Lekcija imperije: Američki duh iz kineske vaze (II)
Milenijumska imperija smogla je snage da preživi, ovaplotivši se kao NR Kina. Pitanje je, dakle, ne samo hoće li Zapad pronaći novi opijum u najnovijem pokušaju da suzbije Kinu, njenu ekonomiju i moć, već jesu li SAD savladale britansku lekciju odnosa prema Pekingu koja ipak nije okončana raspadom Kine, nego britanske imperije
Knjiga "Divna zemlja i Središnje kraljevstvo" Džona Pomfreta, koja, da ponovim, nažalost nije prevedena na srpski jezik, pruža nam, kako sam pomenuo u prvom delu ovog napisa, dragocene uvide u same korene američko-kineskih odnosa, bez kojih ne možemo jasnije razumeti moderne procese u svetu.
Uspostavljanje trgovine sa Kinom krajem 18. i početkom 19. stoleća u tadašnjim SAD ponekad je poprimalo komične razmere.
Ne samo da su nove američke elite bile opsednute kineskim porcelanom, čajem i svilom, već su neki od njenih pripadnika opsednutost zaradom u Kini izražavali na krajnje neobičan, čak komičan način. Uzgred budi rečeno, američka elita, sva odreda, držala je i eksploatisala robove, čak i kada je pisala i govorila o slobodi kao univerzalnoj vrednosti.
Kineska groznica gura Misuri ka Kini
"Čak su i stanovnici Srednjeg zapada, poput senatora Tomasa Harta Bentona, bili oboleli od 'kineske groznice'. Godine 1819, Benton je tvrdio da bi granice Misurija trebalo da pređu preko reke Misuri, kako bi nova država bila malo bliže Kini", napominje u Pomfret u svojoj knjizi.
Preci buduće američke političke, industrijske i finansijske elite putovali su u vrlo teškim i neizvesnim uslovima do Kine. Njihova neodoljiva vodilja bila je, međutim, dobit koja ih je čekala u Guangdžou.
Ni skorbut, ni neudobnost, ni oluje, ni neusavršena navigacija, nisu mogle da spreče Amerikance i ostale zapadnjake u strasnoj potrazi za profitom.
Guangdžou – metropola kakvu Amerikanci do tada nisu videli
Ali, kako je izgledao Guangdžou Amerikancima i kako su oni tačno trgovali sa Kinezima? Pomfret pred nas polaže pitoresknu sliku Jenkija u ušću Biserne reke.
"Nakon meseci provedenih na brodu, suočavajući se sa olujama i skorbutom, Amerikanci bi stigli do obale Kine. Prva stanica bila je Makao, komad kopna koji se proteže u Južno kinesko more, osamdeset milja niz Bisernu reku od Guangdžoa. Iako je Makao pripadao Kini, kineske vlasti su dozvolile Portugalcima da njime upravljaju od sredine 16. veka, kako bi zadržali strance van Kine, ali dovoljno blizu za trgovinu. Tamo su američki mornari naišli na mešavinu pacifičkih ostrvljana, Filipinaca, Malajaca, Afrikanaca, Indijanaca, Evropljana, trgovaca i kockara, da ne pominjemo Kineze. Klima – zime u Guangdungu bile su blage u poređenju sa oštrim hladnoćama severoistoka – ohrabrila je jenkijevske mornare.
Nakon što su angažovali kineskog čamdžiju, brodovi bi pristajali u Vhapuu, dvanaest milja od Guangdžoa, gde su trgovci istovarali svoj teret i plaćali dažbine. Odatle bi se uputili direktno u Guangdžou. U raznim trenucima, Amerikanci su davali mito, poznato kao 'cumšau' ili 'skviz', kako bi osigurali protok robe", navodi Pomfret.
On dalje piše da su se, putujući uz Bisernu reku ka Guangdžou, američki trgovci i mornari suočavali sa svetom punim života: obalski junkovi, sampani, trajekti, brodovi za šišanje i prodavci hrane ljuljali su se u mutnim vodama pomenute reke.
"Prošli smo pored pagode velike veličine, visoke sedam spratova", napisao je Čarls Tajng, koji je isplovio iz Bostona 1815. godine sa četrnaest godina.
"Kuće su bile zanimljive, slične onima koje se vide na kineskim tanjirima i drugoj keramici. Činilo se da je zemlja krcata stanovništvom, mladima i starima, svi su se kretali poput mrava oko mravinjaka", navodi on.
Pomfret navodi da su Amerikanci bili zbunjeni i fascinirani carstvom.
"Guangdžou, dom milion ljudi, što je bila četvrtina populacije SAD 1800. godine, bio je najveći grad koji će većina njih ikada videti", navodi Pomfret.
On nas podseća da su prvi Amerikanci u Kini videli izvor inspiracije.
