Na kraju priče Rusi dolaze: To je sasvim izvesno

Putem ekrana na televizorima, telefonima i računarima, u svoj život puštamo mnogo osoba koje na nas obavljaju značajan uticaj. Neki više, neki manje; neki deluju pozitivno, neki negativno. Kako u tom obilju medijskih faca prepoznati one ljude koji su dobronamerni, a čiji je uticaj blagotvoran i koristan?

"Ovo bi mogao da reši samo Šerlok Holms", reći će neko. Ali kako – Šerlok Holms ne postoji, nikada nije živeo.

Ovo nam otvara zanimljivu temu: Koje su to osobe ostvarile veliki uticaj na nas, a da nikada nisu živele?

Za trenutak zastanite sa čitanjem ovog teksta. Odvedite svoj pogled negde na stranu ili zažmurite i prisetite se onih ličnosti koje nikada nisu živele, a na koje ste često pomišljali u životu, pominjali ih u društvu, citirali...

Verovatno će bar neke od njih biti pomenute u narednim redovima. Možda čak i u paru: Romeo i Julija, Don Kihot i Sančo Pansa, Nataša Rostova i Andrej Bolkonski, Dedal i Ikar, Tristan i Izolda.

Ili, da zaronimo u mladost: Asteriks i Obeliks, Kapetan Kirk i Mister Spok, Modesti Blejz i Vili Garvin, Tom Sojer i Haklberi Fin, Han Solo i Čubaka, Tihi i Prle, Paja i Jare, Alan Ford i Bob Rok, Ostap Bender i Ipolit Kisa Vorobjanjinov, ili Istok i Irena iz romana "Pod slobodnim suncem" (o Slovenima na Balkanu), autora Franca Finžgara.

Učili smo od Hamleta da se ponekad napravimo ludi da bismo dobili ono što želimo, od Herkula Poaroa kako da "navijamo" sive ćelijice u mozgu, od Odiseja kako da budemo lukavi i kako da se snalazimo u susretu sa nepoznatim pojavama, od Kafkinog Gregora Samse smo učili da ne treba da živimo kao bube jer ćemo se na kraju u bubu i pretvoriti, uz Raskoljnikova smo razmatrali pitanja savesti, a Otelo i Jago su nam držali predavanje o zavisti i ljubomori.

Svojevremeno, na jednom prijemu, neki američki državnik je upitao Gabrijela Garsiju Markesa koja mu je omiljena knjiga. Legendarni pisac je namah odgovorio: "Grof Monte Kristo". Mornar Edmond Dantes iz Diminog romana nadahnjuje one koji sanjaju neku osvetu. Mnogi su predsednika Putina na neki način identifikovali kao osobu koja je kapiten tima Globalnog juga u "revanš susretu" sa kolektivnim zapadom. Da li bi i Tramp mogao da dobije nadimak "Monte Kristo"? Videćemo...

U jednoj maloj anketi na Fejsbuku, kao najupečatljiviji likovi iz oblasti fantastike u knjigama i filmovima pomenuti su Frodo Bagins, ET, Spok, Fleš Gordon, Drakula, Frankenštajn, potom replikant koji umire na kiši i u suzama (Blejdraner), prvi primerak veštačke inteligencije – kompjuter Hal 9000 iz Klarkove "Odiseje 2001", kapetan Pikard, Obi-Van Kenobi, Luk Skajvoker, ali i duhovi iz Makonda ("Sto godina samoće"). Vanzemaljci nisu pomenuti jer, po učesnicima ankete, oni izvesno postoje. Mnogo je dokaza u prilog tome.

Koji vam je omiljeni superheroj – Supermen, Betmen, Zoro...

Jedan od prvih uticajnih superheroja opisan je kao junak koji otima od bogatih da bi davao siromašnima. Kontrast ovom "odmetniku" iz Šervudske šume stvorio je jedan cinik iz 20. veka u obliku strip junaka po imenu Superhik koji je radio upravo suprotno – otimao je siromasima i donirao bogataše. Romantičnu priču o Robinu Hudu i njegovoj Marijani krnji i zamišljeni dijalog njih dvoje u sadašnjem vremenu:

-Robine, da li ti zaista sve što otmeš bogatima daješ siromašnima, pita savremena lejdi Marijana.

-Naravno, odgovara moderni Robin Hud.

-Pa, od čega onda živiš?

-Od kamata!

Likovi koji su se bavili prevarama i obmanjivanjem posebno su voljeni u našim krajevima. Možda zbog sličnosti sa političarima – šibicarima, ili je reč o poistovećivanju sa običnim ljudima koji moraju da se "snalaze" u životu.

