Protesti protiv antikovid mera u Kini, koji su prošle nedelje izbili u nekoliko tamošnjih gradova, među kojima su i oni pod direktnom upravom centralne vlade, poput Pekinga, Šangaja i Čungćinga, nesumnjivo su politički indukovani spolja.
Jesu li i organizovani izvan Kine, za sada, ostaje otvoreno pitanje. Sudeći prema dosadašnjim kineskim iskustvima sa uličnim protestima, nikoga u perspektivi ne bi trebalo da iznenadi pozitivan rezultat jednog takvog političkog testa.
Ovakvoj tezi u prilog govore protesti u Hongkongu, održani u više navrata od 2014, zaključno sa 2020. godinom. Kineska vlada i mediji objavili su precizne podatke o svotama novca koje su organizacije, poput NED-a (National Endowment for Democracy ) ili OTF-a (Open Technology Fund ), koje finansira američki Kongres, izdvajale za proteste u Hongkongu, o čemu su, uostalom, opširno izveštavali i zapadni mediji.
Samo tokom 2020. godine, NED je, prema javno dostupnim informacijama, za 11 projekata u Hongkongu izdvojio dva miliona dolara.
Uložiti novac u organizaciju protesta u unutrašnjosti Kine znatno je teže, nego to isto učiniti u Hongkongu, ali nije nemoguće.
U Kini od samog početka pandemije traju drastične antikovid mere. Politika nulte tolerancije na prisustvo koronavirusa onemogućila je uobičajeni tok života.
Vlasnici mnogih restorana i maloiprodaja bili su prinuđeni da zatvore svoje objekte. Zbog pojave virusa izolovani su čitavi blokovi zgrada. Ulazak u podzemnu železnicu ili neki drugi sistem javnog prevoza bio je moguć jedino uz prikazivanje potvrde o negativnom testu na prisustvo koronavirusa.
Razlozi za nezadovoljstvo rasli su sa popuštanjem mera prevencije u ostalim delovima sveta. Štaviše, na nedavno održanom zasedanju Svekineskog narodnog kongresa čak je saopšteno da se od politike nulte tolerancije na prisustvo koronavirusa neće odustajati.
Dvadeset četvrtog novembra ove godine, u Urumćiju, glavnom gradu Ujgurskog autonomnog regiona Sinđang, izbio je požar u jednom od epidemijski izolovanih blokova zgrada. Vatra je odnela živote najmanje desetoro ljudi.
Zapadna iskrivljena medijska slika protesta
Požar u Urumćiju bio je katalizator protesta. Vlada je bila optužena da vatrogasci nisu mogli da priđu zgradi zbog preduzetih antikovid mera, odnosno medicinske opreme i šatora ispred zgrada.
Iako je vlada demantovala ovu informaciju, ona je u zapadnim medijima, poput Si-En-Ena i "Vašington posta", upotrebljena za dalju političku indukciju protesta.
Medijska interpretacija kineskog nezadovoljstva antikovid merama preusmeravana je na šire političke zahteve, iako ih je, sudeći prema objavljenim snimcima, uzvikivala tek nekolicina demonstranata, što u svojim izveštajima ne spore ni vodeći zapadni mediji koji su pošteno i profesionalno izveštavali o broju učesnika demonstracija.
Povici nekolicine, dostupni na internetu, koji se tiču zahteva da Sinđang "dobije slobodu", a Si Đinping i KP Kine "odstupe", postali su vrlo brzo glavne teme izveštaja, a ne nezadovoljstvo drastičnim antikovid merama.
Požar u Urumćiju i nezadovoljstvo antikovid merama zgodno su, unutar zapadnog medijskog narativa, iskorišćeni da se svetskoj javnosti interpretativno podgreje stari arsenal antikineskih parola o "slobodi" za njene delove, u ovom slučaju Sinđang, koji se smatraju za njene Ahilove pete (Hongkong, Tibet, Tajvan, Sinđang).
Tokom poslednjih decenija, Kina je, zaključno sa 2015. godinom, kada joj je pošlo za rukom da suzbije i neutrališe terorističke grupe islamista u Sinđangu, uložila veliki broj života svojih građana i desetine milijardi dolara kako bi povratila stabilnost, narušenu spolja, u svoje severozapadne delove.
Otuda je prošlonedeljna pojava parola o "slobodnom Sinđangu" na protestima za Peking uvek opomena i podsećanje na strašne terorističke napade i ljudske gubitke koje je donedavno podnosio.
Fino podešavanje
Autor ovih redova je svedok poslednjeg samoubilačkog terorističkog napada ujgurskih separatista na Tijenanmenu 2013. godine, kada je poginulo petoro ljudi.
Iako masovnost nije bila svojstvena prošlonedeljnim okupljanjima, Kina je proteklog vikenda, odnosno od početka ove nedelje, pribegla popuštanju antikovid mera. Antikovd mere u Kini nisu jednostavan zbor pravila, već su složen sistem diverzifikovan na više upravno-administrativnih nivoa i prema različitim delovima zemlje.
Prve vesti govore da se građani velikih gradova od ove nedelje u sistemima javnog prevoza voze bez potvrda da su testirani na prisustvo koronavirusa. Centralna vlada nazvala je to finim podešavanjem, odnosno optimizacijom antikovid mera.