Novi geopolitički lakmus u Centralnoj i Istočnoj Evropi: Kina se ne predaje

Autor ovih redova prisustvovao je 2012. ceremoniji osnivanja Sekretarijata za saradnju Kine sa zemljama Centralne i Istočne Evrope u Pekingu. Srbiji je tada pripala posebna čast. U ime predstavnika ovih zemalja, naime, skupu se obratio naš tadašnji ambasador u Kini Miomir Udovički.

Od tada do danas, razmena Kine sa pomenutim zemljama, među kojima je i Srbija, rasla je u proseku 8,1 odsto godišnje, a kineski uvoz iz ovih zemalja 9,2 odsto.

Istočnoj Evropi nedostajala je moderna infrastruktura, kao što joj nedostaje i danas. Kina je u zemljama bivše Jugoslavije i nekadašnjeg Varšavskog pakta videla šansu za uspostavljanje obostrano korisne saradnje, pre svega na planu izgradnje infrastrukture, ali i uvoza, pre svega poljoprivrednih, ali i drugih proizvoda iz ovih zemalja.

Projektom obnove pruge Beograd–Budimpešta, Srbija i Mađarska su već na početku zauzele značajno, pritom partnersko mesto u formatu saradnje koji je tada nazvan 16+1.

Evropska unija nije bila najsrećnija zbog svega toga, pomalo je gunđala, ali nije pravila naročite probleme ni Beogradu ni Budimpešti.

Optimistične brojke

Ovaj železnički projekat od evropskog i evroazijskog značaja prolazio je – i još uvek prolazi – kroz različite izazove, ali je sada već izvesno da će pomenuta pruga u Srbiji, ipak, biti izgrađena onako kako je obećano pre desetak godina. Hoće li baš duž cele trase od Novog Sada do Subotice vozovi saobraćati najavljenom brzinom, videćemo.

Saradnja Kine sa zemljama Centralne i Istočne Evrope nije tokom 11 godina realizovana samo na planu izgradnje infrastrukture i otvaranja kineskog tržišta za poljoprivredne i druge proizvode, u čemu naša zemlja na žalost zaostaje.

Sada već desetine hiljada akademaca dobile su priliku da studiraju pod povoljnim stipendijskim uslovima, a u Kini su ustanovljene ili unapređene katedre na kojima se izučavaju jezici centralnoevropskih i istočnoevropskih naroda, među kojima katedra srpskog jezika doživljava pravu renesansu.

Ove optimistične brojke, projekti i planovi za saradnju našli su se nakon pandemije u senci odluke pribaltičkih zemalja da, pod očiglednim pritiskom SAD, napuste format saradnje 16+1, kome se u međuvremenu pridružila Grčka, transformišući ga u 17+1.

A sada slične najave dolaze iz Praga. Naime, i Češka bi mogla da se pridruži pribaltičkim državama.

Peking se ne predaje

Pod pritiscima SAD, ekonomska saradnja Kine sa zemljama Centralne i Istočne Evrope postala je, tako, novi geopolitički lakmus, iako sam format saradnje nije bio tako zamišljen.

Ipak, Peking se ne predaje.

U Ningbou, važnom lučkom gradu na jugoistoku Kine, u utorak je počeo Treći sajam zemalja Centralne i Istočne Evrope. U najnovijem sajamskom kompleksu prisutno je 3.000 izlagača, tridesetak odsto više u odnosu na prethodni sajam održan pre izbijanja pandemije koronavirusa, 2019. godine.

Na sajmu učestvuje više od 400 kompanija iz Centralne i Istočne Evrope, a očekuje se da će sajam posetiti oko 100.000 ljudi.

Iako broji svega 35 članova, poslovna delegacija Srbije na ovom događaju je, baš kao što je bio slučaj pre 11 godina, u izveštajima kineskih medija dobila zapaženo, često prvo mesto mesto, kao što je bio slučaj u izdanju kineskog "Global tajmsa".

