Nedavna poseta parlamentarnih delegacija privremenih institucija u Prištini, Severne Makedonije i Rumunije kineskom ostrvu Tajvan, čije rukovodstvo priželjkuje nezavisnost, bila je, spolja gledano, mala pokazna vežba evroatlantske zajednice koja je trebalo da prikaže saglasje, solidarnost i razumevanje, uprkos brojnim protivrečnostima unutar nje.
Kada se, međutim, razgrnu fraze i slatkorečivosti, izrečene tokom proteklih dana u Tajpeju, poput one da pomenuta poseta doprinosi jačanju globalne demokratske otpornosti, vidi se da je posredi običan cirkus činjenica i komičnih redosleda poteza na međunarodnoj sceni.
Iza posete stoje Amerikanci
Poseta je bila, u stvari, paradiplomatska replika nepostojeće kartaške igre koja se igra bez pravila, prikazane u filmu "Tajvanska kanasta". Ovoga puta, tajvanska kanasta na međunarodnoj sveni odigrana je u režiji američkog Nacionalnog demokratskog instituta (NDI).
Nacionalni institut za demokratiju formiran je pre četrdeset godina, otprilike kada i Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) koja ga u značajnoj meri finansira.
Famozni NDI prisutan je u više od 150 zemalja. Od početka, bio je aktivan i izazivao potrese u skoro svim trusnim političkim područjima, poput Čilea, Nikaragve, Severne Irske, Venecuele i Ukrajine, gde je direktno doveden u vezi sa "narandžastom revolucijom".
Da NDI stoji iza posete parlamentaraca Prištine, Severne Makedonije i Rumunije kineskom ostrvu Tajvan, vidi se po izjavi poslanika Avdulaha Hotija iz Prištine, koju je preneo zvanični sajt predsednice ostrva Tajvan Caj Ingven. Hoti se javno zahvalio toj američkoj organizaciji na organizaciji posete i podršci koju je obezbedila.
"Nezavisnost" koštala 36 miliona dolara
Ali, pođimo redom.
Rumunija je država koja ne priznaje ni ostrvo Tajvan, ni "Kosovo", kao nezavisne zemlje i učešće njene delegacije, ma koliko možda bilo iritantno za Peking, uokvireno je takvom pozicijom, unutar koje ni Priština ni Tajpej nemaju čemu da se nadaju.
Cirkus počinje sa parlamentarnim delegacijama Severne Makedonije i "Kosova".
Današnja Severna Makedoonija je zemlja koja je nakratko bila priznala nezavisnost Tajvana, pa je to priznanje povukla, ali ne odustaje od priznanja nezakonito proglašene nezavisnosti "Kosova", takoreći od samog početka.
Skoplje je bilo priznalo nezavisnost kineskog ostrva Tajvan početkom 1999. godine, na osnovu uverenja dela tadašnje koalicije VMRO-DPMNE i Demokratske alternative, da će sa pomenutog kineskog ostrva u Skoplje stići, ni manje ni više, nego milijardu dolara, što se nikada nije dogodilo.
Sudeći prema navodima iz severnomakedonskih medija, Vasil Tupurkovski, koji se najsnažnije zalagao za priznanje Tajvana, u Skoplje je sa ostrva doneo svega 36 miliona dolara i to je bilo sve zbog čega je tadašnja Makedonija pristala na javnu ulogu klasične banana-države.
Nakon njegovog odlaska sa političke scene, usledilo je ekspresno povlačenje priznanja nezavisnosti kineskog ostrva Tajvan od strane Skoplja i približavanje tadašnje Makedonije zakonitim vlastima NR Kine.
Vlasti u Tajpeju nade polažu u "kosovski presedan", Priština daleko značajnija od Skoplja
Odnosi sadašnjih vlasti na ostrvu Tajvan i "Kosova" su složeniji i optimističniji u pogledu mogućnosti da Sjedinjene Američke Države, jednog dana, premda za sada tvrde drugačije, ipak iskoriste takozvani kosovski presedan i pokušaju da izvrše snažniji pritisak da veći broj zemalja prizna pomenuto ostrvo. Za razliku od "Kosova", kinesko ostrvo Tajvan je priznalo svega 14 država.
Tajvan je na Kosovu i Metohiji prisutan od 1999. godine, kada je vlastima u Prištini uplaćeno 300 miliona dolara, što govori i o važnosti "Kosova" u "spoljnopolitičkoj" agendi Sjedinjenih Američkih Država, posmatrano sa pozicije vlasti kineskog ostrva Tajvan, u odnosu na današnju Severnu Makedoniju, koja je, što se ostrva Tajvan tiče, morala da se zadovolji mrvicama i nezapamćenim javnim poniženjem koje sebi nisu dozvoljavale ni minijaturne ostrvske državice rasute širom svetskih okeana.
Vlasti kineskog ostrva Tajvan takođe su odmah "priznale" nezakonito proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine, a poslednjih godina to ostrvo je, kako navodi Arbenita Sopaj u svom prošlogodišnjem članku (More Alike than Not: Kosovo and Taiwan), sproveo nekoliko inicijativa u oblasti kulture sa "Kosovom".
Prema istom izvoru, 2017. godine osnovano je Udruženje za kulturnu razmenu "Kosova" sa sedištem u Tajpeju. Ova organizacija ima za cilj da poveže građane oba regiona "kroz razmenu ideja i resursa". Pored toga, na ostrvu je 2018. upriličena izložba "Kosovo nekst 10", na kojoj je prikazana "budućnost Kosova" u tada predstojećih deset godina.
Godine 2021, u Mađarskoj je održan sastanak predsednika Privredne komore Kosova Safeta Gerdžaliua i predstavnika Tajvana u Mađarskoj. Tom prilikom razgovaralo se o uspostavljanju ekonomskih odnosa ostrva i privremenih institucija u Prištini.
Ubrzo nakon toga, nekoliko proizvoda sa Kosmeta, više simbolično, izvezeno je na ostrvo Tajvan. Decembra 2021. godine, ostrvo Tajvan proširio je svoje odnose sa "Kosovom" kroz zajedničku parlamentarnu grupu prijateljstva.
Sve ovo pokazuje da su odnosi "Kosova" i kineskog ostrva Tajvan, iako bi evroatlantska zajednica želela da ih prikaže kao međunarodne i intenzivne, zapravo odnosi, kako sama Arbenita Sopaj primećuje, svedeni na razmenu u oblasti kulture, nauku, tehnologiju i ekonomski razvoj, što su oblasti saradnje kojima svaka opština, grad ili autonomna oblast neke zemlje može i treba da učestvuje, ali bez spoljne maskarade i šminke koja u slučaju južne srpske pokrajine i kineskog ostrva Tajvan treba da fingira format nepostojećih međudržavnih odnosa.