"Smatrali su je harmoničnim društvom sa zvaničnicima biranim na osnovu zasluga, gde su umetnost i filozofija cvetali, a seljaci srećno radili na zemlji", navodi Pomfret.
Bendžamin Franklin je, na primer, obožavao kineski zatvorski sistem i interesovao se za popis stanovništva, proizvodnju svile i način na koji su Kinezi grejali svoje domove.
"Džordž Vašington napisao je da je nekada mislio da su 'Kinezi, iako smešni po obliku i izgledu, ipak beli'. (Američka konstrukcija azijskog rasnog "tipa" dogodila bi se kasnije, u 19. veku.) Revolucionarni pamfletista Tomas Pejn uporedio je Konfucija sa Isusom Hristom.
Džejms Medison i Tomas Džeferson divili su se sposobnosti Kine da se zatvori od spoljnog sveta, smatrajući njenu izolaciju vrlinom”, napominje Pomfret.
Kako se trgovalo?
Vlasti dinastije Ćing propisale su da stranci mogu da trguju samo sa posebnim cehom trgovaca, poznatih kao "Trinaest Hongova". Poreski nameti na međunarodnu trgovinu bili su visoki.
"Zapadnjaci su bili ograničeni na kompleks od 12 zgrada, nazvanih fabrike, odvojenih od cele populacije, u delu Guangdžoa izvan gradskih zidina, dovoljno malim da se meri u koracima: 270 duž užurbane Biserne reke i 50 od obale reke ka unutra. Do sredine 1820-ih, Amerikanci su zauzeli svoju fabriku na Staroj kineskoj ulici", navodi Pomfret.
On podseća i da su zapadnjaci u Guangdžou bili u nadležnosti onoga što je bilo poznato kao "Osam propisa". Posredi je opširan spisak pravila osmišljenih da održe političku i nacionalnu bezbednost Kine i upravljaju stranom trgovinom.
"Među njima je bila i zabrana prisustva zapadnjakinjama, izdata kako bi se sprečilo naseljavanje porodica u Kini. Druga je zabranila podučavanje stranca kineskom jeziku. (Da bi komunicirali, Kinezi i zapadnjaci razvili su svoj jezik, mešavinu engleskog, portugalskog, holandskog, francuskog i kantonskog koja se nazivala "pidžin," izveden iz kantonske izgovora reči "posao.") Takođe je bilo zabranjeno prodavati kineske knjige strancima, kao i širenje hrišćanstva", navodi Pomfret.
Ova pravila su, međutim, uglavnom kršena. Iz trgovačkih razvile su se prijateljske i ljubavne veze iz kojih je proistekla prva mešovita generacija dece. Razume se, takve veze pratile su i one neprijateljske.
Kako je boravak u Kini učinio SAD dosadnim
Ubrzano bogaćenje i zarada nisu ipak bili baš sve. Džon Pomfret lucidno primećuje da su banketi, pejzaži, ljudi, drugarstvo sa trgovcima iz celog sveta i nezaboravna priroda života u Kini činili Ameriku – dosadnom.
"Pišući o trgovcu Džonu P. Kašingu, koji se povukao u Boston kao multimilioner 1830. godine nakon 27 godina provedenih u Guangdžou, njegov kolega po imenu Džon Latimer primetio je da Amerika 'nije bila dom za njega'. Njegove navike postale su toliko fiksne, da je Kina za njega postala dom. Bendžamin Vilkoks je primetio po povratku u Filadelfiju: 'Ja sam rastrojen, nemiran, lenj i naravno iritabilan.… Sve ovde gubi u poređenju sa Kinom'", navodi Pomfret.
Cena uspostavljanja trgovine
U prvom delu ovog teksta pomenuo sam da su, uspostavljajući trgovinske veze sa Kinom krajem 18. i početkom 19. stoleća, SAD nudile pretežno ulov iz prirode, dok su iz Kine uvozile sofisticirane zanatske proizvode poput svilenih tkanina i porcelana. To je izazvalo veliki deficit koji je potom zapadni svet pokušao da neutralizuje nasilnim izvozom opijuma u Kinu.
Pomfet nas obaveštava da je američka potraga za dobiti u trgovini krznom ubrzo dovela do iscrpljivanja populacije morskih vidri.
"Nakon što su Britanci započeli ovu trgovinu uz obalu današnjeg Oregona 1784. godine, američki trgovci su stigli tri godine kasnije. Tokom naredne decenije, ti 'bostonski ljudi', kako su ih nazivala domaća plemena, potisnuli su Britance sa profitabilnog tržišta. Do trenutka kada su američki brodovi prevezli 200.000 krzna morskih vidra u Kinu – vrednih oko 6 miliona dolara u savremenoj valuti – ove životinje su skoro potpuno istrebljene iz Tihog okeana."