Kada je autor ovih redova posećivao prethodne sajmove u Ningbou, bio je iznenađen što je dobar deo "starog", impresivnog sajamskog kompleksa, bio posvećen Srbiji, srpskom narodu i Nikoli Tesli.

Na više stotina kvadratnih metara, tik do izložbenih hala, zahvaljujući kineskim preduzetnicima koji posluju sa Srbijom, bile su izložene moderne makete i nacrti Teslinih izuma. Bio je priređen moderan prostor za održavanje skupova sa stotinak mesta i internet centar u kome su Srbi, Kinezi i njihovi gosti mogli da završavaju hitne poslove.

Takav tretman nije imala ni jedna zemlja, niti je takav tretman Srbija imala igde na svetu, osim, možda, u Rusiji.

Sudeći prema obnovi sajamskih aktivnosti sa zemljama Centralne i Istočne Evrope u Ningbou, odustajanje pribaltičkih zemalja i slična najava iz Praga nisu obeshrabrili Kinu. Naprotiv, statistički pokazatelji saradnje Pekinga sa ovim zemljama i činjenica da se nekadašnjem formatu 16+1 pridružila Grčka, govore suprotno.

I ne samo to.

Nadgradnja saradnje

Kina u Sijanu upravo održava samit posvećen saradnji s pet zemalja Centralne Azije (Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan).

Centralna Azija je prostor u kome su zapadni stratezi očekivali žestok sudar interesa Kine i Rusije, što priželjkuju i danas. To je prostor od ključne važnosti za kinesku inicijativu "Pojas i put", u kome je Rusija vekovima imala dominantan uticaj.

Važnost ovog regiona značajno je porasla otkako je pre deset godina Si Đinping, upravo u Kazahstanu, obelodanio nameru svoje zemlje da uspostavi ekonomske koridore duž puteva svile, zbirno nazvanu "Pojas i put".

Zemlje Centralne Azije, koje su sa Kinom lane zabeležile rast razmene od 22 odsto (vrednost 70 milijardi dolara), žele da razvijaju dalje tu saradnju, uostalom i sa Rusijom, umesto da budu neokolonija i laka, a pritom vrlo jeftina geopolitička pešadija NATO pakta.

Slično kao područje istoka Evrope, Centralna Azija vapi za infrastrukturnom i tehnološkom nadgradnjom, a to jedino može postići, uz održanje neophodne stabilnosti, kroz ekonomsku i političku saradnju sa Kinom i Rusijom.

Jačanje veza

Saradnja sa Centralnom Azijom Kini će olakšati razmenu i saradnju sa zemljama Južne i Zapadne Azije, kao i regiona Kavkaza.

Pritom, slično kao među evropskim zemljama, SAD pokušavaju da obnove svoje prisustvo u ovom delu sveta, ali tako što, pre svega, žele da unesu razdor između Kine, Rusije i pomenutih pet zemalja.

Ranije ove godine, američki državni sekretar Entoni Blinken boravio je u poseti Kazahstanu i Uzbekistanu, jasno signalizirajući domaćinima da Bajdenova administracija, izgovarajući se sukobom u Ukrajini, nastoji da ojača veze sa ovim regionom.

Kina je ove nagoveštaje dočekala mirno. Peking smatra da su zemlje Centralne Azije vodile uravnoteženu spoljnu politiku, a kineska namera je da saradnju sa ovim zemljama zasniva na principima obostrano korisne saradnje, otvorenosti i međusobnog poverenja. U Pekingu, očigledno, smatraju da pokušaji Vašingtona da u region unese razdor neće uticati na drugačijim principima utemeljene veze Kine sa Centralnom Azijom.

Dva važna ovonedeljna međunarodna događaja u Kini, sajam zemalja Centralne i Istočne Evrope u Ningbou i Samit Kine i zemalja Centralne Azije u Sijanu, prema očekivanjima Pekinga, uprkos problemima neskrivene opstrukcije koji su ovde predstavljeni, trebalo bi da otvore novu eru još bliže saradnje na novim putevima svile u Evroaziji.