U gradiću Boao na jugu Kine u toku je Boao forum za Aziju. Iako orijentisan na Aziju, forum je već 22 godine neka vrsta kineskog Davosa, ali na suptropskom Južnom kineskom moru i sa sve značajnijim planetarnim uticajem.
Suštinska razlika između dva foruma postoji, iako oba, spolja gledano, pokušavaju da na sličan način, kroz panel diskusije i razgovore, ukažu na globalne probleme i načine njihovog rešavanja.
Solidarnost i saradnja kao stubovi razvoja
Ovogodišnji Boao forum za Aziju održava se potpuno izvan narativa na koji smo navikli. Tema foruma glasi: "Neizvestan svet: solidarnost i saradnja za razvoj usred izazova".
Dok je Davos više vašar političke taštine i nesputane ekonomske moći, dizajniran da ideološki i akciono olakša oplodnju superkapitala na planetarnom nivou, Boao forum za Aziju je takođe koncentrisan na globalna i regionalna ekonomska pitanja, ali uvažava šire interese društava kojima se obraća, a to je, za sada, područje Azije.
Snaga dolazi iz saradnje (ne iz sukoba)
Načinimo samo letimičan pregled ključnih poruka predsednika Si Đinpinga sa otvaranja prošlogodišnjeg Boao foruma za Aziju. Iako ove godine Si nije održao uvodni govor, kineski predsednik je od 2013. godine učestvovao na godišnjim konferencijama Boao foruma za Aziju i do sada pet puta održao uvodne govore koji su definisali pravce kineskog uticaja na azijska i svetska pitanja razvoja.
Evo njegovih ključnih poruka iz 2022. godine.
Prva se odnosi na nedaće sa kojima se svi suočavamo, počevši od, tada još uvek dominantno aktuelne, pandemije koronavirusa.
Si je saopštio da se promene u svetu, našem vremenu i istoriji odvijaju na načine kao nikada do sada i da predstavljaju izazove koje čovečanstvo mora shvatiti ozbiljno. Doslovno je rekao da pregled ljudske istorije pokazuje da je potreba da se ostane samouveren veća što su stvari oko nas teže, i da nikakve poteškoće nisu mogle zaustaviti točak istorije.
Druga njegova ključna poruka je da najveća snaga dolazi iz saradnje (a ne iz sukobljavanja) i da je solidarnost najefikasniji način za to.
Si je potom podsetio da je čovečanstvo zajednica sa zajedničkom budućnošću u kojoj se svi ljudi zajedno uzdižu i padaju, i da sve zemlje treba da prate trend vremena koje karakteriše mir, razvoj i saradnja u koju svi dobijaju.
Dalje, Si je lane poručio da zemlje međusobno treba da se podržavaju, bolje koordiniraju mere reagovanja i unaprede globalno upravljanje javnim zdravljem.
Doslovno je rekao da vakcine treba da budu globalno javno dobro (dakle, ne roba u najužem tržišnom smislu), kao i da treba obezbediti njihovu dostupnost i pristupačnost u zemljama u razvoju.
Uzgred, Kina je do prošlogodišnjeg Boao foruma za Aziju obezbedila preko 2,1 milijardu doza vakcina za više od 120 zemalja i međunarodnih organizacija i najavila nove donacije vakcina, pre svega afričkim i zemljama Jugoistočne Azije (ASEAN).
Smanjenje siromaštva, bezbednost hrane...
Ukoliko još pažljivije pročitamo njegovo obraćanje, videćemo da se Si založio za pristup usredsređen na ljude i da razvoj i dobrobit ljudi (a ne samo profit multinacionalnih kompanija) treba staviti visoko na dnevni red.
"Trebalo bi da unapredimo praktičnu saradnju u ključnim oblastima kao što su smanjenje siromaštva, bezbednost hrane, finansiranje razvoja i industrijalizacija, u pokušaju da se pozabavimo neravnomernim i neadekvatnim razvojem...", poručio je Si.
Dodao je da su zemlje širom sveta poput putnika na istom brodu sa kojim dele sudbinu.
"Da bi brod prošao kroz oluju i plovio prema svetloj budućnosti, svi putnici se moraju okupiti. Pomisao da se bilo koga baci preko palube jednostavno nije prihvatljiva", poručio je Si.
Tu je i njegova opaska da svi moramo istinski da podržavamo multilateralizam i da čvrsto štitimo međunarodni sistem sa Ujedinjenim nacijama u jezgru, kao i međunarodni poredak zasnovan na međunarodnom pravu – a ne na zapadnim pravilima.
"Za velike zemlje je posebno važno da budu vodeći primer u poštovanju jednakosti, saradnje, dobre vere i vladavine prava i da deluju na način koji odgovara njihovom statusu", poručio je Si.
I ostale njegove poruke, koje se uglavnom odnose na Aziju, treba čitati u globalnom kontekstu. Na prvom mestu je očuvanje mira (u Aziji), uz principe međusobnog poštovanja, jednakosti, uzajamne koristi i mirne koegzistencije, te da vodimo politiku dobrosusedstva i prijateljstva.
Drugo, energično unapređenje (azijske) saradnje.
"Stupanje na snagu Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva i puštanjem u saobraćaj železnice Kina – Laos efektivno su podstakli institucionalnu i fizičku povezanost u našem regionu. Trebalo bi da iskoristimo ove prilike da negujemo otvorenije tržište širom Azije i napravimo nove korake u obostrano korisnoj saradnji", poručio je Si.
Treće, unapređenje azijskog jedinstva.
"Trebalo bi da učvrstimo centralno mesto ASEAN-a u regionalnoj arhitekturi i da podržimo regionalni poredak koji balansira težnje i ispunjava interese svih strana. Zemlje, bez obzira na njihovu veličinu i snagu, i u regionu i izvan njega, trebalo bi da dodaju sjaj Aziji, a ne nevolje", poručio je Si.
Voleo bih da vidim političara na zapadnoj hemisferi koji bi smogao snage da narastajuću komšijsku silu, što su nesumnjivo zemlje jugoistočne Azije spram Kine, vidi kao stožer jačanja saradnje, a ne konfrontacije i geopolitičkog rivaliteta u klasičnom smislu.
"Kada Azija prođe dobro, ceo svet ima koristi", poručio je Si u svom lanskom govoru.
Razvoj Azije glavni pokretač svetskog razvoja
Kineski mediji ističu ovih dana da je ponderisana stopa rasta realnog BDP-a u Aziji u 2023. godini procenjena na 4,5 odsto, što je povećanje sa 4,2 odsto u 2022.
Kao glavni pokretač svetske ekonomije, azijska ekonomija ubrzava tempo ukupnog ekonomskog oporavka u 2023. godini, što je čini izuzetkom u pogledu usporavanja globalne ekonomije, navodi se u izveštaju.
Ovih, za svet ipak ohrabrujućih podataka, ne bi bilo da Azija tokom poslednjih skoro pola veka nije uspela da sačuva svoj regionalni mir kao preduslov ekonomskog i društvenog napretka, uprkos američkom podgrevanju napetosti u Hongkongu, na Bliskom istoku, u centralnim područjima kontinenta i u Tajvanskom moreuzu.
Kada se ta činjenica uzme u obzir, na prvi pogled opšta mesta iz Sijevog lanskog govora ne zvuče tako isprazno, već sasvim moguće i izvodljivo.