Skupština kineskog ostrva Tajvan (Zakonodavni juan) usvojila je 27. decembra rezoluciju o zločinima protiv čovečnosti i genocidu koji je, navodno, NR Kina izvršila nad Ujgurima, turkofonom islamskom zajednicom pretežno nastanjenom na severozapadu zemlje, u Ujgurskom autonomnom regionu Sinđang.
Ovom rezolucijom, Zakonodavni juan pridružio se grupi parlamenata najrevnosnijih saveznika SAD (Velika Britanija, Kanada, Češka, Belgija, Holandija, Francuska, Litvanija, Irska, Evropski parlament) koji su, takođe, usvojili sopstvene rezolucije o navodnom genocidu nad Ujgurima u NR Kini.
Svetski ujgurski kongres, sa sedištem u Berlinu, pozdravio je usvajanje pomenute rezolucije, istakavši da je posredi veoma važan presedan, jer je skupština Tajvana prvo zakonodavno telo u Aziji koje je usvojilo rezoluciju o navodnom genocidu nad Ujgurima.
Rastegljiva imenica sve veće upotrebne vrednosti
Upotrebna vrednost imenice genocid u međunarodnim odnosima poslednjih decenija je porasla i rastegnuta do neslućenih političkih razmera. Kuda stvar sa političkom (zlo)upotrebom imenice genocid vodi, videlo se još februara 1992. godine, kada je zločin jermenskih vojnika u Hodžaliju bio proglašen za čitav genocid, a pogotovo 1995. godine, kada je zločin u Srebrenici, mimo naučnih i ekspertskih tumačenja, političkim instrumentima proglašen, takođe, za genocid.
Sada se sa sličnom optužbom suočava NR Kina koju SAD sa svojim satelitskim vladama optužuju za držanje vaspitnih kampova i eliminaciju Ujgura, iako je njihova populacija u Kini, prema zvaničnim i lako proverljivim informacijama, tokom poslednjih šest decenija porasla sa 2,2 na oko 12 miliona, a životni vek samih pripadnika ove etničke zajednice, u proseku, produžen sa 30 na 75 godina.
Da stvar bude još apsurdnija, kolo među parlamentima koji osuđuju navodni genocid u Sinđangu vode zemlje koje su, ne tako davno, izvršile najmonstruoznije genocide u istoriji, poput Belgije u Kongu i Velike Britanije u Irskoj, Indiji i nizu drugih kolonija.
Ko je Adrian Zenz?
Kina je tokom proteklih tridesetak godina uložila mnogo napora, ljudskih života i kapitala da obuzda teror ujgurskih separatista u Sinđangu i od tog autonomnog regiona načini prosperitetno područje.
U stotinama terorističkih napada od 1990, zaključno sa 2016. godinom, ubijene su hiljade pripadnika kineskih snaga bezbednosti i nedužnih građana. Pomenimo samo sinhronizovani napad ujgurskih terorista koji se dogodio 5. jula 2009. godine u Urumćiju, glavnom gradu Sinđanga, u kojem je stradalo 197 ljudi, a povređeno 1.700. Pritom je oštećena 331 radnja ili prodavnica i 1.325 vozila.
Autor ovih redova bio je svedok napada ujgurskih terorista na Trgu Tijenanmen 2013. godine, kada je poginulo petoro (od čega troje terorista), a povređeno 38 ljudi. Odgovornost za napad na Trg Tijenanmen preuzeo je Islamistički pokret istočnog Turkestana.
Ove činjenice na Zapadu nikoga posebno nisu zanimale, ni zabrinule. Ovo tim pre što je kineska vlada lako uspela da dokaže da iza terorističkih pokušaja destabilizacije zemlje stoje zapadne organizacije, a da politički projekat osude navodnog genocida u Sinđangu potiče od nemačkog antropologa Adriana Zenza, čiju su fondaciju ("Victims of Communism Memorial Foundation") u Vašingtonu osnovale SAD. Zenzovu fondaciju sponzorišu obaveštajne strukture SAD, kako bi svetu predstavile da Kina, navodno, sprovodi masovna interniranja, prisilnu kontrolu rađanja i premeštanje radne snage u druge regione.
