Kolumne i intervjui
Istina kuca na vrata
Politika sankcija prema Rusiji potpuno je propala, Trampove carine pogodile su prevashodno Amerikance, a EU spas traži u Kini i Indiji. Šta to znači za Srbiju?
U ovom tekstu govorim o podacima za rusku makroekonomsku poziciju za 2025. godinu koji pokazuju da je čitav koncept sankcija Zapada prema Rusiji neuspešan, podacima o rezultatima carina koje je Tramp uveo u 2025. godini, koje pokazuju da je čitav koncept besmislen, ugovoru EU sa Indijom koji pokazuje potpunu impotentnost EU politike sekundarnih sankcija i posledično ukazujem na pravce daljeg razvoja odnosa i u svetu i unutar tzv. Kolektivnog zapada, ali i u pogledu Srbije.
Sve navedeno treba čitati u sklopu dve izjave iz Davosa:
- premijera Kanade Marka Karnija koji je objasnio da su u ranijem periodu SAD i saveznici (čitaj tzv. Kolektivni zapad) zajedno eksploatisali svet (eufemizam za pljačku), od čega je SAD uzimala najviše, ali je i za saveznike ostajalo dovoljno – i to je dobro, a sada je veoma loše zato što te iste SAD nameravaju da eksploatišu svoje saveznike i
- prvog čoveka "Blekroka" (najveći investicioni fond na svetu koji trenutno upravlja sa oko 13.000 milijardi dolara vrednosti) koji je izlaganje počeo pitanjem da li, osim prisutnih, ikoga izvan sale interesuje o čemu oni pričaju.
Obe izjave potvrđuju da se svet nepovratno promenio.
Rusija
Da se podsetimo, zamisao sankcija protiv Rusije je bila da će one bitno smanjiti prihod od prodaje energenata, da će to dovesti do bitno manjeg doprinosa energetskog sektora punjenju budžeta, da će to proizvesti zaduživanje i inflaciju, da će rublja postati bezvredna i da će sve to slomiti rusku mogućnost da ratuje u Ukrajini, kao minimum, a verovatno će narod pohrliti na ulice i svrgnuti Putina.
Stigli su podaci za 2025. godinu.
Posle četiri godine, stvarno je došlo do smanjenja doprinosa budžetu od prodaje energenata. Sa oko 30 odsto u 2024. godini, na 22 odsto u prošloj godini.
Ali to uopšte nije dovelo do bilo kakvog poremećaja makroekonomskih pokazatelja: budžetski deficit je 2,6 odsto, rublja je stabilna, a javni dug je u odnosu na BDP Rusije tek neku decimalu iznad 16 odsto.
Poređenja radi, Francuska tek treba da izglasa smanjenje budžetskog deficita za ovu godinu sa šest na pet odsto, SAD uporno "voze" deficit od oko šest odsto, Britanija je nešto iznad pet, a najbolja je Nemačka sa 2,4 odsto.
Rusija, koja je u ratu i pod bezbrojnim sankcijama, u samom je vrhu po budžetskoj disciplini u poređenju sa "nadmoćnim" Zapadom koji joj je uveo sankcije.
Pri tome je dug Rusije sedam puta manji od većine najvećih zapadnih ekonomija (SAD, Italija, Britanija, Francuska, Španija) i četiri puta manji od, opet najbolje, Nemačke.
Ovo je potpuni fijasko koncepta sankcionisanja Rusije.
Kako EU nastavlja u pravcu "smanjenja rizika" od ruskog gasa, predviđajući uskoro potpunu obustavu uvoza (sada je to na nivou od oko 37 milijardi kubika godišnje, a bilo je u normalno vreme između 150 i 160 milijardi), a imajući u vidu izliv iskrenosti premijera Kanade (a i objavljenu Nacionalnu bezbednosnu strategiju SAD) da zapadni saveznici postaju plen SAD, sama EU zapravo sprovodi sankcije prema sebi, omogućavajući SAD da mogu da ostvare svaki svoj interes. Prostom pretnjom da će sada oni obustaviti snabdevanje gasom EU. Postigli su da Amerika nema alternativu za EU, što bi rekli naši NATO protagonisti.
Prekidajući vezu sa jeftinim i sigurnim i količinski neograničenim količinama gasa iz Rusije, EU je sada izložena razarajućim mogućim ucenama od strane SAD, s obzirom na to da su postale drugi najveći snabdevač EU, bez čijeg snabdevanja bi se energetski sistem EU raspao.
Ko drugome jamu kopa... ali šta oni znaju o srpskim poslovicama.
Trampove carine
Sećate se da je Tramp obećao da će sprečiti da druge države u trgovini sa Amerikom zarađuju na štetu SAD i da će carinama ispraviti tu "nepravdu" i obezbediti da sada one finansiraju SAD?
Urađena je američka analiza na 25 miliona trgovinskih transakcija u pogledu uvoza, ukupnog obima od 4 hiljade milijardi dolara.
