Tramp pre Trampa i Srbija

Naslov sugeriše temu ovog teksta: analiziram mogući smisao i kontekst Trampovih izjava pre nego što 20. januara započne svoj predsednički mandat.

Analiza nužno obuhvata i ključne države u EU. I u okviru tog novog konteksta poziciju  Srbije.

Šta kaže Tramp

Mnogo toga. Gotovo svakog dana. Od najvažnijih izjava izdvajam:

1. Uvešće tarife (dodatne carine) na robu koja se uvozi iz Kanade i Meksika (uprkos NAFTA sporazumu o bescarinskom prometu sa SAD),

2. Dodatna opterećenja na robu i usluge iz Kine,

3. Tarife na robu koja se uvozi iz bilo koje zemlje BRIKS+ koje izbegavaju plaćanje u dolarima u bilo kojim transakcijama,

4. Tarife članicama EU ukoliko ne pristanu da kupuju više nafte i gasa iz SAD,

5. Povećanje procenta za finansiranje NATO sa 2 odsto BDP država članica na 5 odsto,

6. "Pakao" za Palestince u Gazi ako taoci ne budu oslobođeni pre 20. januara,

7. Kupovinu Grenlanda, ali tako da on mora postati deo SAD ili pod apsolutnom jurisdikcijom SAD uz pretnju upotrebe vojne sile,

8. Zahtev da se Panamski kanal vrati na upravljanje SAD, takođe uz pretnju upotrebe vojne sile,

9. Oboriće inflaciju u SAD značajnim pojeftinjenjem energenata.

Što se Ukrajine tiče, poslednja njegova izjava je da je "rok od 24 časa", u kome će predizborno rečeno rešiti sukob u Ukrajini, sada pomeren na rok od 6 meseci u kome očekuje da se susretne sa Putinom. Za razliku od prethodno pobrojanog, ovo zvuči realno. Ne deluje da će postići bilo kakav dogovor, ali je makar sam pristup logičan. Inače, sasvim je izvesno da će rešenje ukrajinske krize odvesti ceo NATO u direktan i sveobuhvatan poraz.

Otuda je za Srbiju najpametnije da jača odnose sa Rusijom, a ne da prepolovljuje privrednu saradnju kako sada čini, a još manje da uvodi sankcije Rusiji kao bi hteli medijski najprisutniji protivnici Vučića.

Kraj zelene agende

Silne carine koje će Tramp nametnuti svima, naravno, znače inflaciju i to veoma veliku u SAD. Da zanemarimo za trenutak činjenicu da Amerika uopšte nije u stanju da proizvede robu i usluge koje uvozi. A za onaj deo za koji bi mogla da uspostavi proizvodnju su potrebne godine.

Tramp kaže da će taj pritisak na cene anulirati pojeftinjenjem energenata. I ta izjava je jedna od najvažnijih. Bitno pojeftinjenje je moguće samo ako se suštinski potpuno odustane od tzv. zelene agende. Vraćanje u punom kapacitetu na ugalj, naftu i gas. Kako se u ceni energenata jedna stavka odnosi na troškove subvencija za obnovljive izvore energije, bez toga nikakvog razvoja zelenih tehnologija ne samo da nema, nego i postojeće postaju nekonkurentne.

Kada država veličine, moći i značaja SAD napusti zelenu agendu, onda i svi drugi (osim Kine) moraju da je napuste. Prosto će svi njihovi proizvodi postati nekonkurentni, a niko nema snage da kažnjava SAD.

Međutim, pojeftinjenje energenata uopšte ne može da anulira uvođenje silnih carina i inflacija je izvesna. Ali, ako ćemo iskreno, samo inflacija i obaranje vrednosti dolara mogu da reše javni dug SAD i to je verovatni cilj ove operacije. Uz obaranje realne kupovne moći najvećeg broja građana SAD.

Kad smo kod inflacije, proterivanje preko milion nelegalnih imigranata će takođe uzrokovati inflaciju. I verovatno operativne probleme naročito u poljoprivredi i građevinarstvu. Naime, ti ljudi za robovske nadnice rade u tim oblastima i lavovski deo profitabilnosti se zasniva na njihovom enormnom eksploatisanju. Ako bi ih zamenili građani SAD, koji neće da rade za te pare, nadnice bi porasle, a time i cene. Da ne govorim o tome da radne snage za te poslove u SAD jednostavno nema.

Ono što je sigurno, najavljena ekonomska politika će izazvati dodatne velike tenzije u američkom društvu.

Kanada

Tramp inače potpuno neosnovano izjednačava trgovinski deficit sa nekom državom (kada SAD više uvoze nego što izvoze) sa subvencijom toj državi. Kao da je davanje para, da bi neko proizvodio, isto što i kupovina jeftinije i/ili bolje robe koju je sam proizveo bez pomoći SAD. Realno je stvar potpuno suprotna – SAD za dolare koje štampaju dobijaju  robe i usluge koje nisu u stanju da provedu, ili ne po toj ceni.

