NATO (i) na Dalekom istoku

Nova velika igra ovog meseca na Dalekom istoku dobija svoj novi, vojni format, neviđen od Drugog svetskog rata.

Japanski premijer Fumio Kišida okončao je pre nedelju dana u Vašingtonu svoju diplomatsku turneju na relaciji Rim – Pariz – London – Otava, potvrdivši i zvanično da će u delo sprovesti nameru svoje zemlje da ponovo drastično vojno ojača. U isto vreme, Tokio je sa Londonom potpisao bilateralni "odbrambeni sporazum" koji je u Pekingu doživljen kao bilateralna verzija NATO-a.

Drastično vojno jačanje Japana i najavljeno prekomponovanje američke vojne sile u toj zemlji, kao i moguće prisustvo britanske vojske i potencijalno vojnika drugih NATO država, odvijaju se pod izgovorom da Kina, zajedno sa Rusijom i Severnom Korejom, ugrožava bezbednost svojih suseda i ostrva Tajvan koje joj po slovu međunarodnog prava pripada, odnosno, da bi rat u Ukrajini mogao da dobije svoje azijsko izdanje.

Japan postaje regionalna vojna sila

Pritisnut geopolitičkim interesima Vašingtona i Londona da obuzdaju ekonomski i geopolitički uzlet Pekinga, Tokio namerava da udovolji odluci NATO saveza iz 2014. godine i udvostruči vlastiti vojni budžet, što znači da će, kao tributarna država, ubuduće snositi najznačajniji deo troškova sizerenskog američkog vojnog prisustva na Dalekom istoku. Već ove godine, vojna potrošnja Japana trebalo bi da dosegne 55 milijardi dolara.

Tokom narednih pet godina, vojna izdvajanja Japana biće povećana sa oko jedan na dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Kada namera Tokija bude sprovedena u delo, vojni budžet Japana mogao bi, prema nekim procenama, da postane treći u svetu po svojoj finansijskoj vrednosti.

Prema izveštajima svetskih agencija, broj američkih vojnika u Japanu narednih godina ne bi bio nominalno povećan, ali bi ukupne američke snage u toj zemlji bile prekomponovane i ojačane, a Japan bi, pride, od svojih saveznika kupio ogromnu količinu protivbrodskih raketa dometa do hiljadu kilometara.

Prema izveštaju Rojtersa, protivbrodske rakete trebalo bi da stignu u Japan, ali u sklopu obnovljenog američkog puka marinaca, jačine dve hiljade vojnika. Čitav proces prispeća raketa i obnove američkog puka marinaca trebalo bi da bude okončan do 2025. godine.

Idući u susret ovoj nameri, zasebna četa američke vojske od oko 300 vojnika i 13 plovila trebalo bi da bude raspoređena u zoni prihvata kontingenta već do proleća ove godine, kako bi omogućila transport američkih trupa i opreme.

Severna Koreja, Rusija i Kina biće u dometu japanskih raketa

Do juče zemlja ograničena vlastitim ustavom na najnužnija pitanja nacionalne bezbednosti, Japan sada, prema relevantnim medijskim izveštajima, postaje regionalna vojna sila koja intenzivno radi na razvoju više vrsta projektila dugog dometa, od dve i tri hiljade kilometara, koje u celini namerava da razmesti do 2035. godine.

Vlada u Tokiju planira razmeštanje projektila dometa od oko 2.000 kilometara za desetak godina, a hipersoničnih raketa dometa od oko 3.000 kilometara, koje mogu da dosegnu bilo koju tačku u Severnoj Koreji i značajnim delovima Kine, do 2035. godine.

Prema istim izveštajima, u Japanu je trenutno 54.000 američkih vojnika, među kojima je 18.000 marinaca. Većina njih nalazi se na Okinavi, odnosno duž oboda Istočnog kineskog mora, svega stotinak kilometara od kineskog ostrva Tajvan.

Značajno prisustvo američkih trupa podstaklo je negodovanje političkih predstavnika i meštana na Okinavi, a lokalna vlada ostrva tražila je više puta od drugih delova Japana da "ugoste" bar deo američkih vojnih snaga.

Kina je na nameru Japana da po diktatu SAD poveća svoj vojni budžet na dva odsto reagovala uzdržano, saopštivši da bilateralni odnosi ne bi trebalo da škode trećim stranama.

Britanci ponovo dolaze na Daleki istok

Vojni sporazum Tokija sa Londonom, koji su nedavno potpisali britanski premijer Riši Sunak i japanski Fumio Kišida, stvara pravni osnov za raspoređivanje britanskih i japanskih trupa na teritorijama ove dve zemlje, radi obuke i "drugih operacija" koje obuhvataju i održavanje zajedničkih vojnih vežbi.

Džou Jungšeng sa Instituta za međunarodne odnose Kineskog univerziteta spoljnih poslova izjavio je tim povodom da će pakt Tokija i Londona pogoršati regionalne tenzije i potkopati stabilnost. On je istakao da je ovaj sporazum, bez imalo sumnje, bilateralna verzija NATO saveza i da Japan dovodi sve više NATO snaga u istočnu Aziju.

Džou je upozorio da će britansko-japanski pakt biti loš primer koji bi mogao da dovede do haotičnijeg stanja u azijsko-pacifičkom regionu. On je potez Japana ka revidiranju sopstvenih odbrambenih propisa o odbrani i povećanju vojne potrošnje nazvao suštinski nelegitimnim.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin dodao je da bi ovaj bilateralni pakt trebalo da bude doprinos jačanju međusobnog razumevanja, poverenja i saradnje između zemalja i da ne bi trebalo da cilja bilo kakve, kako je doslovno rekao, imaginarne neprijatelje, a još manje da replicira zastareli način razmišljanja blokovske konfrontacije u azijsko-pacifičkom regionu.

Su Liping, direktor Centra za studije jugoistočne Azije Kineske akademije društvenih nauka, rekao je da je američko-japanska alijansa skliznula u vojno odvraćanje, što može samo da pogorša nepoverenje između zemalja u regionu. Prema Su Lipingu, hladnoratovski mentalitet izaziva sve više konfrontacija u regionu Dalekog istoka.

Kina se tokom 20. veka izvukla iz kolonijalnih kandži tadašnjih velikih sila, odnosno zemalja koje danas čine NATO.

Vojni povratak Velike Britanije na Daleki istok nikome u Kini, nakon iskustva opijumskih ratova i doslovnog razaranja kompletnog kineskog društva i ekonomije tokom 19. i početkom 20. veka, ne može izgledati dobronamerno, ni prijateljski. Svako ko je obišao ruševine Stare letnje palate ili Zabranjeni grad u Pekingu, zna o čemu je ovde reč. Jedina razlika je što je za razaranje kineskih gradova, uzurpaciju kineskih luka i vojno nasilje u 19. veku bilo potrebno znatno manje izgovora nego danas.