Tajna zajedničke valute BRIKS-a

Neki među analitičarima svetskih ekonomskih i geopolitičkih tokova smatraju da je izjava Sergeja Babakova, zamenika predsednika ruske Dume, data u martu ove godine, da zemlje BRIKS-a rade na stvaranju vlastite zajedničke valute i da će samit u Johanesburgu samo ubrzati taj proces, zapravo preduvana u zapadnim medijima.

Jedna škola mišljenja čak kaže da je pomenuta izjava na Zapadu dočekana kao neka vrsta olakšanja, zapadni mediji su je odmah naduvali ismevajući je, a dobro je poznato da Zapad ono što ne može da izbombarduje rado ismeva.

Ništa od munjevite valute

Analitičar "Čajna dejlija" Dan Stajnbok primetio je da su mediji, od "Volstrit džornala" do "Fajnenšel tajmsa", naprosto ismevali ideju o formiranju zajedničke valute BRIKS-a, nazivajući taj pokušaj dedolarizacijom, iako bi zajednička valuta BRIKS-a, bez sumnje, još više smanjila dominaciju dolara na svetskim tržištima.

Bez imalo sumnje, prelazak sa dolara na nacionalne valute već je počeo, a udeo ekonomija zemalja BRIKS-a u svetu je već toliki da bi njihova zajednička valuta zaista mogla istog časa da postane globalna i vrlo tražena, ali to se ipak neće dogoditi baš tako brzo kako to očekuju najnestrpljiviji posmatrači, naročito oni najnestrpljiviji, u Srbiji.

Zemlje koje se oslobađaju finansijskih i geopolitičkih stega dolara trenutno pokušavaju da izbegnu poremećaje i – kako je to primetio Stajnbok – ne oslanjaju se na mrežne efekte uspostavljene odozgo nadole, koje su koristili američki dolar i njegov prethodnik britanska funta, obično kroz sirovu geopolitiku i vojnu dominaciju.

Hoće li prva zajednička valuta biti digitalna?

Umesto toga, BRIKS se opredelio da promoviše mrežne efekte odozdo prema gore, što znači da ćemo na zajedničku valutu ove svetske grupacije još sačekati, pre nego što se ova pojavi, a prema školi mišljenja koja (opravdano) smatra da BRIKS strukturno drugačije postupa nego SAD danas ili Velika Britanija juče, prva zajednička valuta BRIKS-a biće – digitalna, dok će se na klasičnu valutu čekati još neko (čitaj: duže) vreme.

Ne treba smetnuti s uma da je prvi eksperiment sa digitalnom, doduše svojom – nacionalnom valutom, Kina već pokrenula, a da je i sama Evropska unija izvela sličan korak uvodeći neko vreme obračunsku valutu nazvanu "eki".

Ono što je ovde pomenuta škola mišljenja tvrdila proteklih meseci, potvrdio je i ministar finansija Rusije Anton Siluanov, saopštivši da će članice BRIKS-a verovatno razgovarati o zajedničkoj obračunskoj jedinici.

Razmena u nacionalnim valutama stabilizuje tržišta

Otuda verovatno potiče zajedljiva opaska ekonomiste Pola Krugmana, na koju je Stajnbok ukazao. Krugman je dedolarizaciju pripisao "kripto-kultistima" i simpatizerima ruskog predsednika, a ovaj "trend" nazvao je pogrešnom borbom protiv SAD.

Stajnbok je u autorskom tekstu objavljenom u listu "Čajna dejli" naveo da su članice BRIKS-a prešle na rešavanje svojih trgovinskih poslova u lokalnim valutama, kako bi se izbegle suvišne valutne posrednike i devizne zamke. Sledeći korak u započetom nizu je uspostavljanje digitalne, praktično obračunske valute, dok bi pokretanje klasične valute, kao što sam pomenuo, bilo dugoročno pitanje.

Zemlje BRIKS-a, koje ujedinjuju oko 40 odsto svetske populacije, nalaze se pred izazovom promene svetskog sistema u kome desetostruko manja populacija, odnosno oko četiri odsto ukupne svetske populacije nastanjene u SAD, diktira svoje finansijske, monetarne, a time i geopolitičke interese ostatku sveta.

Zemlje BRIKS-a uspostavile su elastičnu i prilagodljivu, umesto do sada viđene krute strukture vojno-monetarne dominacije.

Prema Štajnergu, upravo fleksibilnost BRIKS-a omogućava preduzimanje unilateralnih, bilateralnih i multilateralnih mera, u rasponu od postepenih reformi do više unilateralnih pojedinačnih mera koje promovišu ambiciozne članice organizacije i njihovi, kako je Stajnbok doslovno naveo, koalicioni partneri, budući da dele istu viziju grupacije o multipolarnom i ravnopravnom svetu.

"Poput menadžera sredstava koji nastoje da održe odgovarajuću diversifikaciju u svojim portfeljima, strateški cilj BRIKS-a je da ponovo kalibrira rezervne valute. U multipolarnoj svetskoj ekonomiji, izglede za globalni rast pokreću velike ekonomije u usponu, a ne više Zapad."

Pogrešna američka politika erodira dolar

Koliko je upravo završeni samit u Johanesburgu bio značajan, govori činjenica da su, izveštavajući o samom samitu, mediji poput "Špigela" ili "Dojče velea" i sličnih medija i javnih servisa govorili o delu čovečanstva izvan zapadnih industrijalizovanih nacija, što je rečnik Hladnog rata iz, otprilike, šezdesetih godina prošlog veka.

Paradoksalno, opominje ovde pomenuti analitičar "Čajna dejlija", pogrešna američka politika ubrzala je eroziju valutnog režima zasnovanog na dolaru nakon globalne finansijske krize 2008. u SAD (ne u Rusiji, Kini ili Južnoj Africi) i zbog prekomernog preuzimanja dugova, trgovinskog protekcionizma, sporova oko tehnologija, usporavanja privrede tokom pandemije koronavirusa i naporima SAD da se vrate Hladnom ratu, ovoga puta protiv Kine.

Ukratko, Zapad u jagnjećoj koži međunarodne zajednice, ali bez podrške onoga što međunarodna zajednica zaista obuhvata, dolar i dalje koristi kao polugu svoje moći koja ostaje bez pokrića.

Otuda, upozorava Stajnbok, nedavno upozorenje agencije Fič da bi mogla biti prinuđena da snizi rejting desetina američkih banaka, čak i onih najvećih.
U SAD, 2.315 banaka, što je skoro polovina od njihovog ukupnog broja, danas ima imovinu manju od svojih obaveza, a američki dug iznosi 32,6 biliona (hiljade milijardi) dolara, dva biliona dolara više nego pre godinu dana.

Od 2008. američki dug se udvostručio, popevši se na preko 120 procenata BDP-a. Prema ekspertskoj Kancelariji za budžet američkog Kongresa, federalni deficiti dovešće državni dug iznad 181 odsto BDP-a do 2053. godine.

To, prema predočenoj školi ekonomskog i geopolitičkog mišljenja, znači da će SAD morati da nastave da štampaju novac bez prestanka, a da bi ostatak sveta, kao i do sada, snosio troškove takve politike.

Sa svoje strane, BRIKS teži diverzifikovanoj svetskoj ekonomiji i međunarodnim rezervnim valutama kako bi odstupanje od dolara bilo što mirnije, stabilnije i što je za svet posebno važno – sigurnije.