Zaista je budžetski prihod od carina porastao za 200 milijardi dolara. Ali 96 odsto tog prihoda su platili sami Amerikanci. Samo u 4 odsto slučajeva je prodavac smanjio cenu svog proizvoda kako bi sa povećanim carinama mogao da nastavi da prodaje u Americi. Sve ostalo je ili povećanje cene za krajnjeg kupca, ili smanjenje dobiti za američkog uvoznika (ili kombinacija ta dva).
Trampovo "spašavanje" Amerikanaca je u suštini njihovo oporezivanje za čak 192 milijarde dolara.
Ono što se jeste dogodilo, to je smanjenje obima uvoza iz država kojima je nametnuta visoka carina. Ali te države su prosto preusmerile svoje proizvode na druga tržišta. Na primer, izvoz Kine u SAD je manji za skoro petinu u odnosu na 2024. godinu, ali je Kina zabeležila ukupni rast izvoza u 2025. godini za nešto više od 3 odsto.
Posledica je da Amerikanac ima manji izbor proizvoda, a za one koje ima na tržištu sada plaća više nego pre Trampa.
Potpuni neuspeh politike visokih carina u pogledu proklamovanih ciljeva.
Sekundarne sankcije EU
Kako će Rusija biti obuzdana? Pa tako, govorili su, što zbog sankcija niko neće smeti da kupuje njihovu naftu, inače će sankcije biti uvedene i prema kupcu.
Kina je uglavnom nastavila da kupuje rusku naftu kao i ranije (malo manje ili malo više, kako koje godine). Ali ovde je važna Indija. Ona gotovo da uopšte nije uvozila rusku naftu (oko 4 odsto od ukupne količine uvoza). A onda je odmah u 2022. godini taj uvoz porastao na oko 30 odsto, da bi prošle godine obim uvoza nafte iz Rusije dostigao oko 37 odsto.
Ako neko krši sankcije EU, to je Indija. Mora da će uslediti žestoka odmazda.
Šta se dogodilo? EU je zaključila istorijski ugovor sa Indijom po kome za oko 90 odsto trgovinske razmene više nema carina. Ide se ka potpunom otvaranju tržišta.
Tome treba dodati da je i Kanada napravila nove trgovinske sporazume sa Kinom, da je premijer Britanije bio u trodnevnoj poseti Kini gde su takođe potpisani trgovinski sporazumi (kao i Finska, Italija itd.).
Potpuni krah koncepta sekundarnih sankcija.
Dalji pravci razvoja
Unutar Zapada doći će do zaoštravanja na relaciji SAD – ostatak kolektivnog Zapada. Prvo zbog toga što je prirodna rekacija da se opirete kad ste predviđeni od strane SAD da budete plen, a onda, ne manje važno, zato što nisu moguće politike ekonomskog opstanka na ideji konfrontacije sa, pre svega, državama BRIKS-a. Konflikt sa BRIKS-om je za Zapad samoubistvo.
Same SAD mogu neko vreme da izdrže taj sukob, ali samo ako su svi ostali u okviru Zapada spremni da svoje resurse, finansije, poluge ucene stave u službu Amerike. Po cenu sopstvene propasti. A kako vidimo, one to nisu spremne da učine, ili makar ne u meri koja bi bila potrebna SAD.
Pored toga, sama Kina vodi politiku urušavanja zapadnih berzi. Podrivanjem tržišta obveznicama (dužničkih hartija od vrednosti), tržišta akcija i daljim potiskivanjem dolara i kao valute za trgovinu i kao valute u deviznim rezervama država i kao kreditnu valutu.
Jedanput Zapad destabilizuje sam sebe u želji da vlada svetom, a drugi put destabilizacija dolazi od snage BRIKS-a i celog multipolarnog sveta Globalne većine koji funkcioniše već godinama, a treći put zato što se vode planske politike slamanja zapadnih berzi a time i dominacije Zapada.
U ovoj 2026. godini doći će do ukupne destabilizacije Zapada koja nije viđena u poslednjih nekoliko vekova.
Srbija
Sada, kada EU i Britanija moraju da se ekonomski povežu sa Kinom i Indijom gotovo sudbinski u ekonomiji, naš je neposredni cilj da maksimalno privučemo investitore iz Kine i Indije u Srbiju. Sankcionisanje Srbije u tom slučaju više uopšte neće biti moguće, zato što bi to izazvalo sukob EU sa Indijom ili Kinom. A to je sada za EU apsolutno neprihvatljiv sukob.
Operativno, to znači da Srbija poziv iz septembra predsednika Sija za organizaciju državne posete Srbije Kini u roku od šest meseci, koji je predsednik Vučić dobio u septembru 2025. godine prilikom obeležavanja pobede nad Japanom u Drugom svetskom ratu, treba maksimalno dobro pripremiti i to u najširem mogućem obuhvatu.
Poseta bi, dakle, morala da se dogodi ovog meseca i to je najvažnije pitanje za našu javnost: kada je zakazana i šta je na dnevnom redu. Sva druga pitanja za nas su u ovom mesecu od manjeg značaja. Delegaciju izvesno treba da predvodi predsednik Vučić, a sama delegacija mora da bude brojna uz učešće većeg broja naših ministara.
To je najveća razvojna šansa koju imamo u svetlu silnih zapadnih pretnji, i ne smemo da je propustimo.
Live
