Reprezentacija Narodne Republike Kina se nije kvalifikovala za Svetski kup 2022. u Kataru. No, po alternativnom gledištu, Kinezi mogu biti među ključnim pobednicima na prvenstvu u emiratu.
Slično je bilo i na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. "Osim našeg fudbalskog tima, praktično sve ostalo kinesko stiglo je u Moskvu", tada su istakli na vodećoj nacionalnoj televiji, i Si Si TV. Kompanije iz Kine doprinele su više od bilo koje iz drugih zemalja (ne računajući domaćina) u obezbeđivanju komercijalnog uspeha tog Svetskog kupa. U Kataru je ove godine isti TV voditelj pisao veoma slične tvitove.
Kada je 2010, kao i Rusija, Katar potvrđen kao zemlja domaćin Svetskog kupa, stadion Lusail, gde će biti održano finale, još uvek nije postojao, niti grad oko njega. Veliki deo posla otišao je dobavljačima iz Kine. Stadion Lusail je izgradila kineska železnička građevinska korporacija (CRCC).
Ovo je prvi put da je kineska firma pobedila na tenderu za izgradnju središnjeg mesta Svetskog prvenstva, a ugovor o izgradnji stadiona sa 80.000 sedišta procenjen je na oko 767 miliona dolara. Rečeno je da je CRCC nadmašila 10 konkurenata iz devet zemalja u nadmetanju za izgradnju.
Stadion u obliku činije je jedan od neobičnijih doprinosa dugoj listi projekata u okviru kineske inicijative "Pojas i put" (BRI), čiji je Katar partner od 2014. Katar je, takođe, sa BRI uskladio svoju nacionalnu viziju do 2030. godine, plan ulaganja u infrastrukturu na nacionalnom nivou.
Mejd in Čajna svugde u Kataru
To znači širenje poslovanja za kineske firme kao što je CRCC. "Ovo će biti još jedna zlatna vizit karta za kineska preduzeća koja uspešno posluju u inostranstvu," kazao je za Lusail predsednik CRCC Džuo Lei.
"Kineski elementi su poput zvezda koje osvetljavaju Katar", nedavno se na svom tviteru divio Đou Džian, ambasador NR Kine u Kataru. "Od infrastrukture do telekomunikacija, od novog energetskog posla do solarnih elektrana, od dobavljača šibica do suvenira, 'Meid in Čajna' može se naći svuda u Kataru”.
Svetsko prvenstvo je takođe pružilo priliku za pohvale kineskim diplomatskim i ekonomskim odnosima sa Katarom. Pre početka Kupa, Kina je postigla još jedan uspeh u produbljivanju veza, pošto je državni energetski gigant Sinopek potpisao 27-ogodišnji sporazum o kupovini četiri miliona tona tečnog prirodnog gasa (LNG) od Katara godišnje. Ugovor vredan 60 milijardi dolara oglašava se kao najveći koji je Kina ikada potpisala za isporuku LNG.
U bliskoj budućnosti očekuje se i još jedan događaj u kineskim diplomatskim delovanju na Bliskom istoku: veoma najavljivana, ali još nepotvrđena poseta predsednika NR Kine Si Đinpinga Saudijskoj Arabiji, na kinesko-arapski samit 9. decembra. Sastanak, usred tekućih razmirica između Saudijske Arabije i SAD, prvi je takve vrste u kraljevstvu.
Diplomatska prekretnica
Diplomatski posmatrači opisali su događaj kao "prekretnicu" u odnosima NR Kine sa Bliskim istokom. U Pekingu su ocene da je to prilika za sveobuhvatan razvoj odnosa između Kine i arapskih zemalja. Ukazuje se da Saudijska Arabija, druge zemlje Zaliva i arapskog sveta sa 350 miliona pripadnika, smatraju kako je veoma važno razviti miroljubive i obostrano korisne odnose saradnje sa Kinom.
Uoči samita je u "Izveštaju o kinesko-arapskoj saradnji u novoj eri", ministarstvo spoljnih poslova iz Pekinga izložilo principe državne politike prema regionu. U dokumentu se negira da će SAD na Bliskom istoku ostaviti bilo kakav vakuum sile koji bi Kina želela da popuni. "Kina je oduvek verovala da na Bliskom Istoku ne postoji takva stvar kao što je ‘vakuum moći’ i da su narodi Bliskog Istoka gospodari budućnosti i sudbine regiona", navodi se u saopštenju sa blizu 19,000 reči.
Činjenica je, međutim, da se NR Kina pretvorila u velikog trgovinskog partnera za svaku zemlju Bliskog Istoka. Kineska državna preduzeća sklapaju mnoge značajne ugovore širom regiona i važan su izvor ulaganja.
