Opijum kao vekovni adut Zapada

Prema podacima koje je u svom kapitalnom delu "Kineski svet" objavio francuski sinolog Žak Žerne, od oko 400 miliona (obračunskih) dolara u srebru, unetih u Evropu između 1571. i 1821. godine iz Južne Amerike i Meksika, polovina je upotrebljena za kupovinu kineskih proizvoda.

Uvoz čaja iz Kine u Evropu povećan je sa 12.000 tona 1720. na 360.000 tona 1830. godine. Tu su i ostali kineski proizvodi čiji izvoz u Evropu raste tokom 18. veka: svila, fini pamučni proizvodi...

Podatak upečatljivo govori sam za sebe.

Da bi suzbili deficit u trgovini sa tada najrazvijenijom zemljom sveta, govorim o Kini druge polovine 18. veka, Britanci su se setili opijuma.

Žak Žerne nas obaveštava da je početkom 18. veka, kada je kineski izvoz u Evropu počeo da se zahuktava, u Kinu godišnje unošeno oko 200 džakova opijuma. Uvoz opijuma zabranjen je već 1729. godine.

Istočnoindijska kompanija 1773. godine stiče monopol na krijumčarenje opijuma i razvija uzgajanje maka, najpre u Bengalu, a potom u Malvi i centralnoj Indiji.

Već 1810. godine na jug Kine unosi se do 5.000 vreća sa po 65 kilograma opijuma, uprkos svim zabranama centralne kineske vlade (1796, 1813, 1814, 1839, 1859).

Opijum je postao glavni izvozni proizvod Zapada, potirući kineski spoljnotrgovinski suficit zasnovan na izvozu pamučnih proizvoda, svile, čaja, porcelana i drugih proizvoda.

Otpor za divljenje

Neke scene otpora Kineza izazivaju do danas divljenje.

Počevši od 3. juna 1839. godine, 500 radnika u službi kineske države u Kantonu je 23 dana uništavalo opijum engleskih trgovaca, bacajući ga u more.

Dvadeset šesti jun, dan kada su Lin Cesuovi ljudi završili posao uništavanja opijuma, danas se obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge.

Lin Cesu je, potom, uputio dirljivo pismo kraljici Viktoriji.

U pismu je naglasio da je Kina za Veliku Britaniju obezbeđivala vrednu robu, poput čaja, porcelana, začina i svile, dok je njena zemlja za uzvrat slala samo "otrov".

"Nalazimo da je vaša zemlja 60.000 ili 70.000 lija daleko od Kine. Ipak, postoje varvarski brodovi koji nastoje da dođu ovamo radi trgovine kako bi ostvarili veliku dobit. Bogatstvo Kine koristi se za dobit varvara. To će reći da je veliki profit koji naprave varvari sav uzet od zakonitog kineskog dela. Po kom pravu onda oni zauzvrat koriste otrovnu drogu da povrede kineski narod? Čak i ako varvari nisu nužno nameravali da nam nanese štetu, grabeći dobit do krajnjih granica oni bezobzirno povređuju druge. Hajde da pitamo, gde vam je savest?", napisao je Lin Cesu kraljici Viktoriji.

Kažu da ovo pismo, na svoj način aktuelno i danas, nikada nije stiglo do kraljice Viktorije.

Ostalo je manje ili više poznata istorija.

Usledila su dva opijumska rata, uzurpacija kineskih luka i devastacija kineskog državnog tkiva, zaustavljena nakon teških poraza tek stvaranjem moderne Narodne Republike Kine 1949. godine.