među najvećim građevinskim firmama koje su radile na projektima Svetskog kupa, zajedno sa mnogim hotelima i industrijom turizma, stoluju na Zapadu. Zapadnjaci zaposleni u tim delatnostima takođe zarađuju veće plate u Kataru.
Za arapske kritičare je izveštavanje središnje globalne štampe sa svetskog prvenstva u Kataru, mešavina nadmoći belaca i orijentalizma. Navode se nazivi poput "pustinjskog Svetskog kupa". Ili da je britanski Bi-Bi-Si za jednu raspravu o turniru, iskoristio već otcanu frazu da je bila "zasenjena prašnjavom olujom kontroverzi". Londonski "Dejli Star" je objavio "ekskluzivni" članak pod naslovom: "Ričuće kamile ispred hotela engleske reprezentacije u Kataru gone tim na neprospavane noći."
Liči na 1958. i utakmicu Jugoslavija - Engleska 5:0, na stadionu JNA kada je "Gordim Albionima" Toza Veselinović dao het-trik. To je u ostrvskoj štampi pripisano "obilju belog luka" u jelu služenom gostima u večeri pred utakmicu.
Takva izveštavanja se oslanja na stereotipnu orijentalističku sliku o žiteljima arapskog sveta Katar je, možda, u vreme sticanja nezavisnosti od britanije bio mala pustinjska zemlja, ali je sada živahna država sa izvanrednom infrastrukturom, plažama, građevinama i ljudskim razvojem. Retko je videti kamilu i kada posetite pustinju.
Evrocentrizam je jedan faktor u raspravi o Svetskom prvenstvu u Kataru. U tekućoj Netfliksovoj seriji "FIFA na dlanu", jedan komentator se pitao kako će evropski navijači moći da dođu do Katara? Zašto to pitanje ne postavljaju navijači sa Bliskog Istoka, Afrike i Južne Amerike kada se Svetsko prvenstvo održava u Evropi?
Sep Blater, bivši predsednik FIFA, nedavno je kritikovao odluku da Kataru dodeli organizacija turnira. Blater, koji je posle više godina predsednikovanja morao da odstupi zbog korupcionaškog skandala, je kazao: "Katar je greška "i Emirat nazvao "malom" zemljom.
Blatera ponegde u zemljama u razvoju nazivaju "besramnim fanatikom... ispalim sa koloseka stalne evolucije i demokratizacije fudbala," uz podsećanje da je strast prema tom sportu široko rasprostranjena.
Pa opet, Nemačka, Italija, Francuska, Brazil i Meksiko su po dva puta bili domaćini Svetskog kupa. Evropske zemlje su ukupno priredile 11 od 22 turnira.
Od osnivanja FIFA 1904, sedam od njenih osam predsednika bili su belci, muškarci i Evropljani. Jedan od njih, Isa Hiatu - Afrikanac - bio je vršilac dužnosti predsednika 141 dan u periodu 2015-2016.
Da, Evropa ima jake fudbalske tradicije i osvojila je više svetskih prvenstava nego bilo koji drugi kontinent. No, fudbal je globalna igra i njen najveći turnir mora da prikaže različite zemlje, regione i kontinente.
Izveštavanje zapadnih medija, takođe, se usredsedilo na letnju vrućinu u Kataru, zbog čega se turnir održava u novembru i decembru. Prema londonskom "Dejli Mejlu", ta odluka nas je "lišila fudbalskog leta". No, zašto bi sve zemlje trebalo da planiraju svoje najznačajnije međunarodne sportske događaje u skladu sa godišnjim dobima na severnoj polulopti?
Kome je neprijatno izvan tradicionalnog evropskog okruženja?
Francuskog novinara su pitali o njegovom prvom utisku o Kataru, a on je odgovorio da u emiratu ima "puno džamija". Neki arapski komentari primećuju da zapadnjaci možda osećaju nelagodu izvan tradicionalnog evropskog okruženja. Zbog čega druge zemlje ne bi mogle da prirede Svetsko prvenstvo i pokažu svoju kulturu i tradiciju?
U zapadnim medijima je uoči Svetskog kupa bilo i obilje napisa o nasilju države Katar nad pripadnicima LGBT zajednice. Američki reporter Grant Val je već prvog dana tvitovao o svom "nepotrebno teškom iskušenju" kada je privremeno zadržan zbog nošenja majice duginih boja na stadionu.
Jedan katarski lekar se naljutio zbog neznanja na Zapadu o antihomoseksualnim zakonima u muslimanskoj zemlji.
"Ne znam kada će zapadnjaci shvatiti da njihove vrednosti nisu univerzalne", tvitovao je dr Najef Nahar Al-Šamari.
"Postoje i druge kulture sa drugim vrednostima koje treba podjednako poštovati. Ne zaboravimo da Zapad nije glasnogovornik čovečanstva", dodao je.
U Rusiji koja je, takođe, prošla kroz "toplog zeca" zapadne štampe kao domaćin Svetskog kupa 2018, postoji izreka: "Ne idite u drugi manastir sa sopstvenim samovarom."
Ili, kada dođete u tuđu kuću ili zemlju, morate slediti njihova pravila, a ne vaša.