Ostani đubre do kraja: Zašto srpska politička palanka ne prašta Bori Čorbi?

Život u preziru prema Srbiji iz ponižavajućih karikatura i tekstova koji su svojevremeno objavljivani u "Mladini", te neprekidno isticanje arhikrivice i zabluda samo jedne strane i nije neki put u pomirenje, budućnost i Evropu
Ostani đubre do kraja: Zašto srpska politička palanka ne prašta Bori Čorbi?© Antonio Ahel / ATA Images

Već ove nedelje, malo ko se seća teksta o Bori Čorbi napisanog pre koji dan u povodu njegovih sanitarnih aktivnosti u Sloveniji, gde popularni pevač sada živi.

Bora Čorba se bio sagnuo da pokupi sa travnjaka jutarnje ili večernje aktivnosti svog psa, neko je podigao telefon, snimio ga, i eto povoda za pisani rijaliti političke korektnosti u pokušaju: "Nije otišao za grobovima predaka, već tamo gde se lepše živi".

Sumnjam da autor tog plitkog paškvila lično poznaje Boru Čorbu, da bi zasigurno znao zašto je ovaj otišao da živi baš u Sloveniji.

Da li je tamo otišao zbog ljubavi, boljeg života, cvičeka, poreza, Julijskih Alpa ili kranjskih kobasica?

S druge strane, kada bismo zaista "išli za grobovima predaka", kako autor paškvila sugeriše, naselili bismo, pored Slovenije, bezmalo ceo Balkan, osim, možda, većeg dela Bugarske prema Crnom moru i to bi, kada bi bilo moguće, ponovo bio politički problem.

Srpska palanka ne prašta

Pevač koji je Slovence za vreme razbijanja Jugoslavije opisao kao bečke konjušare, danas živi u Sloveniji.

Nije to baš najlakše, verovatno ni najprijatnije, ali je to život onakav kakav život jeste, a ne onakav kakvim ga zamišljaju čistunci koji navodno nikada nisu prdnuli ili slagali nekoga.

Možda se Bora Čorba kaje zbog svojih stihova ("Hoće da se otcepe bečki konjušari..."), možda se ne kaje, ali su mu Slovenci, stasali na hitovima "Riblje čorbe", izvesno, oprostili to što su imali da mu oproste.

Bori Čorbi ne može da oprosti jedino srpska palanka političke korektnosti koja životne sokove crpi iz Srbije kakvu su, svojevremeno, mnogo gore nego Bora Čorba Slovence, opisivali tekstovi i karikature iz "Mladine", ali to ovde niko nije ozbiljno zamerio.

Seća li se uopšte ovde neko naslovne strane "Mladine", na kojoj je naš nacionalni grb predstavljen u formi četiri savijene siktave zmije?

Ili karikature "srpskog privrednika", koji nimalo ne podseća na Miškovića, Beka ili Ceptera, prikazanog kao da je zadrigli prljavi prostak sa šajkačom i čačkalicom u uglu usta?

Da li je iko ovde ikada prigovorio zbog tih, blago rečeno šovinističkih, sramnih i uvredljivih karikatura i tekstova?

Nije.

Večna kontaminacija

Ovdašnja politička palanka smatra da nije Bore Čorbe i ostatka Srbije, ne bi bilo ni slovenačkih uvreda, uzgred budi rečeno, nastalih godinama pre nego što se prvi srpski zločin tokom razbijanja SFRJ uopšte dogodio.

Iz toga sledi da su uvrede objavljivane u "Mladini" lekovite, a da je stih Bore Čorbe večna kontaminacija vremena i kulturno-političkog prostora.

Srpska palanka političke korektnosti postoji isključivo u preziru prema većinskoj Srbiji. Ona tu većinsku Srbiju ne bi da razume i pruži joj ruku, već da je, po mogućnosti, ne gleda očima ili da je, ako već mora, gleda samo dok je optužuje za sve što se dogodilo i što će se dogoditi.

Otuda potiče pomenuti pisani rijaliti sa poznatim pevačem i njegovim psom kao temom za školski rad na temu "Zašto je Slovenija neuporedivo bolje mesto za život nego Srbija?".

Neko ko isključivo u manama svog naroda, a Bora Čorba je samo zgodna personifikacija, vidi sve uzroke propasti i patnje u bivšoj Jugoslaviji, spreman je i na teže zločine.

Oni bi u Europu, a mi ostali ne želimo iz Evrope.

Jedanaesterci

Kada je Crvena zvezda 1991. osvojila Kup evropskih šampiona, Bora Čorba je bio sa njenim navijačima u Bariju. Putovao je sa njima trajektom iz Bara i pio pivo.

Nisu se naši navijači ni tamo baš proslavili po dobrom vladanju, o čemu svedoči zanimljiva televizijska reportaža RTV Novi Sad, verovatno još uvek dostupna na "Jutjubu".

Đorđe Balašević je tada izašao pred mikrofone neke televizije posle teškog podnevnog ručka i izjavio: "Jak mi je srpski tim u kom prvi jedanaesterac šutira Hrvat, a poslednji Makedonac".

U političkoj euforiji razbijanja Jugoslavije, koja je tada vladala, malo ko je primetio šovinistički naboj te rečenice.

Zbog čega u srpskom klubu penale ne bi trebalo da šutiraju fudbaleri drugih naroda, i zbog čega u srpskom klubu treba da igraju samo Srbi?

Ne možete Srbiji, najpre, da isključite pravo da bude inkluzivna, kako je sa Crvenom zvezdom sasvim netaktično i zlurado uradio Đorđe Balašević, a potom da je pljujete i optužujete da sama po sebi nije inkluzivna.

Imao je Balašević još sijaset sličnih (auto)šovinističkih ispada, kojih njegovi idolopoklonici danas ne žele da se sete, ali je njegovo umetničko delo toliko veliko i značajno, dopadalo nam se pojedinačno ili ne, da ubedljivo zasenjuje sve sporne lične izjave i mane sa kojima se, možda, duboko ne slažemo.

Nisam ja bio prijatelj sa Đorđem Balaševićem, niti sam ga ikada upoznao, da bih se bavio njegovim ličnim manama, čak i onda kada sam se gadio njegovih izjava.

Tako je i sa Borom Čorbom.

Njegov autorski opus je toliko veliki i značajan u srpskoj rok kulturi, da se obilno preliva na okolne kulture i narode.

Seiriti posle tri i po decenije o jednom njegovom stihu i ispadima koje je pravio je besmisleno, naročito ako su već oni, koji su bili meta njegovih ispada, to oprostili i čak zaboravili.

Hajde da izbrišemo Boru Čorbu zbog političke nepodobnosti iz naše kulture. Izbrišimo ga jer je, osim što je vređao Slovence, nastupio na stranačkom mitingu.

Značaj Bore Čorbe, koji je institucija, daleko nadilazi sve sitne političke porive i malodušnosti palanke političke korektnosti.

image