Bauk "kineskog duga" kruži Srbijom

Dug je u osnovi zao drug. Cilj ovog teksta, stoga, nije da dokaže da su krediti na Istoku apriori bolji od kredita na Severu ili Zapadu.

Cilj ovog teksta je da ogoli očiglednu laž o visini kineskih kredita koja se pojavila u našem javnom prostoru, i sada već tradicionalnu zamenu teza, odnosno dvostruke standarde u ovdašnjem izveštavanju o dugovanjima Srbije.

Zgodan primer u tom smislu predstavlja tekst američkog "Radija Slobodna Evropa" koji je usredsređen na činjenicu da je "kineski dug" Srbije za poslednjih deset godina povećan 12 puta, sa 305 miliona na 3,7 milijardi dolara, kao da je sve ove, ali i prethodne godine, dug zapadnim poveriocima bio u padu.

U tekstu "Rast duga Srbije prema Kini: 'Čelično prijateljstvo' sa kamatom", EU (odnosno njene finansijske institucije) nije definisana kao najveći poverilac ili kreditor, već "najveći investitor i najvažniji spoljnotrgovinski partneri", što je licemerje svoje vrste jer EU svoj novac ne poklanja, čak ni kada odobrava pomoć, što ćemo videti kasnije iz ovog teksta, iz primera od pre deset godina.

Tri milijarde za kamate

Stvar je počela pre koju nedelju, kada je društvenim mrežama počela da kruži "vest" da ćemo, samo u ovoj godini, Kini morati da platimo više od tri milijarde dolara i to na ime kamata.

Svako polupismen, čak i onaj ko ovdašnju medijsku scenu prati sričući isključivo naslove, zna da mi Kini ne dugujemo desetine ili stotinak milijardi dolara, da bismo joj 2023. kamate plaćali više od tri milijarde dolara. Uprkos tome, ne baš mali broj ljudi zakoprcao se u društvenim mrežama, upecan na ovu lažnu vest.

Odmah potom, pojavila se i "vest" da mi Kini više ne možemo da vraćamo dospele rate kredita i da Kinezi sada žele da prisvoje naša prirodna bogatstva.

Bio je to, očigledno, spin.

Problem ovih "vesti" bio je nedostatak bilo kakvog izvora, na osnovu koga bi mogla da se proveri verodostojnost plasiranih informacija.

Antikineski spinovi u Srbiji veoma liče na "vesti" zapadnih agencija koje čitamo svakodnevno.

Ko se još seća, ne tako davnih, lažnih vesti da je u Pakistanu otpušteno sedam miliona tekstilnih radnika, jer ta zemlja, zbog dugova Kini, ne može da obezbedi električnu energiju neophodnu za rad svojih šivaonica, iako ekonomska kriza u toj zemlji ima daleko složenije uzroke? Ili da je na Šri Lanki za proteklih godinu dana, opet isključivo zbog kineskih kredita, u siromaštvo zapalo pola miliona stanovnika? Ili da su u Keniji obustavljene isplate plata u javnom sektoru kako bi se podmirili dugovi prema Kini?

Imam čast i privilegiju da poznajem kolege iz ovih zemalja sa kojima sam nekada radio i bilo mi je lako da proverim detalje ovih spinova.

Manje zaduživanja na Zapadu

Tu vrstu privilegije, međutim, nema pasivni konzument medijskih spinova koji je osuđen da veruje da je Kina, na primer, jedini kreditor Pakistana, iako dug te zemlje Kini iznosi tridesetak posto njenog ukupnog duga.

Štaviše, Peking je ovog leta podržao pakistanske devizne rezerve sa milijardu dolara, kako bi zemlja, suočena sa ekonomskom krizom koja nije generisana samo spoljnim dugom, nesmetano otplaćivala svoje obaveze.

Situacija u Pakistanu je umnogome stabilizovana otkako je uspostavljen ekonomski koridor Kina – Pakistan u okviru projekta “Pojas i put”. Zahvaljujući “Pojasu i putu” u Pakistanu je, prema podacima tamošnje vlade koje ne osporavaju ni zapadni izvori, otvoreno dvesta hiljada novih radnih mesta, izgrađeno je 1.400 kilometara auto-puteva i drugih saobraćajnica, a nacionalna elektromreža ojačana je za oko osam hiljada megavata.