Bilateralna trgovina između Kine i arapskih zemalja premašila je 319,2 milijarde dolara u prvih devet meseci ove godine, što je skoro sav obim zabeležen tokom 2021. Kina i arapske zemlje uspostavili su sveobuhvatnu saradnju, zajednički razvoj i strateško partnerstvo usmereno na budućnost, kao i 12 parova strateških partnerstava na bilateralnom nivou. BRI aktivno deluje u arapskom svetu, sprovodeći više od 200 velikih projekata u oblasti energetike i razvoja infrastrukture.
Zvaničnici Kine i Saudijske Arabije neprestano izjavljuju da će posvetiti veliku pažnju uzajamnom partnerstvu, posebno radi stabilnog snabdevanja energijom. No, saradnja između dve strane ide dalje. Već se kinesko-arapske veze razvijaju u oblastima tehnologija i odbrane.
Arapske zemlje, posebno zalivske, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Katar, veoma žele da istražuju svemir. Opet NR Kina je silno ponosna na svoj svemirski program koji upravo oličava Tiangong ('Palata na nebu'), svemirska stanica domaće proizvodnje koja bi do kraja godine trebalo da ugosti ukupno šest juksangjuana ("putnika po Univerzumu").
Potkopavanje američkih interesa
SAD shvataju da bi takav razvoj kinesko-arapskih odnosa mogao da potkopa njihove interese i pojačavaju prednosti za razvoj Kine u budućnosti. Opet američki uticaj na Bliskom istoku doveden je u pitanje, posebno posle haotičnog povlačenja trupa iz Avganistana 2021. godine. Tekući rat u Ukrajini, takođe, je produbio razlike između SAD i Saudijske Arabije, već napete zbog ocena u Vašingtonu o stanju ljudskih prava u kraljevini i ubistva novinara "Vašington posta" Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu.
Dalje, Vašington je kritikovao odluku OPEK+, čija je vodeća članica Saudijska Arabija, da smanji proizvodnju nafte kako bi bila održana stabilna cena. Optužuje se Rijad da taj potez podstiče inflacijy u SAD i stvara prihode Rusiji.
Do daljih razmirica mogla bi dovesti najnovija odluka G7 da ograniči cene po kojima Rusija može da prodaje naftu. Zemlje OPEK + mogle bi da protumače ograničenje cene nafte za Rusiju kao uvredu i napad usmeren na podrivanje OPEK.
Naime, OPEK vidi ovo kao promenu paradigme, jer indirektno osporava pretpostavljeni prerogativ kartela da obezbedi usklađenost svetske ponude nafte sa potražnjom, pri čemu je cena jedan od ključnih pokazatelja bilansa ponude i potražnje. Moglo bi se tvrditi da Zapad zapravo stvara konkurentski kartel zemalja potrošača nafte za regulisanje tržišta nafte.
Prošlog meseca je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao da Peking gleda blagonaklono na nastojanja kraljevine za "nezavisnom energetskom politikom" i snažne napore da održi stabilnost međunarodnog energetskog tržišta. Javljeno je i da dve vlade pregovaraju o naftnim transakcijama u juanima, što bi moglo potkopati američki dolar kao podrazumevanu valutu za trgovinu energijom. Izvoz u Kinu činio je 27 procenata ukupnog izvoza sirove nafte u Saudijskoj Arabiji tokom 2021.
Peking takođe radi na jačanju veza sa drugim državama u Zalivu. Pomenutom značajnom sporazumu sa Katarom, prethodio je sa UAE o slanju sonde na Mesec.
Kao odgovor, Vašington je upozorio bliskoistočne zemlje da će bliže veze sa Kinom ometati njihove odnose sa SAD. SAD su savetovale UAE da ne koriste kineski telekomunikacioni gigant Huavei za svoju telekomunikacionu mrežu. UAE su, takođe, pod pritiskom Vašingtona koji je obustavio pregovore o kupovini lovaca F-35 i drugog oružja.
Za sada, i SAD i zemlje poput Saudijske Arabije neće želeti da krše svoj okvir "nafta u zamenu za bezbednost". Zemlje koje proizvode naftu, poput Saudijske Arabije i Zaliva, i dalje se nadaju da će im SAD pružiti sigurnost.
U svemu, neporeciva je činjenica da je američki uticaj na Bliskom istoku i širom sveta opao. To je trend. A prilagođavanja u odnosima SAD sa zemljama proizvođačima nafte u Zalivu su neizbežna, posebno usred rusko-ukrajinskih tenzija. Američki predsednik Džo Bajden je povukao svoje prethodne tvrdnje da će doći do posledica za saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana i sada očajnički pokušava da obnovi veze sa dvorom u Rijadu dajući mu imunitet.