Čim je Donald Tramp sredinom prošle nedelje saopštio da su SAD na rat u Ukrajini potrošile 350 milijardi dolara, američki državni organi, koje možemo posmatrati i kao zaostale pipke duboke države, odmah su istakli da je pomenuta suma "pomoći" znatno manja.
Ministarstvo odbrane SAD i tamošnja međuagencijska nadzorna grupa, koja prati državna izdvajanja za režim u Kijevu, saopštili su da je američki Kongres tokom poslednje tri godine za Ukrajinu izdvojio 183 milijarde dolara (zavisno od načina tumačenja, ponegde se pominje 175 milijardi, ali i drugi približni iznosi).
Američko naoružanje o ukrajinskom trošku
Pentagon je, prema navodima "Glasa Amerike", potvrdio da su SAD Ukrajini poslale 65,9 milijardi dolara vojne pomoći, dok je dodatnih 3,9 milijardi, koje je Kongres odobrio, ostalo nepotrošeno.
Oko 58 milijardi dolara, od pomenute 183 milijarde dolara ukupne pomoći Ukrajini, potrošeno je u samim SAD, odnosno, kako je "Glas Amerike" izvestio, ta suma je direktno usmerena na jačanje američke odbrambene industrije.
Posredi je zamena starog američkog naoružanja, datog Kijevu, novim naoružanjem američke proizvodnje koje je namenjeno američkoj vojsci. Manjim delom posredi je bila nabavka novog naoružanja za Kijev i druga ulaganja.
Ukratko, SAD su zanovile zalihe vlastitog novog naoružanja i vojne opreme o ukrajinskom trošku, ustupajući režimu Vladimira Zelenskog svoje stare zalihe.
Koliko će Ukrajince koštati obnova onoga što od Ukrajine ostane?
U međuvremenu, Zelenski je saopštio da su ukupni ukrajinski troškovi rata tokom protekle tri godine iznosili oko 320 milijardi dolara. Prema Zelenskom, Ukrajina je u ratne svrhe izdvojila 120 milijardi, a SAD i zemlje Evropske unije 200 milijardi dolara.
Koliko je sukob započet pre 11 godina zaista koštao Ukrajince verovatno nećemo nikada saznati.
Izvesno je da su čak i znatno manji izdaci za Ukrajinu zapravo preveliki, jer njen BDP po glavi stanovnika jedva da iznosi oko 5.000 dolara.
Tramp ne želi da SAD budu prepoznate kao gubitnička strana sukoba
Ukoliko je finansijska matematika državnih organa SAD i režima Zelenskog ispravna, postavilo se pitanje zašto je Tramp od režima Zelenskog tražio, i u međuvremenu dobio, namirenje u iznosu od pola biliona dolara kroz polaganje američkih poslovnih šapa na ukrajinska rudna bogatstva, konkretnije na ležišta retkih minerala u Ukrajini.
Sporazum SAD i Ukrajine od 24. februara predviđa da će Ukrajina polovinu dobiti od eksploatacije retkih minerala uplaćivati u poseban fond koji će kontrolisati Amerikanci.
Posredi je, očigledno, naplata potraživanja i interesa koji proizilaze iz tih potraživanja i drugih nama nepoznatih "dilova", kako SAD ne bi tokom ove godine u međunarodnoj javnosti bile prepoznate kao gubitnička strana sukoba koji se odigrava na području nekadašnje Ukrajine.
Bez želje da zađe u mračno područje kriptoanalize, autor ovih redova ne može da ne primeti da je novi američki predsednik sasvim sigurno imao pun džep argumenata za svoju tvrdnju, koje Kijev nije mogao da odbije, što se i pokazalo američko-ukrajinskim sporazumom o poravnanju međusobnih ratnih obaveza.
Izvesno je da neki od tih argumenata javnosti naprosto nisu vidljivi i da se debelo prelivaju preko budžetskih pozajmica Kijevu. Takozvana pomoć Ukrajini puki je eufemizam za nepovoljne zajmove, koji je, koliko do juče, bio zgodan da Vašington vlastitoj javnosti sukob u Ukrajini prikaže kao rat za demokratiju kom Amerika sa saveznicima daje pun doprinos.
Tramp je samo ogolio vrh tog mehanizma, ne odustajući ni stopu od debele naplate američkih potraživanja i interesa.
Nova bara za stare krokodile
Treba znati da će početna, ne i konačna, procena vrednosti obnove onoga što bude ostalo od Ukrajine, njene građane koštati najmanje 750 milijardi dolara.