Trgovci iz Konektikata specijalizovali su bili za foke, a Amasa Delano je izvestio da su Amerikanci otkrili tri miliona krznenih foka na Mak afueri, udaljenoj steni uz obalu Čilea.
"Nažalost, ova populacija je ubrzo nestala. Od sredine 1790-ih do 1820-ih, Amerikanci su ubili više od šest miliona krznenih foka. Do 1824. godine, ove životinje su nestale iz voda oko Južne Amerike i sa ostrva južno od Afrike, gde je Vilijam Felps lovio u svojoj mladosti", navodi Pomfret, dodajući da su na Havajima i na Fidžiju američki trgovci tražili i sandalovinu, cenjenu zbog upotrebe u nameštaju i tamjanu, zajedno sa masnim morskim krastavcima, delikatesom u kineskoj kuhinji.
SAD i mehanizam univerzalnih vrednosti
Razvoj trgovinskih odnosa doneo je i prve nesuglasice. Krajem septembra, zbog incidenta u kome je stradala Kineskinja, izbila je prva međunarodna kriza između Kine i SAD.
Postavilo se pitanje hoće li Amerikanci potpasti pod kinesko pravosuđe. Potpali su nakon što je 6. oktobra 1821. godine grupa kineskih ratnih brodova opkolila američki brod "Emili".
Kineski zvaničnici i vojnici iskrcali su se na palubu američkog broda. Kapetan američkog broda odbio je da preda osumnjičenog, a već sutradan Kinezi su suspendovali trgovinu sa SAD.
Današnja supersila je tada "izdržala" 16 dana. Nakon toga, osumnjičeni je predat kineskim vlastima koje su ga pogubile.
"Britanci su bili šokirani, više američkom popustljivošću nego izvršenjem presude", naveo je Pomftet u svojoj knjizi.
"Amerikanci su 'varvarski napustili čoveka koji je služio pod njihovom zastavom, pred krvavim zakonima ovog Carstva, bez ikakvog pokušaja da mu obezbede osnovnu pravdu', izvestio je Selekcijski komitet Istočnoindijske kompanije. Za Britance, slučaj je naglasio potrebu da žive izvan dometa kineskih zakona. Za Kineze, to je pokazalo da čak i kada Kina pokušava da udovolji stranim običajima, stranci neće biti zadovoljni", naveo je Pomfret.
Priča koju doznajemo iz Pomfretove knjige ne završava se na izručenju osumnjičenog za ubistvo. Brod "Emili" krijumčario je opijum.
"Kineske vlasti, obaveštene o kapetanovom krijumčarenju droge, konfiskovale su teret i poslale brod nazad u Baltimor prazan. Slučaj Teranova (po prezimenu osuđenika) oblikovao je američke poglede na Kinu dugi niz godina. Zapadnjaci su ga citirali kao dokaz da im je potrebna ekstrateritorijalnost, prema kojoj bi stranci nadgledali svoje građane na kineskoj teritoriji, kako bi obezbedili 'univerzalne vrednosti' i zaštitili prava optuženih", navodi Pomftet.
Čak i danas nam značenje ovih rečenica izgleda poznato u najširem smislu, bilo da je posredi Srbija, Irak, Libija, Ukrajina ili kinesko ostrvo Tajvan.
Rat i rađanje SAD
"Snažna mešavina novca, droge i kulturnih razlika koja se vrtela oko Guangdžoa bila je neizbežno eksplozivna. Amasa Delano je predvideo da će britanski brodovi uskoro napasti Kinu. U Delanovom viđenju, careva nevoljnost da potpuno otvori svoju zemlju za trgovinu sa Zapadom bila je strateška greška. 'Englezi poseduju veliku moć u Aziji, kako na moru, tako i na kopnu', napisao je. 'Ukoliko napadnu, mislim da će to završiti raspadom trenutne vlade Kine'. Na kraju, ispostavilo se da je bio u pravu", beleži Pomftet.
Za SAD, međutim, trgovina sa Kinom nije samo spasila, već je i oblikovala novu republiku. Otkriće kineskog tržišta bilo je od suštinskog značaja za uspon SAD, navodi Pomfret.
Tokom 19. i početkom 20. stoleća, Kina je bila razorena kao država, a njena samo stotinak godina ranije superiorna ekonomija doživela je kolaps. Neprekidna agresija zapadnih sila i Japana na Kinu nije jedini, ali je ključni razlog njenog posrnuća.
Milenijumska imperija smogla je snage da preživi, ovaplotivši se kao NR Kina. Pitanje je, dakle, ne samo hoće li Zapad pronaći novi opijum u najnovijem pokušaju da suzbije Kinu, njenu ekonomiju i moć, već jesu li SAD savladale britansku lekciju odnosa prema Pekingu koja ipak nije okončana raspadom Kine, nego britanske imperije.
