Deseta godina "Pojasa i puta" i trostruki odgovor Pekinga

Septembra 2023. godine navršiće se tačno deset godina otkako je predsednik Si Đinping, tokom posete Kazahstanu, obelodanio kinesku viziju globalnog razvoja koju danas prepoznajemo kao izgradnju ekonomskog pojasa duž puteva svile.

Od tada do danas, inicijativa "Pojas i put" okupila je 150 zemalja i 32 međunarodne organizacije.

Ukoliko postoji otelotvorenje sintagme "međunarodna zajednica", onda je to sve više ova globalna kineska inicijativa, pre nego talasokratski savez SAD, Kanade, Evropske unije i Australije.

Ovome u prilog ne govori samo broj zemalja i međunarodnih organizacija okupljenih oko inicijative "Pojas i put", već i dinamika rasta ekonomske razmene na vektorskim pravcima njenog rasprostiranja. Najsvežiji podaci kineske vlade pokazuju da je trgovina Pekinga sa partnerima duž puteva svile tokom prvih 11 meseci 2022. godine porasla za 20,4 odsto, uprkos globalnom ekonomskom padu.

Novi vrhunac međunarodne saradnje

Prema rečima Vang Jia, kineskog ministra spoljnih poslova, inicijativa "Pojas i put" je postala novi vrhunac u međunarodnoj ekonomskoj saradnji i služi kao novi motor koji pokreće razvoj svih zemalja.

Upravo je "vin-vin" koncepcija međunarodne saradnje ono što Peking, uprkos snažnoj antikineskoj propagandi, čini privlačnim zemljama u razvoju na desetu godišnjicu "Pojasa i puta".

Uz sve prigovore geopolitičkih oponenata, simpatije za saradnju sa Kinom najuočljivije su u Africi, što je razumljivo imajući u vidu kolonijalnu istoriju tog kontinenta. Međutim, formula obostrano korisne saradnje, kao kontrapunkt politici vojnog širenja, kršenja međunarodnog prava, ucena, bombardovanja i okupacije, sve je poštovanija i na drugim kontinentima.

Američko popuštanje

Godinu iza nas obeležila je specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini i američko zveckanje oružjem u Tajvanskom moreuzu.

Odgovor Pekinga bio je trostruk.

Kina je, najpre, nastavila da čuva (ekonomska) leđa Rusiji na prostoru Evroazije.

Istovremeno, Peking je vlastitom snagom i istočnjačkim strpljenjem primorao SAD da krajem 2022. godine napuste sopstvenu ratobornu retoriku koju su, sve vreme, sa ostrva Tajvan pod vlašću Demokratske progresivne partije predsednice Caj Ing-ven, uporno odapinjale ka Pekingu.

Američkom popuštanju prethodio je tročasovni razgovor Si Đinpinga i Džoa Bajdena novembra 2022. godine. Od tada do danas usledila je relaksacija odnosa i niz bilateralnih kinesko-američkih kontakata čija će kruna, verovatno, biti najavljena poseta američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Kini, najavljena za početak 2023. godine.

Istini za volju, američkom reteriranju verovatno je doprinela i ubedljiva pobeda nacionalista, odnosno partije Kuomintang, na lokalnim izborima na ostrvu novembra 2022. godine.

Kuomintang je možda u opoziciji prema političkom režimu u matičnom delu Kine, ali nije u opoziciji prema jednoj i nedeljivoj Kini, što komplikuje i čak kompromituje pozicije SAD u Južnom kineskom moru.

Arapski svet, Japan, Nemačka...

Na kraju, serijom inicijativa u samom finišu 2022. godine, Peking je učvrstio svoje veze sa arapskim svetom, Japanom i Nemačkom.

Uz stalni uspon odnosa sa zemljama jugoistočne Azije (ASEAN) i bez upadanja u vatru na (nedefinisanoj) granici sa Indijom, Peking se pokazao kao odgovoran, snažan i konstruktivan akter onoga što neki geopolitički stratezi nazivaju novom velikom igrom.

Niko pre samo šest meseci nije mogao da zamisli ovakav rasplet 2022. godine, posmatrano iz perspektive Dalekog istoka.

Uzmimo za primer Nemačku koja je u Pekingu, očigledno, prepoznata kao najznačajniji evropski partner.

Tokom 2021. godine spoljnotrgovinska razmena grada Sudžoa sa Nemačkom iznosila je nešto manje od 15 milijardi dolara, beležeći u pomenutoj godini rast od čak 33,9 odsto. Poređenja radi, vredi istaći da je razmena sa Sudžoom tek oko šest odsto ukupne kineske razmene sa Nemačkom.

Sudžou pominjem zbog toga što je u delu Sudžoa, nazvanom Tajcang, smešteno čak 460 nemačkih kompanija.

Sredinom decembra, u Minhenu je bez previše pompe obeleženo pola veka od obnove kinesko-nemačkih diplomatskih odnosa. Obeležavanje ovog važnog jubileja proteklo je u znaku razvoja ekonomskih odnosa.

Simbolički, svečanost je nazvana je "Tajcang dan".

Nemačka sa ostatkom cele Evrope, ne samo Evropske unije, plaća preskupu cenu američke politike u Ukrajini. Otuda perspektive obostrano korisne saradnje celog Starog kontinenta sa Kinom, uz logično uvažavanje interesa Rusije, predstavlja najveći potencijal obnove stabilnosti i ekonomskog rasta.

Samo koji dan pre skupa u Minhenu, održan je 18. forum Peking – Tokio. Povod je bio sličan: obeležavanje 50. godišnjice normalizacije diplomatskih odnosa, uz "usputno" podsećanje da je tokom prvih devet meseci 2022. godine vrednost razmene Kine i Japana premašila 270 miliajrdi dolara.

Uz produbljivanje kinesko-arapskih odnosa, o čemu je na portalu RT Balkan već bilo reči, Kina je ovim formatirala svoje ekonomsko-spoljnopolitičke prioritete u 2022. godini i trasirala njihove puteve u 2023. koji će i dalje strukturno i kvalitativno biti oprečni američkim.

Šta je o svemu rekao Vang Ji

O tome svedoče reči Vang Jia koji je, sudeći prema pisanju lista "Čajna dejli", identifikovao prioritete sledećim redosledom:

"Strateško međusobno poverenje i obostrano korisna saradnja Kine i Rusije biće produbljeni, a kinesko-rusko sveobuhvatno strategijsko partnerstvo i koordinacija biće zacementirani.

Kina će slediti zajednička shvatanja postignuta između predsednika Kine i SAD i nastojaće da ponovo kalibrira odnose Kine i SAD kako bi ih vratila na pravi kurs.

Kina će takođe biti angažovana u tešnjoj razmeni na visokom nivou i strategijskoj komunikaciji sa Evropom, produbljivaće prijateljstvo, međusobno poverenje i približavanje interesa sa svojim susedima.

Osim toga, Peking će ojačati solidarnost i saradnju sa drugim zemljama u razvoju i zaštititi i proširiti legitimna prava i interese zemalja u razvoju."

Iz poslednjeg Vangovog pasusa svakako ne treba izbaciti Afriku do koje osim pomorskih puteva vode i oni preko arapskih zemalja.