Demokratija u Srbiji između zapadnih i naših interesa

Reč demokratija koristim u smislu razmatranja ozbiljnih pitanja na način koji omogućava donošenje optimalnih odluka za društvo kao celinu. Radi ostvarenja onoga što zovemo nacionalnim i/ili strateškim interesima Srbije, poštujući mišljenje većine građana i omogućavajući im da svoje stavove izraze i politički artikulišu u Srbiji. Ovaj tekst ne polemiše sa drugačijim razumevanjima demokratije.

Tvrdnja da nam demokratija dolazi, ili će doći, sa Zapada, posebno iz EU, SAD, Britanije, Francuske ili Nemačke, kao pomoć našim "demokratskim snagama" ili kao gotov proizvod, je laž. U boljem slučaju – besmislica. O tome govorim u ovom tekstu.

Razmatranje je jednostavno. Ubedljiva većina građana Srbije neće da prizna tzv. Kosovu pravo da se otcepi od Srbije. SAD i drugi pobrojani glavni akteri na Zapadu smatraju da je od najveće važnosti da Srbija prihvati punopravno članstvo tzv. Kosova u Ujedinjenim nacijama. To prihvatanje stolice u UN za Kosovo se izvesno ne može postići demokratskim putem, zato što oko 8 odsto građana to hoće, dok oko 90 odsto građana to neće. Štaviše, odbija pod bilo kakvim uslovima.

Izvan svake sumnje je da i na Zapadu znaju kakvo je raspoloženje građana u Srbiji. Prema  tome, njihov jedini zaključak je da se zapadni interes priznanja nezavisnosti tzv. Kosova od strane Srbije može postići samo u totalitarnom sistemu. Nikako u demokratskom.

Cilj Zapada u Srbiji - totalitarizam

Strateški cilj Zapada otuda nije razvoj demokratije, vladavine prava i civilnog društva, nego razvoj i održavanje ekstremno totalitarnog sistema u Srbiji koji bi sprovodio interese Zapada. Pre svega, tako što bi se mimo volje naroda saglasio sa članstvom tzv. Kosova u UN. Samo takvim sistemom se može pokušati slamanje volje 90 odsto građana Srbije.

Otuda zalaganje dela opozicione, ali i vladajuće scene, za što brže i bezuslovnije približavanje Srbije EU/NATO/SAD, pod obrazloženjem da će se tako u Srbiji stvoriti demokratski politički sistem, ili predstavlja puku iracionalnu tvrdnju, ili zadatak koji se sprovodi. Kritika na račun Aleksandra Vučića zbog nedostatka demokratije je legitimna, ali žalbe Briselu ili Nemačkoj zbog toga su besmislene. Zapadni interesi (nije samo KiM, o čemu nešto kasnije) ne mogu se ostvariti bez potpunog poništavanja demokratije u Srbiji.

Na drugoj strani, na jedan čudan način, u Srbiji smo postigli saglasnost oko svih bitnih nacionalnih i strateških pitanja. U svim pobrojanim pitanjima koja slede, saglasnost je po svim istraživanjima javnog mnjenja između 80 i 90 odsto:

- ne odričemo se Kosova i Metohije i insistiramo na odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije;

- hoćemo da branimo izvorni  položaj Republike Srpske u skladu sa Dejtonskim sporazumom;

- nećemo u NATO;

- ne prihvatimo da je zločin u Srebrenici genocid;

- ne pristajemo da nam decu uče rodnoj ideologiji, da ne postoje majka i otac itd;

- nećemo da uvodimo sankcije Rusiji;

- nećemo da kvarimo odnose sa Kinom;

- nećemo da sledimo zelenu agendu po cenu bankrotstva Srbije;

- nećemo da se država distancira od SPC kada su u pitanju najvažnije nacionalne vrednosti;

- hoćemo da pomažemo svim Srbima koji ne žive u Srbiji.

Ovaj postignuti konsenzus ne treba shvatati kao dokaz ostvarene demokratije u Srbiji, nego samo kao osnov da se ona uspostavi na stabilnim osnovama. Pobrojano nam govori o tome šta nećemo, ali ne i neposredno šta hoćemo. Naravno da su te dve stvari povezane; kad pouzdano znamo šta nam preti i šta bi nas odvelo u propast, pola problema je već rešeno. Ali druga polovina čini sadržinu demokratije ove generacije građana Srbije.

Reč je o uspostavljanju takvih odnosa u društvu i politici koji bi obezbeđivali ozbiljnu raspravu o bitnim pitanjima razvoja i privrede i društva, a u krajnjoj liniji koji bi omogućavali razvoj svake porodice i svakog pojedinca. Bez uverenja ljudi da žive bolje nego juče, da su uvaženi i da se njihov glas čuje, nema stabilne demokratije.

U tom pravcu naši interesi  izgradnje demokratskih odnosa određuju  sledeće (ono što sledi je dato kao ilustracija, a ne kao iscrpna "lista"):

- razumevanje da je naš (i svetski) glavni neprijtelj globalni imperijalizam. Otuda je na bazi postignute saglasnosti ključno identifikovati sve pogubne uticaje tog globalističkog imperijalizma kod nas;

- priznavanje i od strane vlasti da imamo velike unutrašnje probleme - za neke od njih je kriv spoljni uticaj, a za neke smo krivi mi sami -  sve u cilju poboljšanja sistema u mnogim oblastima. Ne može se otadžbina braniti u dužem periodu ako ta otadžbina nije država u kojoj se može živeti dostojanstveno. I obrnuto, svaki naš problem, ako već nije, sigurno će biti upotrebljen od strane imperijalista za destabilizaciju i slamanje Srbije. Zato otklanjanje ključnih unutrašnjih problema mora biti imperativ razvijanja demokratskih odnosa u Srbiji;

- pokazivanje značajno većeg međusobnog uvažavanja svih aktera na javnoj sceni, a naročito na političkoj sceni u užem smislu, bez obzira na razlike;

- razvijanje mehanizama u kojima bi zaposleni imali učešća u upravljanju u privrednim društvima bez čega nema održive demokratije, što sada uopšte ne postoji u privatnom sektoru.

Srbija danas ima sreće zbog toga što u svetskim okvirima uveliko narastaju snage koje se takođe bore protiv globalističkog imperijalizma. Prosto se nameće kao imperativ očuvati postojeći nivo saradnje sa tim državama, a zatim snažno povećavati tu saradnju. Na taj način će Srbija biti prepoznata od velikih država, pre svega Rusije i Kine, ali i mnogih država Azije, Afrike, Južne Amerike, kao primer relativno male države koja štiti principe međunarodnog prava i daje svoj doprinos zajedničkoj borbi protiv imperijalizma.

Oslanjanjem na te snage širimo mogućnost važne ekonomske saradnje, bez bilo kakvih političkih uslovljavanja u pogledu unutrašnjeg uređenja Srbije i uz puno uvažavanje našeg teritorijalnog integriteta.

Principijelno štititi međunarodno pravo i time demokratske odnose u svetu, važan je sastavni element ukupnih demokratskih odnosa u Srbiji. Na taj način se dodatno kroz demokratiju štite i naši nacionalni i strateški interesi.

Zbog svega toga je ostvarenje naših interesa neodvojivo povezano sa demokratijom u Srbiji. I obrnuto, demokratija u Srbiji nema nikakve veze sa interesima Zapada.