Takođe se treba podsetiti, premda je ta vest ostala duboko u senci i zavetrini bombardovanja informacijama o vojnoj "pomoći" Kijevu, da je američki investicioni fond "Blek rok" još u jesen 2022. godine sa režimom Zelenskog potpisao memorandum prema kom će pomenuti investicioni fond, inače najveći na svetu, zajedno sa režimom u Kijevu koordinirati obnovu onoga što od Ukrajine ostane.
Razume se, u sporazumu Vladimira Zelenskog i Larija Finka, izvršnog direktora "Blek roka", nije napisano tako, ali formulacija da će pomenuti fond koordinirati obnovu onoga što od Ukrajine ostane sasvim sigurno odgovara stvarnosti.
Štaviše, "Blek rok" je u Kijevu, sudeći prema medijskim izveštajima, izboksovao i pravo ne samo da koordinira "napore svih potencijalnih investitora i učesnika u obnovi Ukrajine", već i da usmerava kapital u različite sektore ukrajinske ekonomije.
Režim Zelenskog je, svakako ne bez saveta zapadnih centara moći, u međuvremenu objavio da je uspostavio program ulaganja vredan 400 milijardi dolara, za koji je saopštio da je najveća poslovna šansa u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Sada već jedanaestogodišnji sukob u Ukrajini očigledno je bio "sjajna" prilika za zapadne fondove i korporacije, nešto poput nove bare za stare krokodile.
"Blek rok" na čelu Razvojnog fonda Ukrajine
Sudeći prema navodima iz relevantnih zapadnih izvora, ovde pomenuti "Blek rok" se na području pod kontrolom kijevskog režima udružio sa "Džej-Pi Morganom", formirajući Razvojni fond Ukrajine, kako bi zajednički "privukli" investicije u sektore energetike, infrastrukture, poljoprivrede, industrijske proizvodnje i informacionih tehnologija.
Pomenuti finansijski dinosaurusi nisu svakako jedini veliki američki igrači na području nekadašnje Ukrajine. Podsetimo da je više od 400 velikih zapadnih igrača, među kojima su "Blek rok" i "Džej-Pi Morgan" samo vrh ledenog brega, na zaboravljenoj konferenciji u Londonu izrazilo spremnost da "učestvuje u obnovi" onoga što od Ukrajine ostane.
Bio bi čist pleonazam, kada bih i na ovom mestu naglasio da je "učešće u obnovi" takođe pleonazam, zgodan da se zabašuri činjenica da će i taj ceh, poput ceha za prihvatanje starog recikliranog a zapravo za obnovu američkog naoružanja, platiti sami Ukrajinci, a da će dobit i njihova imovina pritom pripasti zapadnim fondovima, bankama i kompanijama.
Sasvim sigurno, uz američke fondove, banke i kompanije svoje interese u ostacima Ukrajine iskazuju i nama dobro znana Evropska banka za obnovu i razvoj i mnoge druge finansijske, osiguravajuće i investicione ustanove iz zemalja koje su orbitirale oko (geo)politike SAD.
Kompanije se već roje...
Samo tokom prošle godine, u Ukrajini je, prema podacima tamošnjeg režima, otvorena 201 turska, 90 poljskih, 89 američkih, 49 izraelskih, 36 britanskih, 35 rumunskih i desetine drugih kompanije čiji osnivači dolaze iz različitih zemalja, među kojima je 48 iz Kine.
Hoću da kažem da je javnim uvidom i spoljnom analizom nemoguće odmotati koloplet poslovnih i finansijskih interesa u ostacima Ukrajine, naročito kada su posredi zapadni centri moći i njihovi interesi. Stoga ne treba doslovno verovati kada ostaci duboke države u SAD, preko medija kojima Tramp sada uskraćuje finansije i drži ih za nepotrebne, toliko insistiraju na onih 175 do 183 milijarde dolara američke "pomoći" režimu u Kijevu koja će biti naplaćena i preplaćena finansijskom gozbom nad mesnatim ostacima Ukrajine.
Tramp je ugovorom o de fakto preuzimanju najvrednijih rudnih ležišta koja su ostala pod kontrolom režima Zelenskog samo prvi za svoju zemlju, njene fondove, banke i kompanije obezbedio najbolji zalog i mesto u čelu te geopolitičke trpeze, kako bi im, de fakto ratni plen, prvima bio poslužen po principu glava–glavi, plećka–harambaši, a fukara može i rebara.