Deklaracija
1. Ono što prvo treba primetiti, to je da je Deklaracija usvojena. Kako BRIKS odlučuje konsenzusom, postavilo se kao problem to što su Iran i UAE u veoma zategnutim odnosima koji su pretili da onemoguće postizanje konsenzusa. Da bojazan nije bila samo apstraktna, potvrdio je sastanak ministara spoljnih poslova pre oko tri meseca, koji priprema tekst za usvajanje, kada nije postignuta saglasnost, upravo zbog sukoba ove dve države.
To je rešeno tako što je izostala tvrdnja o agresiji SAD i Izraela na Iran, a onda i bilo kakva kvalifikacija vojnog sukoba između Irana i država Persijskog zaliva (pa tako i UAE). Uopšteno je konstatovano da na "Bliskom istoku/Zapadnoj Aziji" svi treba da poštuju međunarodne norme i da što pre treba da dođe do smirivanja.
2. Značajan deo je posvećen reformi sistema UN. To nije novo, ali je i ovoga puta to pitanje izdvojeno po obimu i pažnji koja mu se posvećuje. Misli se i na Sekretarijat UN i na sastav Saveta bezbednosti, i na sastav i upravljačka prava u MMF-u i Svetskoj banci, i na osnaživanje Svetske trgovinske organizacije – STO i postizanju efikasnosti njenih arbitraža. Zanimljivo je da se zahteva bez odlaganja prijem Irana u STO u trenutku kada SAD bukvalno histerišu u svom zahtevu za potpunom izolacijom Irana. Toliko o ubedljivosti Besenta i Trampa.
3. U 140 tačaka Deklaracije nema ni reči o Ukrajini, niti o Venecueli.
4. Ostala je žestoka osuda Izraela iz prethodnih deklaracija i u celini su ponovljeni stavovi o neophodnosti formiranja palestinske države sa Istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.
5. Ponovljena je formulacija da se odbacuju kao nelegalne i nelegitimne sve jednostrane sankcije, uključujući i sekundarne. Bez navođenja ko uvodi te i takve sankcije, dakle bez imenovanja SAD i EU/Britanije.
6. Pošto su SAD najavile da na samit G20 neće pozvati Južnoafričku Republiku, zauzet je stav da je arbitrarnost oko toga ko je, a ko nije član G20 apsolutno neprihvatljiva.
7. Izuzetno je povećana aktivnost unutar BRIKS-a između dva samita, tako da je za godinu dana održano čak nešto više od 400 sastanaka po različitim telima. Ako izuzmemo dane vikenda, to je skoro dva sastanka svakog dana.
Pošto u našoj javnosti nema uopšte svesti o tome čime se sve BRIKS bavi (nekako se misli da se lideri sretnu jednom godišnje i da je to sve) nabrojaću, samo primera radi, neka tela i forume u kojima se te aktivnosti obavljaju:
– parlamentarni forum, sa posebnom sekcijom žena parlamentaraca,
– biznis forum i drugo telo kao biznis veće,
– građanski forum, akademski, posebne tink-tenk grupe, veće mladih, sportska radna grupa, posebno organizovanje sportskih igara u disciplinama koje nisu olimpijske a karakterišu kulture različitih naroda,
– koordinacija na nivou ministara pravde, ministara kulture, turizma, transporta,
– grupa za rad na digitalnim platformama,
– mreža univerziteta, vrhovnih revizorskih institucija, izrada zajedničkih statističkih publikacija, rad na nacionalnim standardizacijama,
– Nova razvojna banka, posebna jedinica za pitanje rasta i razvoja u oblasti carina i poreza, posebno telo za pitanje finansijske bezbednosne mreže,
– klimatska istraživačka platforma, nova investiciona platforma,
– posebna jedinica za javno-privatno partnerstvo, za sistem plaćanja,
– centar za industrijsku kompetentnost, razvoj sopstvenih podvodnih kablova,
– posebna tela za pitanja hemijske industrije, fotovoltajki, pametne proizvodnje i robotike,
– saradnja u oblasti poljoprivrede na nivou ministara,
– centar za razvoj vakcina i nuklearne medicine,
– veće za svemir ( zabrana naoružavanja svemira)
– posebna tela za borbu protiv: droge, terorizma, korupcije.
Nabrajanje naravno nije iscrpno, ali mislim da je sada jasnija slika šta je sve pod nazivom BRIKS.
