Najčešće pominjane reči ovih dana u političkom životu u Narodnoj Republici Kini jesu "proizvodne snage". Tokom "Dve sednice", politički najvažnije sedmice u drugoj najmnogoljudijoj zemlji na svetu, razvoj "proizvodnih snaga novog kvaliteta" bio je prevashodno na dnevnom redu.
"Dve sednice" su zasedanja Svekineskog narodnog kongresa (KNK), vrhovnog zakonodavnog tela u državi, i Nacionalog komiteta Kineske narodne političke savetodavne konferencije (KNPSK) koji se održavaju jednom godišnje u Velikom zdanju naroda u glavnom gradu Pekingu. Preko 5.000 poslanika i savetnika su razmatrali procene najviših tela Komunističke partije Kine (KPK) i Državnog saveta (centralne vlade) da NR Kini predstoji period privrednog restrukturiranja usmerenog na razvoj naučno-tehničkog i inovativnog sektora koji su zahtev savremene epohe i globalnih promena neviđenih u poslednjem veku.
"Proizvodne snage novog kvaliteta" je termin koji je predsednik Si Ćinping uveo tokom nacionalne turneje prošlog septembra. Vrhovno rukovodstvo KPK je na zasedanju u decembru postiglo konsenzus da dostignuća u oblasti kritično važnih tehnologija budu "pojedinačno najznačajniji" faktor ambicioznog plana vlasti za modernizaciju ekonomije domaćom tehnologijom i odrednica u dugoročnom ekonomskom i vojnom rivalstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Sada je takva usmerenja prihvatio i osnažio KNK.
Najviši partijski, državni i vojni rukovodilac Si je tokom "Dve sednice" tri puta detaljno govorio o ciljevima razvoja domaće tehnologije. Čini se da strategija ima tri cilja: zamenu inostranih tehnologija, brzo uvođenje u industriju i snaženje strateške odbrane.
Na panel diskusiji delegacije istočne provincije Điansu, druge najrazvijenije u NR Kini, Si je kazao da država, suočena sa novim preokretom tehnološke revolucije i preobražajem industrije, "mora iskoristiti mogućnosti, povećati inovacije, razviti i proširiti nastajuće i planirati industrije budućnosti". U razgovoru sa predstavnicima naučno-tehničkog sektora poručio je kineskim naučnicima da "dostojno vode bitku".
Tokom zasedanja sa delegacijom Narodno oslobodilačke armije (NOA) i narodne oružane policije, vrhovni komandant je pozvao na integrisanje razvoja visoke tehnologije sa vojnim mogućnostima NOA radi "sveobuhvatnog jačanja strateških sposobnosti u novim oblastima".
"Proizvodne snage", kombinacija ljudskog rada sa tehnologijom i infrastrukturom, centralna su ideja marksističke teorije društvenog napretka. Uverenje da će se kapitalizam na kraju urušiti i ustupiti mesto socijalizmu potkrepljeno je argumentom da potonji bolje otkriva produktivne snage.
Tu teoriju su lideri KPK u potpunosti prihvatili i obogatili svojim tumačenjima. Najpoznatija je izreka tvorca reformi i kineskog otvaranja prema svetu Deng Siaopinga da je socijalizam u suštini "emancipacija i razvoj proizvodnih snaga". Njegov naslednik Đijang Cemin je otišao korak dalje ocenom da ekonomija mora biti u središtu socijalizma čija se vrednost iskazuje u razvoju, a ne u uništavanju klasnih neprijatelja.
U skladu sa teorijom, "proizvodne snage novog kvaliteta" znače nove pokretače ekonomskog i odbrambenog rasta zasnovane na naprednoj tehnologiji. Kinesko rukovodstvo smatra kako "stare" proizvodne snage više ne mogu da pokreću zemlju napred. Slabi tržište nekretnina, stanovništvo ubrzano stari, investicije u podsticanje ekonomskog rasta dostigle su svoje granice usred rastućeg duga i pada prinosa na uloge, množe se geopolitičke prepreke…
Sijev poziv za ciljani razvoj tehnologije, deo je sveukupne težnje za novim motorima rasta. Takve nove sile mogu se protezati od infotehnologije, biotehnologije, veštačke inteligencije (VI), kvantnih računara, nove energije i materijala, do dubokih svemira, okeana i uma.
Proizvodnja ovih novih proizvodnih snaga sada čini oko 11 odsto kineskog ukupnog domaćeg proizvoda (BDP), pa postoji prostor za njihov značajan rast. Procene su da će novi sektori činiti 18 odsto kineskog BDP do 2027.
Očekuje se da će Kina ojačati vodeću poziciju u proizvodnji električnih vozila (EV), litijumskih baterija i solarnih ćelija. Treba nastaviti istraživanje i ubrzavati otkrića i razvoj u revolucionarnim oblastima nove vodonične energije, farmaceutskih proizvoda i domaćih komercijalnih brodova. Sve to je, međutim, praćeno Sijevim upozorenjem da se napredak ne traži kroz uzaludna ulaganja ili napuštanjem tradicionalnih industrija.
Sijevi komentari se smatraju najvažnijim političkom smernicama, proisteklim sa "Dve sednice". Ta uputstva su bila nekoliko dana na naslovnim stranama svih novina u NR Kini i glavna tema nacionalnih televizijskih vesti u udarnim terminima.