Osnovni problem Pakistana je što se za proteklih desetak godina počeo okretati Pekingu, odnosno što se sve manje zadužuje na Zapadu.

Šta je ovde posredi?

Moralne lekcije

Obaveze prema kineskim kreditorima, odnosno "Eksim banci", trenutno, prema podacima Narodne banke Srbije, čine 8,4 odsto ukupnog srpskog duga.

Srbija mnogo više duguje zapadnim poveriocima i međunarodnim finansijskim institucijama pod kontrolom Zapada, i to nikoga ne brine. Naprotiv, krediti zapadnih finansijskih institucija i privatnih fondova često se predstavljaju kao "projekti" ili čak "pomoć".

Slično kao Pakistanu, Srbiji se ne zamera rast duga sam po sebi, već rast njegovog istočnog udela.

Ali, to je samo polovina ukupne priče o bilansima Srbije.

Ovde je olako zaboravljen izveštaj Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara koji je pre deset godina objavio da je od kraja 2000. do 2013. godine od privatizacije srpskih preduzeća u inostranstvo (čitaj: na Zapad) izneta 51 milijarda dolara.

Neokolonizatori, naročito oni koji su u prošlosti bili klasični kolonizatori, vole da drže moralne lekcije nadolazećim suparničkim silama.

Zapadne zemlje, sada već decenijama, ukazuju na "opasne" kineske kredite odobrene afričkim zemljama, ali podrška Pekingu i Moskvi u Africi i dalje raste.

Objašnjavajući kako kineski krediti besomučno uništavaju Afriku, a sada i Srbiju, oni zaboravljaju da pomenu vlastitu eksploataciju Afrike, Indije, Južne Amerike, Indokine i drugih područja, uključujući samu Kinu tokom 19. i tokom prve polovine 20. veka.

Da nisu slučajno Peking i Moskva izazivali masovnu glad u Indiji i Irskoj i jezivu smrt desetina miliona ljudi?

Jesu li u "belgijskom" Kongu padale pečene ševe sa neba, ili su se kotrljali milioni ljudskih glava?

Zaboravljaju čak i da pomenu ko je Grčku, koliko juče, bio doveo na ivicu bankrota. Da nije slučajno Peking urnisao Atinu kreditima, ili su to bili Nemačka i druge zapadne zemlje, odnosno njihovi privatni fondovi?

Izgradnja infrastrukture

Kada se pre tri godine crnogorski BDP strmoglavio, zbog loše strukture tamošnje privrede oslonjene na turizam koji je ispaštao zbog mera uvedenih zbog pandemije koronavirusa, medijski narativ takođe je bio usmeren protiv Kine, iako kineska "Eksim banka", zaključno sa prošlom godinom, u ukupnom dugu Crne Gore učestvuje sa 17,15 odsto.

Kao da ostali crnogorski poverioci, poput onih koji su Podgoricu zadužili u evrobond (Eurobond) obveznicama za milijardu sedamstopedeset miliona dolara, na primer, a zatim i Nemačka razvojna banka, Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Pariski klub poverilaca, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska komisija, MMF i ostale finansijske institucije Zapada, novac dele besplatno i ne naplaćuju kamate.

Tada se u medijima govorilo da će Kina, na ime 17,15 odsto udela u ukupnom dugu, tobože preuzeti Crnu Goru.

Sve da se to dogodilo, a nije – kao što smo videli, šta bi tek pre Kine uzeli ostali poverioci te zemlje?

Srbija bi trebalo racionalno da se zadužuje, ukoliko već mora, a njena javnost ne bi trebalo da naseda na spinove.

Kao što sam pomenuo na početku, dug je u osnovi zao drug, ali se, isto tako, drugovi ponašaju na različite načine.

Neki nas politički uslovljavaju, debelo prelazeći granice poniženja i ucena, a neki pokušavaju da vam budu partneri, poštujući nas cele, onakve kakvi zaista jesmo.

Sve ostalo je isključivo do nas i vere u medijski narativ da od SAD i EU dobijamo isključivo pomoć, med i mleko.

Upravo da bismo sebe i svoje naslednike sačuvali od takve "pomoći", treba da učinimo sve da za sebe proizvodimo ono što možemo i što nam zaista treba, uključujući tu izgradnju infrastrukture, a da uvozimo, odnosno da se oprezno zadužujemo samo za ono što nam je nužno.