8. Od drugih zauzetih stavova izdvojio bih sledeće:
– sistem osiguranja u privredi mora biti oslonjen na institucije unutar BRIKS-a (drugim rečima, imperijalnim silama imaju se izbiti iz ruku i te poluge ucena)
– ističe se da je industrijalizacija i dalje ključna za rast,
– uvodi se sistem pravednog korišćenja retkih metala; tu se zbog premoći Kine ostalim članicama unapred garantuju fer odnosi,
– u pogledu Sirije, zahteva se povlačenje okupacionih snaga (to će reći Izraela),
– kod Sudana se zahteva trenutno primirje, organizovanje velike pomoći i primena principa "Afrička rešenja za Afričke narode",
– Liban, zahtev je da se Izrael povuče i da odgovaraju oni koji su napali snage UN,
– Kuba, zahteva se ukidanje blokade (ali bez navođenja SAD kao blokadera).
9. Na kraju ovog dela sa ponosom izdvajam da se Deklaracija poziva na konferenciju iz Bandunga iz 1955. godine na kojoj su usvojeni principi (njih deset) kao idejna vertikala sadašnjeg BRIKS-a. Ti principi su zatim 1961. godine u Beogradu utkani u Pokret nesvrstanih (to sad ja objašnjavam, to ne piše) i kroz Pokret nesvrstanih su nastavili svoj politički život do pojave mnogo moćnijeg saveza kakav je BRIKS.
Treba primetiti da je naša država tada bila lider u svetskim okvirima vodeće političke misli u svetu, pre 65 godina, za period u kome će te ideje dati svoj puni plod u prvoj polovini XXI veka. To je pravo vizionarstvo. Uporedite to sa "strateškim putem ka EU".
Stavovi lidera
1. Predsednik Kine Si je imao kratak i izuzetan govor. Suština je u tome da će se u narednom periodu najviše raditi na sveobuhvatnom razvoju naroda i država koje vidno poštuju multilateralizam i to tako što će Kina obezbediti potpuno otvoren pristup AI, pomoći u gradnji pametnih fabrika, robotici itd. Ideja je da se većinski deo sveta razvija oslonjen na samoga sebe i u okviru toga vodeći naročito računa o manje razvijenim državama.
To su inače iskustva Kine sa ASEAN-om. Pomoć Kine tim državama doveo je do snažnog razvoja same Kine i povećao sposobnost da se odupre SAD. To se sada hoće sa celim svetom koji ne pristaje na imperijalizam i ne povinuje se ucenama u tom smeru.
Ovakav pristup ujedno (to nije navedeno) nužno dovodi do kraha zapadnih berzi i ukupnog sloma njihovih privreda, pa nek samo istrajavaju na svojim imperijalnim namerama.
2. Predsednik Rusije Putin istakao je naročito razvoj čitave logistike i finansijske infrastrukture koja već danas podržava sisteme plaćanja, razmene podataka, depozita i kliringa unutar BRIKS-a. Ne kaže se da se radi na dedolarizaciji, ali se kaže da su već formirane platforme koje omogućavaju potpuno pouzdano poslovanje, bržu realizaciju transakcija i jeftiniju, u domaćim valutama, bez ikakvih mogućnost da neko treći to opstruira. Ne znam na koga misle ali sam siguran da se ne misli ni na Srbiju ni npr. Urugvaj.
Putin je insistirao i na tome da postoji veliki razvojni prostor u tome što su privrede komplementare. Ali ne u onom kolonijalnom obrascu: "Vi imate sirovine i to razvijajte, a mi ćemo od njih da pravimo proizvode i da vam ih onda prodajemo skuplje nego što vredi vaša sirovina", nego u smislu u kome je i Si govorio, da se u tim državama koje već imaju prednosti u određenim oblastima razvije i dostigne proizvodnja visoke dodatne vrednosti, što sistemski omogućava stvarni razvoj tim državama i narodima.
3. Premijer Indije Modi je u svemu nastupao kao lider BRIKS-a, dakle bez pokušaja da plasira bilo šta od stavova SAD, uz jednu veoma važnu rečenicu u bilateralnom susretu sa predsednikom Kine:
"Indija je spremna da sa velikom pažnjom u koordinaciji i saradnji sa Kinom zajednički ojača saradnju država Globalnog juga, promovišući multilateralni svet i globalni ekonomski rast i služiće kao snaga za stabilnost i progres u turbulentnom svetu."
Kada se u svetlu tih izjava čitaju sve druge informacije o samitu BRIKS-a u Nju Delhiju, jasno je da su izbegnute sve zamke za opstrukciju Pokreta i da je postignut novi nivo osnova za budući razvoj onih koji su na pravoj strani istorije. Još samo da im se i Srbija priključi.