Da li je ono što je dobro za establišment dobro i za zapadne kompanije?

Kontroverzna maksima američke politike, koja se pripisuje Čarlsu Ervinu Vilsonu, da je ono što je dobro za kompaniju "Dženeral Motors" dobro i za SAD (What's good for General Motors is good for the country), u Vašingtonu poprima novu dimenziju: ono što se proceni kao dobro za aktuelni establišment bespogovorno treba da prihvate američke kompanije i građani koji plaćaju previsoku cenu radikalizovane politike Bele kuće u Evropi (Ukrajina) i na Dalekom istoku (ostrvo Tajvan).

U Evropskoj uniji nije ništa drugačije, osim što neke od nacionalnih vlada unutar nje ipak mogu da se pobune protiv iracionalnog pristupa spoljnoj politici.

Vidi se to po prošlonedeljnom izveštaju o napretku Evropske unije u primeni mera u oblasti sajberbezbednosti. Države članice pozvane su da uvedu ograničenja "visokorizičnim dobavljačima", kineskom "Huaveju" i ZTE-u, ali je svega 10 od 27 članica unije do sada podržalo takav stav.

Vodeće kompanije glasno rekle – ne

Zvanična politika Evropske unije, pod očiglednim diktatom establišmenta SAD, ove godine neprekidno poziva kompanije i svoje nacionalne vlade da kineskom tržištu okrenu leđa, iako je Kina, sada već odavno, najveći spoljnotrgovinski partner vodećih članica te unije, a upravo Nemačkoj i Francuskoj takve mere najmanje odgovaraju.

Stvari, međutim, ne idu tako glatko kako kreatori politike razdvajanja od Kine zamišljaju. Oni svih ovih meseci nailaze na snažan otpor američkih i evropskih korporacija kojima nije u interesu napuštanje kineskog tržišta i dobiti koju tamo ostvaruju.

Zapadne kompanije nisu rado progutale (delimični) odlazak sa ruskog tržišta. Raskid poslovnih veza sa Kinom – ne pada im na pamet.

Zapadne kompanije su i te kako umele da iskažu svoje protivljenje zvaničnoj politici establišmenta SAD i Evropske unije.

To su sa ove strane okeana učinili "Mercedes", "BASF", "Be-Ev-Ve" i druge značajne (nemačke) kompanije, a sa one strane Atlantika, pored ostalih, "Tesla", "Džej Pi Morgan" i "Majkrosoft". Na tom talasu je, barem što se zvaničnih izjava tiče, protekla i aprilska poseta predsednika Emanuela Makrona Kini.

Koliko je stvar otišla daleko, vidi se po tome što je Ilona Maska, krajem maja, primio lično ministar spoljnih poslova Kine Ćin Gang, a Bila Gejtsa, nešto potom, predsednik Si Đinping.

Stvari neće biti popravljene dok se samo sedi i viče

Da stvar po establišment u Vašingtonu bude još gora, istovetna poruka upućena je ovog meseca iz Šangaja, sa globalnog samita u organizaciji finansijske grupacije "Džej Pi Morgan".

Predsednik "Džej Pi Morgana" Džejmi Dajmon rekao je da stvari neće biti popravljene ako se samo sedi i viče preko Tihog okeana, što je, imajući u vidu značaj i veličinu ove korporacije, ozbiljan izazov tekućem američkom zveckanju oružjem u Tajvanskom moreuzu, ali i dosadašnjem američkom potpirivanju unutrašnje nestabilnosti Kine, od Sinđanga do Hong Konga.

Zapadnoj poslovnoj zajednici u Kini očigledno je potrebna stabilnost. Kineskoj vladi, takođe.

Stoga se može reći da je stabilnost zajednički imenitelj zapadne poslovne zajednice koja ima velike poslove u Kini i same Kine.

Maskova i kineska računica

Taj interes ima svoj jasan ekonomski izraz koji je ovog proleća možda najvidljiviji na primeru Ilona Maska.

Maskova kompanija "Tesla" lane je u Kini proizvela i isporučila čak 710.000 elektromobila, uz vrtoglav rast proizvodnje od 48 odsto. Sada bi, sledeći logiku američkog establišmenta, "Tesla" trebalo da se odrekne tog kineskog finansijskog kolača.

Iako zapadni mediji intenzivno govore o neophodnosti "smanjenja rizika" i povlačenju svojih velikih kompanija sa kineskog tržišta, tokom prvog tromesečja ove godine vrednost stranih direktnih investicija u Kini iznosila je nešto manje od 500 milijardi juana, odnosno 70 milijardi dolara, što je rast od 2,2 odsto u odnosu na isti period lane.

Ideološki sastojak političke korektnosti

Kineski listovi lucidno primećuju da je politika napuštanja Kine i "smanjenja rizika" postala najnoviji ideološki sastojak političke korektnosti.

Posledično, međutim, poraz politike prisilnog napuštanja kineskog tržišta problematizuje politiku ekonomskih sankcija protiv Rusije i politiku napuštanja njenog tržišta.

Zato će biti zanimljivo ispratiti političke reperkusije otvorenog odbijanja zapadnih korporacija da napuste profitabilno kinesko tržište.

Blinkenova poseta nagoveštaj popuštanja

U tom svetlu treba posmatrati i pomalo iznenadnu posetu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Pekingu.

Ukoliko je stabilnost zajednički imenitelj zapadne poslovne zajednice u Kini i kineske vlade, najavljena stabilizacija odnosa Vašingtona sa Pekingom, kako se nadmetanje ne bi pretvorilo u konflikt, donekle predstavlja ublažavanje ili čak izvesnu korekciju dosadašnjeg američkog pristupa praćenog zveckanjem oružjem, plovidbom ratnih brodova u Tajvanskom moreuzu i pozivima da američke kompanije napuste kinesko tržište.

Kineska strana u ovoj globalnoj utakmici, naime, sve vreme ističe istovetne, postojane principe koji govore o otvorenosti i saradnji i šalje istovetne poruke.

Blinken je, pod pritiskom poslovne zajednice i nezadovoljstva unutar vodećih zemalja Evropske unije, primoran da sada govori o ne-prekidanju veza sa Kinom i nastavljanju razgovora kako bi se napravio napredak na brojnim poljima.

Blinkenova poseta je tiha pobeda Pekinga koju bi Kina u narednom periodu trebalo da kapitalizuje u svoju, ali i korist čitavog sveta ili makar većinskog dela čovečanstva koje, ipak, želi obnovu stabilnosti, odnosno, što skorije rešenje devetogodišnjeg konflikta u Ukrajini i prestanak američkog zveckanja oružjem u Tajvanskom moreuzu.