Različite forme igara na sreću, klađenja i kockanja ljude prate od najranijeg doba, a u faktografskom smislu pouzdana enciklopedija "Britanika" navodi da se, do početka 21. veka, približno četiri od pet osoba u zapadnim zemljama kockalo "barem povremeno", kao i da su medicinski stručnjaci, na koncu, patološko kockanje prepoznali kao ozbiljan poremećaj zavisnosti.
Kao novinar koji prati Kinu, dugo bih mogao da govorim o milenijumskoj tradiciji društvenih i igara na sreću u toj zemlji, što je, sa aspekta razumevanja tamošnje kulture i istorije, značajna tema.
Na primer, o društvenoj igri ljubo, zatim igri listovima iz doba dinastije Tang ili listovima belog goluba koji su preteče kenoa, ali i lotoa i binga.
Srbija u neslavnom evropskom vrhu
Ukoliko se usredsredimo na Srbiju, brojke objavljivane u medijima od integriteta proteklih godina pokazuju da je naš zemlja, po glavi stanovnika, u samom evropskom vrhu po broju kladionica.
Prema podacima Udruženja priređivača igara na sreću od pre dve godine, u Srbiji je bilo 2.900 sportskih kladionica, tri puta više po glavi stanovnika nego u Italiji, pet puta više nego u Velikoj Britaniji i čak šest puta više nego u Španiji, pri čemu su neki od onih koji se bave ovim pitanjem tvrdili da je zvanični broj kladionica bio značajno umanjen.
Na poraznu činjenicu da na 1.200 stanovnika Srbije dolazi jedna kladionica, ukazao je naš poznati reditelj Boris Malagurski, u svom filmu "Država na kocki", koji je emitovan na RT Balkan.
Samo prema zvaničnim podacima, dakle, Srbija je na neslavnom drugom mestu u Evropi po broju kockarnica i kladionica po glavi stanovnika, odmah posle Bosne i Hercegovine.
Polovina učenika podložna klađenju
Od 790 srpskih učenika, starosti od jedanaest do dvadeset godina, skoro polovina upražnjava igre na sreću. To ne tvrdim ja, to su rezultati istraživanja centra "Život nije igra" iz Novog Sada.
Kladionice u Srbiji godišnje obrću desetine, pa i stotine milijardi dinara i o njima se ispredaju čitave legende, među kojima je i ona, nikada potvrđena, da neke od zarada u javnom sektoru delom zavise od novca iz kladionica.
Bilo kako bilo, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut", u Srbiji je između pedesetak i devedeset hiljada zavisnika od kockanja, a klađenje, pre svega u sportskim kladionicama, upražnjavaju stotine hiljada muškaraca.
Zašto su ćutali gradonačelnik i njegovi ljudi?
Kada je, ne tako davno, u gradu u kom živim trebalo da bude otvorena kladionica tik do osnovne škole, na razdaljini manjoj od desetak metara, u lokalnim medijima objavio sam priču o tome.
Dogodila se mala bura u čaši vode na društvenim mrežama, oglasila se, jednokratno, "zaštitnica" građana, pa ućutala, i to je bilo sve.
Kladionica je ubrzo potom otvorena i još uvek radi punom parom. Niko nije, niti ima nameru da je izmesti na propisanih dvesta metara rastojanja.
Pokušao sam da razumem ravnodušnost gradonačelnika i njegovih ljudi kojima su, u ovovremenoj stranačkoj inkarnaciji, porodica, porodične vrednosti, pravoslavlje, majka Srbija i naša Crkva svaka peta ili šesta reč u bezmalo svakom obraćanju javnosti, pa sam, nakon pomenute bure u čaši lokalne javnosti, proverio stvarnu strukturu vlasništva ovdašnjih kladionica.
Sila koja izdejstvuje otvaranje kladionice desetak metara od osnovne škole, po definiciji, ne može da bude bezazlena, barem za gradonačelnika i njegove ljude.
Od Evropske unije do "Blekroka"
Pokazalo se da se, pored domaćih igrača, čiji uticaj ne treba potcenjivati, u vlasničkoj strukturi ovdašnjih lanaca kladionica, pa i onom koji je kladionicu otvorio pored osnovne škole u mom gradu, sada nalaze velike kompanije iz Evropske unije (Irska, Austrija, Nemačka), zatim "Blekrok", "Blekstoun", Vangard grupacija, Capital Research and Management Company i ostali veliki investicioni igrači.
Država koja sebi dozvoli da joj osnovna škola drži "pikslu" "Blekroku" šalje lošu poruku svima, ali ne mora nužno da bude tako.
Postoje primeri borbe protiv klađenja koji nam u ovom trenutku ne služe na čast.
Albanija je, uprkos pritiscima različitih interesnih grupa, pre sedam godina, uspela da ukine kladionice, zadržavajući mogućnost kockanja i klađenja u najskupljim hotelima.
Obračun sa klađenjem pokrenuo je ovih dana i Brazil. Predsednik Luiz Inasio Lula da Silva klađenje je nazvao upravo karcinomom koji uništava kućne budžete i dovodi milione porodica do bankrota i beskućništva.
Dok pišem ove redove, na kineskoj nacionalnoj televiziji prikazuje se dokumentarni serijal, u produkciji tamošnjeg Ministarstva javne bezbednosti i Kineske medijske grupe, koji govori o uspesima kineske borbe protiv telekomunikacionih prevara i nezakonitih onlajn kockarnica u Mjanmaru, naročito onih iza kojih je stajala kriminalna imperija nazvana "Četiri porodice".
Informacije radi, četiri klana, okupljena u okviru kriminalne organizacije "Četiri porodice", godišnje su, u zbiru, zarađivala oko 14 milijardi dolara. Ova kriminalna organizacija zadavala je puno muka kineskim vlastima koje su, iz razloga istorijskog iskustva, na porok kockanja osetljive koliko i na trgovinu i upotrebu opijuma.
Ko je čitao Dostojevskog...
Bilo da su sa ove ili sa one strane zakona, kladionice jesu karcinom društva, ali i laboratorija našeg karaktera. One su i dijagnoza proseka stanja naše svesti.
Kockar ne gubi novac onog trenutka kada izgubi opkladu, gubi ga znatno ranije, kada poveruje da će sledeća opklada promeniti njegov život. To je motiv koji može da nam bude pouka i na širem planu, ne samo onom kladioničarskom. Ukratko, kocka čoveku naplaćuje očaj, dok mu nudi nadu.
Kada na kraju svih krajeva novac postane jedino merilo svega, pa i nade, što je, da se ne lažemo, slučaj i u Srbiji, čovek počinje da stavlja na kocku i ono što inače nikada ne bi rizikovao da izgubi.
To zna svako ko je čitao Dostojevskog, ali mi odavno precenjujemo broj čitalaca među nama i naš konkretan odnos prema nacionalnim interesima, koji bi trebalo da je znatno više od iživljavanja na tastaturi i društvenim mrežama, a potcenjujemo ulogu kladionica i naročito štetu koju smo spremni da nanesemo sami sebi, a da to ne mora nužno da bude tako.
Nije srpski kladiti se.