Zašto škripi "Globalna kapija" Evropske unije?

Ukoliko je ulaganje u infrastrukturu zaista srž geopolitike, kako je nedavno za "Forin polisi" izjavila Juta Urpilajnen, komesarka Evropske unije zadužena za međunarodna partnerstva, onda na polju te srži geopolitike Brisel za Pekingom kaska tačno deceniju, jer lane obznanjena inicijativa Evropske unije, nazvana "Global Gateway" ("Globalna kapija"), koja treba da parira kineskom "Pojasu i putu", još uvek nije zaživela i još uvek je predmet polemike među evropskim političarima i ekspertima.

Ove godine biće obeleženo 10 godina otkako je predsednik NR Kine Si Đinping u Kazahstanu obelodanio inicijativu za uspostavljanje ekonomskih koridora duž puteva svile, kolokvijalno nazvanu "Pojas i put". Bio je to alarm za kolektivni Zapad koji ni posle čitave decenije nije pronašao efikasan odgovor na ovu kinesku inicijativu koja je doživljena kao geopolitički izazov.

Od tada do danas, Kina je oko svog projekta, zaključno sa januarom 2023. godine, okupila 151 zemlju sveta. Prema podacima centra “Green Finance and Development” pri Univerzitetu Fudan u Šangaju, od 2013. do prošle godine unutar “Pojasa i puta” ostvarena su kumulativna ulaganja u vrednosti od 932 milijarde dolara (561 milijarda u okviru građevinskih ugovora i 371 milijarda u nefinansijskim investicijama).

S druge strane, ono što nazivamo kolektivnim Zapadom smišljalo je, godinama, uz debelo kašnjenje, različite strategije, partnerstva i saveze, kako bi doskočilo “Pojasu i putu”.

Pomenimo samo nedavne inicijative "Blue Dot Network” (SAD, Japan, Australija) ili inicijative iz orbite SAD i G7, poput "BuildBackBetterWorld (B3W)" i "Partnership for Global Infrastructure and Investment”.

Sa svoje strane, Velika Britanija je aprila prošle godine obnovila "Commonwelth Development Corporation" (ovoga puta sa novim nazivom: "British International Investment") i strategijom čiji je cilj, a to u dokumentima britanskog parlamenta uopšte ne kriju, podrška spoljnoj politici Ujedinjenog Kraljevstva.

Ta stvar se samo lepo upakuje: "British International Investment” operativno je nezavisan od vlade, ali služi njenoj spoljnoj politici.

To znači da Britanci žele da se investiciono nadmeću sa Kinom, naročito u Africi, Indopacifiku i Aziji.

Evropska unija, sa svoje strane, želi da u ovu novu veliku igru uvede vlastiti geopolitičko-ekonomski projekat, pomenuta "Globalna kapija", ali se suočava sa otporom i sumnjama u vlastitim redovima.

Prema navodima magazina "Forin polisi", Brisel se bori da ubedi skeptike unutar i izvan sopstvenog bloka da bi jedna takva inicijativa, pa makar usledila sa desetak godina zakašnjenja u odnosu na Peking, zaista značila nove poslove i da Evropska unija, zahvaljujući njoj, može da postane kredibilan igrač u igri kojom Kina za sada suvereno dominira.

Ukratko, Brisel kroz inicijativu "Globalna kapija" do 2027. godine želi da uloži do trista milijardi evra iz budžeta EU, država članica i privatnog sektora. Ova suma namenjena je ulaganjima u nerazvijenim zemljama i treba da unapredi ulogu Evropske unije u svetu.

Stefano Sanino, generalni sekretar Evropske službe za spoljne poslove, diplomatskog ogranka Evropske unije, rekao je da "Globalna kapija" predstavlja novi pristup koji se više ne usredsređuje samo na pomoć ciljnim zemljama, već više uzima u obzir evropsku interese, što je, po njemu, ogromna promena.

Kao primere projekata koji su već finansirani i koji su u toku, zvaničnici Evropske unije naveli su novi podmorski kabl sa optičkim vlaknima koji će povezati nekoliko zemalja severne Afrike i južne Evrope, kao i učešće Evropske unije u izgradnji hidroelektrane vredne 5 milijardi evra u Tadžikistanu, što će, po njima, smanjiti zavisnost centralne Azije od ruske energije.

Globalna kapija Evropske unije škripi upravo u rečenici da će izgradnja jedne hidrocentrale u centralnoj Aziji smanjiti zavisnost čitavog tog regiona od ruskih energenata.

Mnogi analitičari u Briselu, naime, smatraju da obim evropskih planova nije dovoljan u poređenju sa izazovom (Kinom), s obzirom na to da su, kako navodi ”Forin pollisi”, samo Africi potrebna infrastrukturna ulaganja u iznosu od 150 milijardi dolara godišnje.

Evropa, prema istom izvoru, nudi samo kap u tom investicionom moru.

Rebrendiranje Evropske unije

Kritičari pomenute inicijative Evropske unije, naime, pored ostalog, ističu da inicijativa Brisela u stvarnosti ne donosi dodatna finansijska sredstva, već se oslanja na finansijske resurse koje su već izdvojile ili planirale pojedine zemlje članice ili sam budžet Evropske unije za period od 2021. do 2027. godine, te da bi mnogi projekti, svejedno, bili ostvareni i bez proklamovanja ove inicijative.

"Ovo je u velikoj meri vežba rebrendiranja", rekao je tim povodom za “Forin polisi” Bari Endruz, irski član Evropskog parlamenta.

Pritom, kako navodi isti izvor, nije čak ni jasno koliko će se obećanog novca zaista sliti u ovu inicijativu. Skoro polovina od trista najavljenih milijardi evra, trebalo bi da budu privatne investicije koje bi Evropska unija da generiše sistemom finansijskih garancija.

Eksperti u samoj Evropskoj uniji ukazuju na veliki jaz u poverenju između onoga što nazivaju razvojnom zajednicom i investicionom zajednicom, za razliku od Kine čiji sistem lakše angažuje državne banke i kompanije, ali i one privatne.

"Forin polisi" kao primer navodi "Huavej", kompaniju u privatnom vlasništvu koja je izgradila veći deo, oko 70 odsto, celokupne afričke 4G mreže.

Poredeći ove inicijative, izvesno je da će se glavni investicioni sudar Kine i Evropske unije odigrati u Africi, u kojoj su kineske kompanije odavno prisutne.

Evropska unija tamo nastupa sa pričom o "dužničkoj zamci" i "lošim kineskim investicijama", protežirajući sebe kao nekoga ko u investiranju ostvaruje najviše standarde.

Baš kao što su nekada, neke od evropskih nacija, eksploatacijom i zločinima, u kolonijama "civilizovale" tamošnje narode. Teško da će kontinent sa takvim nasleđem olako nasesti na priču o standardima i najboljim namerama.