Najpopularniji među ovakvima su izvesno Del Boj i Rodni Troter. Na spisku su i Šojić, Džoni Huker i Henri Gondorf iz filma "Žaoka", Mozes i Adi opisani u "Mesecu od papira" Pitera Bogdanoviča, Glavonja i Kalauz iz "Pljačke trećeg rajha" i mnogi drugi.

Njihovi preci su Baron Minhauzen i Ostap Bender. Ovaj drugi je lik iz dela "12 stolica" ruskih pisaca Iljfa i Petrova. Svom partneru u potrazi za blagom, Ipolitu, govori šta će biti isklesano na kamenu njegovog groba: "Ovde počiva veliki kombinator Ostap Bender, čovek koji je voleo i patio. Voleo je novac i patio zbog nestašice istog".

Učestalost pominjanja Muje i Hase kod naših ljudi je u rasponu od jednom nedeljno do deset puta dnevno. Izvesni politički komentator je još pre nekoliko decenija tvrdio da kriza u zemlji počinje onda kada se u razgovoru među prijateljima češće pominju političari nego ova dvojica kraljeva vica.

Dobroćudni komičar, egzibicionista, spolovilom na klaviru kobajagi svira melodije klasične muzike, na ruskom priča viceve o lokalnim nacistima. Onda glumi lik koji u TV seriji postaje predsednik, potom se stvarno kandiduje za predsednika države propagirajući mir i zdrav suživot – i onda, zaokret od 180 stepeni (360 stepeni po mernom sistemu Analene Berbok).

Isti čovek postaje predsednik i kao sumanuti diktator i licemer maltretira svoje sunarodnike, žrtvuje stotine hiljada mladih ljudi, sarađuje sa pomenutim nacistima, spreman je, u kolaboraciji sa svojom estradnom sujetom, da svet dovede do nuklearnog rata. Doktor Džekil i Mister Hajd – priča o čoveku sa dva identiteta u romanu Roberta Luisa Stivensona. Trebalo bi da oni nikada nisu zaista živeli, ali... Možda je i osoba prezimena Zelenski ta koja nikada nije postojala već su se ova dvojica odavno uselila u izabrano telo.

Pitanje stvarnog postojanja i autentičnosti nekih osoba iz naše sadašnjosti se sasvim opravdano postavlja. Jer, lakše je Džozefa Bajdena zamisliti kako, u razgovoru sa državnicima iz našeg regiona, kaže "Kako je Tito? Ne viđam ga na Tviteru", nego kao vrsnog poznavaoca političkih prilika na Balkanu.

Ponekad izmišljeni likovi ožive tako što postanu nadimci nekih veoma živih osoba. Jedan opozicioni političar iz devedesetih godina dobio je nadimak "Iznogud" jer je po svaku cenu želeo da postane "kalif umesto kalifa". Jedna predsednica Narodne skupštine dobila je nadimak Grdana.

Obična plastična lutka (Barbi), drveni lutak kojem raste nos kada laže (Pinokio), kip idealne žene koji oživljava boginja Afrodita (Pigmalion), ali i jedna krckalica za orahe u obliku vojnika koja se pretvara u princa (Krcko Oraščić) – i to su ličnosti koje nikada nisu postojale, a život im je udahnut u legendama, bajkama, baletu... I sve njih često pominjemo.

Junaci iz životinjskog carstva su posebno uticali na naša osećanja. Bak, snažni i verni pas ("Zov divljine"), Lesi legenda, Maza i Lunja, Marli, Betoven, Pongo i Perdita sa 99 malenih dalmatinaca. Uz priče o njima kanula bi i poneka suza, posebno kada bismo ovom spisku dodali Hačija iz Japana i Trezorku, psa koji je spasao od gladi četiri porodice tokom opsade Lenjingrada.

Ali, potonja dvojica su zaista postojali pa ne možemo da ih uklopimo u našu temu. Dodajmo ovim živuljkama još one koji se zovu Bambi, Dambo, pa Ružno pače, ratni konjić, medved Balu... Spisak je veoma dug.

Postoji mnogo ličnosti i raznih bića za koje nije izvesno da li su nekada zaista postojali i najčešće su deo mitova, urbanih legendi ili neproverenih priča: Jeti, Nesi (iz Loh Nesa), Tisulska princeza... Takođe, iza nekih izmišljenih osoba stoje, kao nadahnuće, stvarni ljudi – životi medijskih magnata Hersta i Pulicera inspirisali su Orsona Velsa za film "Građanin Kejn", a Džejms Bond je osmišljen po uzoru na stvarne tajne agente pri čemu je jedan od njih bio i Duško Popov, naše gore list.

