Kina, ASEAN i Srbija

Neodlazak predsednika Si Đinpinga u Indiju na samit G20 nije bila kineska poruka Nju Delhiju, kako su to zapadni mediji pokušali da predstave, neizostavno pominjući sporadične indijsko-kineske incidente u spornim pograničnim područjima, već najdirektnija i najjasnija poruka samom formatu G20.

Peking je svetu, a pre svih najuticajnijim zemljama Zapada, poručio da ostaje otvoren za svaki konstruktivni format saradnje, ali da su se na geoekonomskoj i geopolitičkoj sceni sveta pojavili i učvrstili novi formati saradnje, poput proširenog BRIKS-a, na koje Kina sve ambicioznije računa, imajući u vidu dinamiku ekonomskog i tehnološkog razvoja zemalja u razvoju, na čijem je čelu.

Saradnja sa ASEAN-om kao ogledalo sveta koji nastaje

Izjalovljena su očekivanja Zapada da se Peking i Moskva ekonomski, politički, pa i vojno sudare u centralnoj Aziji. Slična očekivanja Zapad ima povodom spornih pograničnih područja Kine i Indije. Otuda učestalo pominjanje sporadičnih incidenata između kineskih i indijskih vojnika koji do danas ipak nisu prerasli u sukob dve zemlje.

Postoji, međutim, format saradnje na koji Kina takođe najozbiljnije računa, iako je u njega uključena posredno, kao najvažniji sused i ekonomski partner. To je Asocijacija nacija jugoistočne Azije (ASEAN), čiji je samit održan u Džakarti (Indonezija).

Zemlje Dalekog istoka i jugoistoka Azije takođe su za poslednjih pola veka izbegle potonuće u međusobne vojne sukobe. Tamo uz povremene političke trzavice čvrst mir traje već decenijama, a stabilnost i regionalna ekonomska saradnja nisu podređeni manipulacijama zapadnih sila i istorijskim razmiricama kojih nije malo.

Takav pristup doveo je do notorne činjenice 21. veka, da je ekonomska sinergija Kine i zemalja ASEAN-a možda najznačajniji pokretač ekonomije u svetu.

ASEAN zamenio Evropsku uniju

Najpre, Kina je proteklih decenija pokazala da ne želi da bude regionalni hegemon i da ne ugrožava ni jednu susednu zemlju. Takav pristup i mehanizmi saradnje samog ASEAN-a doveli su do toga da zemlje jugoistočne Azije pre tri godine preteknu Evropsku uniju, i zbirno postanu najveći spoljnotrgovinski partner Pekinga.

Tokom 2021. godine, trgovina robom između Kine i zemalja ASEAN-a dostigla je vrednost od 878,2 milijarde dolara, što je neverovatan rast od 28,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Tokom poslednje decenije, prosečan godišnji ekonomski rast zemalja ASEAN-a iznosio je 3,9, dok je stopa rasta svetske ekonomije iznosila 2,6 odsto.
Razmenu roba i usluga između Kine i zemalja ASEAN-a prate i ulaganja. Do jula ove godine, vrednost međusobnih investicija Kine i zemalja ASEAN-a premašila je 380 milijardi dolara. Prema podacima objavljenim u kineskoj štampi, više od 6.500 kineskih preduzeća direktno je investiralo u zemlje ASEAN-a.

Infrastrukturni preobražaj regiona donosi prve ekonomske plodove

Uz to, inicijativa "Pojas i put" predsednika Si Đinpinga proširila je tržišta u tom delu sveta, vidno poboljšavajući železničku, pomorsku, putnu i tehnološku infrastrukturu.

Evo najbanalnijeg primera.

Železnica Kina – Laos, duga 1.035 kilometara, uzima se za idealan je primer dometa saradnje Kine i ASEAN-a. To je moderna železnica koja povezuje glavni grad Laosa Vientijan sa Kunmingom, glavnim gradom kineske provincije Junan.