Predsednik glavne domaće naučne istraživačke organizacije, Kineske akademije nauka (KAN), Hou Đianguo je pozvao naučnike da "podrže duh ćianga", rekavši da je 2024. presudna godina za zemlju. Reč "ćiang" se obično odnosi na brzo dobijanje nečega i koristi za izražavanje hitnosti zadatka.
"Proizvodne snage novog kvaliteta" su težnja da se NR Kina u globalnoj naučno-tehničkoj trci brže nađe na vrhu. Samo KAN ima preko 100 istraživačkih instituta, 130 ključnih laboratorija ili inženjerskih centara na državnom nivou i 69.000 stalno zaposlenih.
Dok NR Kina nastoji da preobrazi ekonomiju, istovremeno se suprotstavlja sve neprijateljskijim SAD i njihovim zapadnim saveznicima, kako u tehnologiji, tako i u odbrambenoj sferi. Rat za čipove koji su pokrenule SAD ne samo da ograničava pristup najnaprednijim poluprovodnicima, već i da NR Kini i Rusiji potkopa pristup visokotehnološkom razvoju.
Zato Kina preduzima veoma ciljane pokušaje da podstakne nauku i tehnologiju. To je područje koje će u velikoj meri definisati budućnost države.
Prema budžetskom projektu Ministarstva finansija za 2024, nauka i tehnologija su bespogovorni prioritet. Ulaganja će biti uvećana za 10 odsto, na 370,8 milijardi juana (51,5 milijardi dolara). To je najveći porast u bilo kojoj oblasti javne potrošnje, čak i u odnosu na odbranu, gde će izneti 7,2 odsto. Ukupna potrošnja zemlje na istraživanje i razvoj (IR) - države i privatnog sektora - je u 2023. premašila 3,3 biliona juana, druga najveća ulaganja u IR u svetu, posle SAD.
Ulaganje u naprednu tehnologiju u NR Kini nije novina, kao ni korišćenje industrijske politike. Ono što se sada događa je naslednik strategije Made in China 2025. koja je predviđala da ta država postane svetski lider u proizvodnji visokokvalitetnih proizvoda.
Pre 10 godina, Kina je bila globalna industrijska sila u povoju. Kruna njene slave bili su kućni aparati. Iz Kine je izvoženo malo roba do tada neviđenih u svetu. Onda je Kina krenula putem nove industrijske paradigme, od jeftinijeg svega do pretvaranja svega u intelektualno.
Tokom šest godina, kineska proizvodnja pametnih telefona premašila je 50 odsto globalnog tržišta. Za osam godina je kineska proizvodnja solarnih panela, vetroelektrana i litijumskih baterija dostigla svetsku dominaciju.
Tri kineska lidera u EV - Nio, Speng i Li Auto – pokrenuti su oko 2015. Tokom narednih devet godina, kineska industrija EV porasla do oko 60 odsto globalnog obima. Kineski BID je prestigao Teslu kao najveći svetski proizvođač EV, a Kina je trenutno najveće svetsko tržište automobila i EV. Kineski izvoz EV povećan je za 1.500 odsto poslednje tri godine, što je doprinelo da zemlja zameni Japan kao najveći svetski izvoznik automobila.
Kina je od aprila do juna 2023. izgradila 600.000 5G baznih stanica ili šest puta više 5G tornjeva nego što su SAD postavile za dve godine. Time je Kina već krajem juna postigla cilj da izgradi 2,9 miliona stanica do kraja 2023.
Kina ima 12,5 puta više robota nego što se očekivalo. To ukazuje da su kineski radnici zamenjeni robotima najbržim tempom na svetu.
"Proizvodne snage novog kvaliteta" su ključne za ekonomski rast NR Kine. Očekuje se da će domaća industrija VI postići veliki napredak u narednih 10 do 15 godina. Prema prognozama, do 2035. će obim tržišta VI dostići 1,73 biliona juana (242,2 milijarde dolara), ili 30,6 odsto od celokupnog svetskog iznosa.
Po ukupnom obimu kompjuterskih kapaciteta (hardverskih ili softverskih, potrebnih za obavljanje datog zadatka) NR Kina je druga u svetu, a broj preduzeća sa VI premašao je 4.400. Kina je izgradila 62 "fabrike svetionike", 40 odsto od ukupnog broja takvih postrojenja u svetu, smatranih najvišim nivoom globalne intelektualne proizvodnje, i tehnologije četvrte industrijske revolucije.
Kineski istraživači već vode u 37 od 44 najvažnije napredne tehnologije na svetu, uključujući komunikacije, nove materijale, novu energiju, sondiranje i navigaciju, bespilotne letelice i hipersoničnu tehnologiju. Kina takođe prednjači u nekim oblastima VI, biotehnologije, robotike i kvantnog računarstva, prema studiji koju je Stejt department naručio od veoma rusofobnog Australijskog instituta za stratešku politiku (ASPI).
Sada NR Kina među svojim "proizvodnim snagama novog kvaliteta" uzgaja novu vojsku tehnoloških zvezda. Imajući u vidu dosadašnje rezultate, u narednoj deceniji će brzina inovacija u NR Kini samo biti uvećana zahvaljujući revolucionisanju tehnologije.
Predviđanja su da će za deceniju kinesko vođstvo u bazičnim istraživanjima biti oličeno u još jednoj generaciji industrijske izvrsnosti. Tako bi i nacionalna privreda bila preobražena radi ekonomske budućnosti zemlje.