Ako tome dodamo da je većina kompanija koje koriste pogodnosti NAFTA sporazuma iz SAD, a samo proizvode u Meksiku i Kanadi, onda je cela najava kažnjavanja još više bez ekonomske logike. Ali nije bez logike ako se koristi kao politička ucena protiv suvereniteta, naročito Kanade. Kanada će se suočiti sa neslućenim problemima. I to sada kada su ostali bez ingenioznog Trudoa, čiji je najveći doprinos bio u uvođenju veštačkih obrva u visoku politiku.

Ovaj primer je veoma poučan za sve koji zagovaraju kod nas stvarno uspostavljanje strateških odnosa sa SAD. To je pogubno i kada ste Nemačka, Kanada ili Danska, a ne Srbija. Vojna saradnja nas samo udaljava od mogućnosti izlaska naše vojske na granicu sa Albanijom. U  energetici to znači da se vezujemo za skuplje energente, ili da umesto najbolje, najjeftinije i najsigurnije ruske nuklearke, koje svi kupuju i instaliraju po svetu, mi prednost damo eksperimentalnoj nuklearki iz SAD, koje u poslednjih 40 godina uopšte nigde ni nisu napravili nuklearku. U poljoprivredi bi to bila GMO i tako dalje.

Grenland

Kod Grenlanda je gaženje suvereniteta Danske, uzgred članice NATO, neskriveno. SAD će prosto oteti Grenland, a Danskoj se sugeriše da sramotu sopstvene bespomoćnosti protiv siledžije iz "slobodnog sveta", "uzoru demokratije i moralne nadmoći" pokrije pristajanjem na iznuđeni prodajni ugovor sa SAD.

Ovakav postupak potkopava same temelje Kolektivnog zapada, zajedništva u kome su svi pristali da podrede svoje interese američkim, pa da zajedno pljačkaju ostatak Sveta, ali ne i da gube svoj teritorijalni integritet i prekomerno sopstveni standard.

Tramp to najavljuje zato što je Grenland važan zbog novog plovnog puta od dalekog istoka (pre svega Kine) do Evrope i istočne obale Amerike. Za samo nekoliko godina on će biti u operativnoj upotrebi zato što je Rusija (od nedavno i uz pomoć Kine) obezbedila i logistiku i sigurnost plovidbe tim putem koji je za trećinu kraći, pa dakle i jeftiniji, od postojećeg.

Prirodna bogatstva Arktika i samog Grenlanda se podrazumevaju.

Pošto od raznih najava koje je Tramp dao, nešto mora i da ostvari, mogu da se kladim da će oteti Grenland kao najlakši zahvat i dokaz da se ne šali ni u drugim pitanjima.

Opet pouka za Srbiju, kako uopšte može da se radi na zaključenju ugovora sa SAD, kada oni traže u tim ugovorima ustupke za sebe, od kojih nema odustajanja, a u delu koji im ne odgovara prosto kažu da to za njih ne važi.

Panamski kanal

Panamski kanal je već teži poduhvat. Za otimanje Grenlanda neće poginuti nijedan vojnik SAD. A za otimanje Panamskog kanala ne samo da hoće, nego će transport biti trajno nesiguran. I tu će i Kina i Rusija i sve države Srednje i Južne Amerike reagovati znatno većim kapacitetom.

Tramp međutim očigledno želi da pre nego što otvori potpuni ekonomski rat sa Kinom obezbedi strateške prednosti kontrole plovnih puteva. Uopšte ne vidi da će na taj način umesto izolacije Kine proizvesti izolaciju SAD.

To se ne vidi ni u Srbiji. Trampova politika ubrzava imperijalistički slom SAD, što Srbiji otvara sjajne perspektive u kratkom vremenskom periodu. Jedino što je potrebno jeste da se Srbija što pre distancira od tog broda koji tone.

EU, Francuska, Nemačka

Sve  najveće privrede  Evrope ili su u recesiji, ili klize ka recesiji u ovoj godini. I to pre nego što SAD na njih prebace sledeće troškove:

Još veće finansiranje Ukrajine, znatno veće finansiranje NATO, još veće troškove za energente koje im prodaje SAD, zahteva koji će im biti "isporučeni" negde u drugoj polovini ove godine, da sada prekinu i odnose sa Kinom, sledeći američke interese kao što su to učinili sa Rusijom.