Zvanični podaci pokazuju da je samo turistički prihod oblasti Luang Prabang u Laosu, za dve godine postojanja ove pruge, iznosio 216 miliona dolara. Očekuje se da će broj turističkih putovanja u pomenutu oblast Laosa ove godine sa oko pola miliona porasti na milion, uz prihod od oko 360 miliona dolara.

Pruga Kina – Laos već je produžena do Tajlanda, smanjujući vreme transporta robe iz te zemlje u Kinu za više od jedne trećine.

Ovakvih primera ima još sijaset, od saradnje u oblasti pomorskog transporta do digitalne trgovine i finansija.

Zamislite Evropu...

To je za Evropu, fatalistički ukopanu u vazalni odnos prema SAD i rat u Ukrajini, danas potpuno drugačiji ambijent. Zamislite Evropu, odrednicu Evropska unija namerno izostavljam, koja je uključena u sve dinamičniji razvoj saradnje sa Rusijom, Turskom, Bliskom istokom, Afrikom, Velikom Britanijom i SAD, na ravnopravnim osnovama, bez uvođenja sankcija, podrške secesionistima i bez podrške širenju NATO saveza ka ruskim granicama.

Možda je to u evropskom slučaju utopija i možda će se naći neko ko će se ovoj viziji nasmejati, ali svi zajedno treba da budemo svesni da takva "utopija" postoji već pola veka na Dalekom istoku i na jugoistoku Azije, gde se pomenute međusobne trzavice i loše istorijsko nasleđe drže pod kontrolom i ne dozvoljava da buknu na radost odlazećeg svetskog hegemona.

"Došao sam zbog razvoja, mira, prijateljstva i saradnje"

Kinu na samitu zemalja ASEAN-a u Džakarti predstavlja premijer Li Ćijang koji je po dolasku u Džakartu saopštio da je Kina spremna da radi sa svim stranama, kako bi istočna Azija bila važan motor globalnog razvoja.

Koliko Kina važnosti daje samitu ASEAN-a, vidljivo je po Lijevim aktivnostima. On je prisustvovao ili će prisustvovati 26. sastanku lidera Kine i zemalja ASEAN-a (10+1), 26. sastanku lidera ASEAN-a i Kine, Japana i Republike Koreje (10+3) i 18. samitu Istočne Azije.
U Evropi, koja nije sposobna da samostalno kreira i vodi vlastitu politiku, takvi formati regionalnih inicijativa ne postoje ili ne funkcionišu.

Uostalom, obraćajući se domaćinima na prijemu dobrodošlice, koji je priredila kinesko-indonezijska poslovna zajednica, premijer Kine je rekao da dolazi zbog razvoja, mira, prijateljstva i saradnje.

Ni reči o sankcijama, uslovima, neispunjenim standardima, pritiscima i pretnjama. Setimo se samo jedne od najvažnijih vesti sa prošlogodišnjeg Samita G20 o tome ko je hteo da se fotografiše sa Sergejom Lavrovim, a ko nije hteo.

Iz Džakarte, ni slova lekcija poput onih koje (nam) birokrate iz Vašingtona i Brisela neprekidno drže. Izveštaji sa samita u Džakarti, kada bi ih bilo više u našim medijima, skoro da bi nam zbog toga bili nečitljivi.

Ovaj tekst nije idealizacija odnosa Kine sa zeljama jugoistoka Azije.

Ovaj tekst je mala pohvala nespornoj činjenici da su tamošnje nacije, nakon francuske i američke zločinačke avanture u Vijetnamu, uprkos izazovima kojih nije (bilo) malo, uspele da održe regionalnu stabilnost i postanu najdinamičniji privredni i razvojni region sveta.

Pristupanje Srbije Ugovoru o prijateljstvu i saradnji u jugoistočnoj Aziji, potpisan ove nedelje u Džakarti, skroman je, ali za malu evropsku zemlju dovoljan pristup tamošnjim tržištima i inicijativama u koje treba da se uključujemo kad god možemo.