Sve do sada pomenute ličnosti kandidati su za sam vrh neke top liste osoba koje su najviše uticale na nas iako nisu postojale.

Oni koji se ponedeljkom osećaju kao Robinson na njegovom pustom ostrvu i čeznu za brzim dolaskom Petka, verovatno bi njih dvojicu stavili na sam vrh liste. Oni koji vole divljinu sigurno bi se odlučili za Tarzana, Moglija ili Fantoma.

Ljudi koji su skloniji filozofskim temama možda bi izabrali Fausta, Dorijana Greja, Velikog brata, Sidartu ili Kastandeinog "čoveka od znanja" – Don Huana. Izbor onih koji vole da putuju verovatno bi bili Fileas Fog i Žan Paspartu, a možda i carev glasnik Mihail Strogov – sve junaci Žila Verna. Zagovornici kolektivizma verovatno bi se odlučili za slogan D’Artanjana i trojice musketara, u originalu ili u obradi Karija Pešića.

Izbor onih koji vole smeh bio bi možda Inspektor Kluzo, Simpsonovi ili Hogar Strašni. Najmlađi bi se opredelili za Sunđer Boba, Pepeljugu, Petra Pana i Zvončicu ili Paju Patka. Tu su i Kralj Artur, Herkul, Vinetu, Sindbad moreplovac, dobri vojnik Švejk i... (333 tačkice umesto uobičajene tri)

Jedan od onih koji bi lako mogao da dođe baš na prvo mesto liste najuticajnijih ličnosti koje nikada nisu živele je Deda Mraz. Sa svojim irvasima, naravno. Činjenica je da su mnoga deca oblačila kostime supermena, da su devojčice odećom oponašale barbiku, ali je izvesno da se najveći broj ljudi na planeti oblačio u kostim Deda Mraza – tate, stričevi, ujaci, deke, komšije... I tom prilikom nisu morali da uvlače stomake.

Deda Mrazom nam se u detinjstvu "pozitivno" pretilo: "Ako ne budeš dobar neće ti doći Deda Mraz sa poklonima". Mnogo je više onih koji su bili negativci, a na koje su roditelji oduvek upozoravali decu. "Kraljica" među njima je Baba Roga.

"Deco, ako ne budete poslušni, doći će vam Baba Roga i odneće vas ko zna gde". Na sličan način su mediji sa zapada sproveli bajalicu svojih vlasti prema stanovnicima svojih država: "Ako nas ne budete slušali i ako ne budete radili ono šta vam govorimo da radite, doći će vam Rusi i onda... "

Nije mnogo vredelo Rusima kada su govorili da su to budalaštine – Amerikanci i Britanci (odnosno njihove samozvane elite) su najviše ustrajali u sejanju straha od "medveda" sa istoka. Reklo bi se – idiotska opsesija.

Ali, znate šta – Amerikanci su u ovom slučaju u pravu! A evo i zašto:

Već decenijama astronomi u svemiru predano traže planete slične Zemlji, one na kojima bi mogao da postoji život u nekom obliku. (U tome im pomažu sve moćniji teleskopi čije "oči" odlaze do neslućenih daljina Univerzuma)

Jedna od takvih planeta, koja je nedavno uočena, dobila je naziv "Ros" (baš kao "Rossija"). Kada bismo živeli na ovom mestu verovatno bismo se zvali Rusi ili Rusijanci. Ovo nebesko telo nalazi se u sazvežđu Device na oko 11 svetlosnih godina udaljeno od nas. Temperatura na površini planete je 23 stepena, a postoje velike šanse da tamo ima i vode.

"Ros" ima nešto veću gravitaciju od Zemlje – to znači da bismo tamo težili 75 kilograma ukoliko na našoj planeti vaga pokazuje 68. Čini se da u atmosferi planete postoje kiseonik i metan, ali naučnici to još istražuju. U svakom slučaju, izgleda da bi biljke, životinje i ljudi mogli da se prilagode za život na ovom zrncu kosmosa. A, ko zna, možda život tamo već postoji? I, za kraj, ono što je posebno važno: zvezda - domaćin planeti "Ros" postepeno se kreće, sa svim svojim planetama, ka našem solarnom sistemu.

Iz godine u godinu sve više nam se približava. Za 79.000 godina "Ros" će postati vansolarna planeta koja je najbliža Zemlji. Dakle, RUSI stvarno DOLAZE! Ali, ne sa istoka već OD GORE, sve sa svojom planetom!

Na zdorovje!