Kada tome dodamo da su zaduženja i javna i privatna Francuske, Italije i Španije u zoni realno nenaplativih dugova ( faktički bankrotirane države), onda je jasno da one ne mogu da podnesu bilo kakav nepovoljan novi udarac. A ne sve pobrojano odjednom. Nemačka ima prostor za zaduživanje. Drugi ga nemaju. Ali ni Nemačka nema više političkog prostora za takvo praćenje diktata SAD. A diktata će izvesno biti. Šta će se ostvariti, to je drugo pitanje.

Neminovni rezultat ovakve politike koju Tramp najavljuje je izuzetno ubrzanje političkih procesa u svim važnim državama EU koji će prvi put na vlast dovesti političke snage koje prednost daju nacionalnim interesima. A elementarno razumevanje tih interesa ih vodi kao normalizaciji odnosa ne samo sa Rusijom, nego i sa celim BRIKS + formatom.

Za Srbiju je od najvećeg značaja da već do 2027. godine i u Francuskoj i u Nemačkoj na vlasti mogu da budu političke opcije koje se zalažu za povlačenje priznanja tzv. nezavisnosti Kosova. Bukvalno za tri godine cela tema o secesiji tzv. Kosova će najverovatnije ostati bez ikakve realne  političke podrške Zapada.

Trampove najave, ako se ostvare, će bukvalno zafarbati SAD u politički ćošak Sveta.

Bez podrške SAD, šta je uopšte Brisel? Adresa bez bilo kakvog uticaja. Sa neminovnim procesima svođenja EU na zajedničko tržište, što apsolutno ima ekonomskog smisla. A za Srbiju znači da otvaranje klastera i usaglašavanje izvan elemenata zajedničkog tržišta nemaju nikakvog smisla, pored naših razloga i zbog toga što EU ide u suprotnom pravcu.

I još ovo, ono što je inflacija za rešavanje dugova SAD to je nestanak evra kao valute za rešavanje dugova država evrozone. Mislite o tome.

"Pakao" za Palestince

Navodnici su naglašavanje da je reč o doslovnom navođenju izrečenog. A pakao je već obuhvatio palestinski narod, pre svega u Gazi, ali nažalost i u Zapadnoj obali. Trampove reči se ne mogu razumeti drugačije nego da će uz izraelsku vojsku genocid u Gazi sprovoditi i vojnici SAD: Ako bi se to dogodilo, onda bi to bio potpuni i nepovratni razlaz svih muslimana (osim pripadnika terorističkih organizacija u Siriji) sa SAD.

Amerika  je i bez toga sebe izolovala od muslimanskog sveta podržavajući Izrael u genocidu, ali učešće direktno vojske SAD bi definitivno označilo kraj bilo kakvog uticaja SAD u muslimanskim državama, da ne govorimo Arapskom svetu.

Za Srbiji to znači zastupati politiku snažne podrške Palestincima, osuda genocida, blokiranje izraelskih investicija u Srbiji, a time otvaranje novih razvojnih mogućnosti u muslimanskim državama za naše privrednike. Mi radimo suprotno. Otvaramo širom vrata za investitore i vojnu opremu iz Izraela, dajemo Amerikancima i to protivustavno lokaciju Generalštaba, pravo na reverzibilnu hidrocentralu itd. Sa tom pogubnom politikom Srbija mora odmah da prestane.

NATO

Za Trampovog mandata još jedna zabluda, sada o večitosti NATO-a, raspršiće se. Jednovremeno će se NATO suočiti sa potpunim porazom u Ukrajini i  unutrašnjim raskolima zbog zahteva da se izdvajanje država poveća na 5 odsto BDP. Tramp traži 5 odsto zato da bi mogao da odmah u ovoj ili najkasnije narednoj godini zahteva 3 odsto, da mu se ne bi ostali "izvukli" previđajući postupno povećanje dok njemu ne istekne mandat.

Sama najava će od Italije, Španije, pa i Hrvatske koje ne plaćaju ni 2 odsto (nabrajanje nije iscrpno) zahtevati rebalans budžeta za ovu godinu. Što niko od njih nije u stanju da uradi. Italija je primera radi upravo uspela da u novom budžet smanji deficit za samo 0,5 odsto. A sad će morati da više daje za Ukrajinu i mnogo više za NATO. Uz recesiju u koju klizi. To je politički neizvodljivo i vodiće u pad vlade.

Postaviće se sasvim logično pitanje: čemu uopšte NATO. I neće proći mnogo a sve opozicione partije u svim državama NATO će početi da zastupaju ideju izlaska iz NATO.

Skupo, a ne štiti ni od Amerike, niti može da štiti, a nema ni potrebe, od Rusije.

Za nas u Srbiji takođe otrežnjujuće. Od onog čuvenog "pa nećemo valjda protiv NATO" sada će ostati samo „hoćemo protiv secesije tzv. Kosova". I to je samo dve-tri godine od danas. Zato kod uvođenja vojnog roka treba  odmah odustati od besmislenih 75 dana obuke i vratiti primerenu obuku od godinu dana. Generali koji medijski brane obuku od 75 dana neka se javno potpišu ispod izjave da bi poveli u rat vojnike koji su imali obuku od samo 75 dana. Baš da vidimo da li ima takvog u vojnom vrhu.