Temelji parlamentarnih osuda navodnog genocida u Sinđangu formalno su postavljeni 29. juna 2020. godine, kada je Džejmstaun fondacija ("Jamestown Foundation") objavila istraživanje Adriana Zenza kojim je kineska vlada optužena za genocid nad ujgurskom manjinom.
Poseban segment Zenzovog rada predstavlja napor da se navodni genocid nad Ujgurima dovede u što tešnju vezu i čak pripiše kineskom predsedniku Si Đinpingu, o čemu je Zenz govorio u intervjuu Dojče veleu 12. januara prošle godine.
Kina ne poriče postojanje kampova za prevaspitavanje, ali...
Kamen-temeljac optužbe da je u Sinđangu sproveden genocid nad Ujgurima predstavlja tvrdnja o milionima ljudi zatočenim u centrima za obrazovanje i obuku.
Kineska vlada tvrdi da je na osnovu pukog intervjua sa osam lica ujgurske narodnosti i nasumične procene proistekle iz tih intervjua, nevladina organizacija nazvana "Kineski branioci ljudskih prava", koju finansiraju SAD, zaključila da je 10 odsto, od ukupno 20 miliona stanovnika Sinđanga, bilo zatočeno u kampovima za prevaspitavanje.
Prema kineskoj vladi, centri za obrazovanje i obuku u Sinđangu po svojoj prirodi nisu se razlikovali od centara za deradikalizaciju u mnogim drugim zemljama i bili su ustanovljeni u skladu sa principima i duhom rezolucija o borbi protiv terorizma, uključujući Globalnu strategiju UN za borbu protiv terorizma i Plan akcije UN za sprečavanje nasilnog ekstremizma.
Peking ističe da su u obrazovnim centrima, rasformiranim zaključno sa oktobrom 2019. godine, polaznici sticali znanja i veštine, te da je većina njih nakon toga dobila stalno zaposlenje ili započela sopstveni privatni posao, umesto da su postali teroristi ili topovsko meso terorista.
Jesu li SAD počinile genocid nad Indijancima?
Nasuprot statističkim podacima o rastu broja pripadnika ujgurske zajednice u Kini, vlada u Pekingu u zvaničnim dokumentima pominje kontrast: drastično smanjenje broja pripadnika indijanskih zajednica na području današnjih SAD od 1492. godine do prve polovine 20. veka, sa oko 5 miliona na svega 250 hiljada.
Štaviše, nakon pobede nad teroristima, kineski Sinđang je doživeo socijalni i ekonomski procvat.
Između 2014. i 2019. godine, bruto domaći proizvod Sinđanga porastao je sa 919,59 milijardi na 1,36 biliona juana, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 7,2 odsto, dok je raspoloživi dohodak po glavi stanovnika godišnje u proseku rastao za 9,1 odsto. Pritom je, sudeći prema zvaničnim podacima, svih 3,09 miliona siromašnih ljudi u Sinđangu, prema sadašnjim standardima, izvučeno iz zone siromaštva.
Muslimanske zemlje na strani Pekinga
Kina je u organima Ujedinjenih nacija odnela potpunu pobedu, što se tiče međunarodne podrške njenom pravu da samostalno sprovodi vlastitu politiku na unutrašnjem planu, uključujući Tibet, Hong Kong i Sinđang. Do juna 2021. godine više od 90 zemalja podržalo je Kinu u njenim nastojanjima da sačuva to pravo, među kojima su bile najznačajnije muslimanske zemlje.
Sa druge strane, tek nešto preko četrdesetak zemalja, među kojima nijedna iz muslimanskog sveta, nije podržala kritike na račun kineske politike u Sinđangu koje su dolazile iz Kanade, SAD i drugih zapadnih zemalja.
Ta okolnost značajno olakšava poziciju Pekinga koji se, slično kao u drugim delovima sveta, pa i na Balkanu, suočava sa namerom SAD da teroriste islamističke provenijencije, onda kada ovi istupaju za njihov geopolitički račun, predstave kao tobožnje borce za slobodu i demokratiju, što je u Sinđangu slučaj.