Srbija

Procesi o kojima je reč će se verovatno dogoditi u ovom mandatu Trampa.

Otuda nema nikakvog smisla biti na "strateškom putu ka EU", kako kaže vladajuća grupacija. Pogubno je pristajanje na ucene Zapada. Upravo sada treba visoko podignuti zastavu ponosa, pravde i slobodarskog duha. Ukratko istine.

A još manje ima smisla ideološka mantra Proglasa o slobodi/neslobodi, demokratiji/autokratiji, gde se uvek kao pozitivno vidi Zapad, a kao negativno Rusija/Kina.

Studentski protesti imaju jedan neizgovoreni cilj koji ima političku logiku – ili ostavka Vučića ili prelazna vlada. U oba slučaja očekuje se da vlast samu sebe oslabi kako bi izvesno izgubila vodeću ulogu. Ciljevi koje studenti izgovaraju su takve sadržine da ih nije moguće racionalno podržati, ili su ispunjeni.

U političkom stanju u kome su i Vučić i ekstremno prozapadna opozicija izgradili atmosferu međusobne mržnje (u naličju, neupitne ispravnosti sopstvenih stavova bez bilo kakvog promišljanja), sama pojava studentskog protesta zaista delegitimizuje Vučića. Ako je on skoro pa idealan, a protivnici skoro pa izdajnici, onda protest studenata ne bi trebalo da je uopšte moguć. Čim je moguć, očigledno stanje nije onakvo kakvim ga mediji skloni vlasti i sam Vučić odslikavaju.

Međutim, nepopravljiva greška studentskog protesta je odsustvo sadržine. Nema ideje na kojoj bi se mogla graditi bolja Srbija. Nepopravljivo, zato što sami studenti nemaju stav o tome, niti se vodi rasprava o bitnim pitanjima među njima. Demokratija/autokratija su seminarske vežbe, ne spadaju u ozbiljna razmatranja "šta da se radi". I čim bi postavili goli zahtev za ostavkom ili prelaznom vladom, sam protest bi im se ugasio. Ono što je dobro za delegitimizaciju Vučića nije pogodno za legitimizaciju politike.

Te nedostajuće ideje nam sada nudi  Proglas koji  je objavio dokument koji navodno rešava "dan posle", to je valjda kad nas zapadno sunce ogreje.

Kada su pokušali da elaboriraju svoje viđenje rešenja problema po oblastima, iskazali su neverovatnu količinu neznanja u onim oblastima koje su naveli, a potpuno nerazumevanje šta su privredni i državni sistemi u onome što su izostavili. A tamo uopšte nema: monetarne politike, finansijskog sektora, fiskalne politike, vojske, zdravstva, prosvete, međunarodnih odnosa.

Samo primera radi, u delu "Ekonomska politika" nema nijedne mere ekonomske politike. Bukvalno montipajtonovski.

Slažem se sa Slobodanom Antonićem da treba uvesti racionalnost u naš politički diskurs. Za početak je racionalno odbaciti pogrešne stavove, bez obzira koliko je popularan onaj ko ih iznosi.

Nije teško razumeti da nije vreme za uzmicanje. Da li neko može biti podređeniji Americi od Ukrajine, Kanade ili Danske, pa, je li to putokaz za Srbiju? Ne. Nije vreme ni za prevrate. Stigla je ta pamet i do Gruzije, Rumunije, od ranije Slovačke i Mađarske.

Stabilnost zahteva pravdu. I u međunarodnim i unutrašnjim odnosima. Ko to ne razume danas neće imati drugu priliku. Ali ne tako da nam se nude navodno opipljivi rezultati u borbi protiv korupcije za tri meseca. Nije ovo 2012. godina pa da ljudi ponovo nasednu na propagandu. Ili obrnuto, ako može za tri meseca, pa zašto nije korupcija u krupnim oblicima rešena davnih dana od 2012. godine do danas.

Svet se ubrzano menja u pravcu propasti zapadnog imperijalizma. Velike promene su na samo par godina od nas. Rešenje nije u floskulama i odsustvu ideja Proglasa i sličnih  nosilaca narativa, suštinski, po sadržini, iz 90-tih godina prošlog veka. Ni u EU integracijama ni u strateškoj saradnji sa SAD. Sistem koji imamo mora neprekidno da se menja ka jednom pravednijem i čvrsto organizovanom društvu. Sve okolnosti nam idu na ruku. Optimizam je sasvim opravdan, ali su unutar Srbije potrebni procesi koji će iznedriti snagu koja će zakoračiti u tu budućnost.