Posle nekanonskog proglašenja raskolničke Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU), nekanonskog upada u polje jurisdikcije Ruske pravoslavne crkve (RPC) u Letoniji kao i SPC u Severnoj Makedoniji, carigradski patrijarh se sada okomio na jedinstvo Svete Gore, koju je još prvi vizantijski vladar Car Jovan Cimiski 972. godine priznao kao nezavisnu monašku državu, što joj danas priznaje i Grčka i to po 105. članu svog Ustava, kao najvišeg pravnog akta.
Treba naglasiti da je Sveta Gora autonomna i nezavisna u odnosu na državu kao i ostale crkve, dok samo u duhovnim stvarima potpada pod jurisdikciju Carigradske patrijaršije.
Na Svetoj gori se nalazi i svetinja srpske duhovnosti, manastir Hilandar, podignut na inicijativu Svetog Save koji se zamonašio na Svetoj Gori 1191. godine. Hilandar predstavlja jedno od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti, koji je zahvaljujući sigurnosti i zaštiti Svete gore Atonske i njene autonomije bio pošteđen zle sudbine koja je zadesila mnoge druge srpske manastire.
Danas, carigradski patrijarh Vartolomej, poglavar Konstantinopoljske patrijaršije čije je sedište na Fanaru, predgrađu Istanbula, namerava da sa svojim pristalicama konačno "reši" pitanje Svetogoraca koji se protive priznavanju nekanonske Pravoslavne crkve Ukrajine.
Zapravo, sadašnjem upravniku Svete gore Atanasiosu Martinosu uskoro ističe mandat, i u ovom trenutku grčka vlada, Fanar i grčka crkva pregovaraju o mogućem nasledniku. Ima mnogo ličnosti koje konkurišu za ovo mesto, ali je za sada nemoguće sa sigurnošću reći ime konkretnog kandidata. Prema dostupnim informacijama, konačan izbor Martinosovog naslednika biće donet nakon izbora nove vlade Svete gore, dok će odluku da donese grčko Ministarstvo spoljnih poslova. I to tek pošto se carigradski patrijarh složi sa kandidaturom, ali ne i grčka Crkva.
Situacija je veoma komplikovana jer Fanarioti žele da ograniče ili preuzmu punu kontrolu nad prisustvom Rusa na Atosu.
Pored toga, patrijarh Vartolomej i njegova pratnja krajnje su nezadovoljni stavom koji zauzimaju manastiri Filotej, Konstamonit, Ksiropotam i Karakal u odnosu na raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine.
Vartolomej namerava da uz pomoć novog namesnika „reši pitanje“ sa igumanima ovih manastira, mada preovladava veoma loše mišljenje o Dumenkovim raskolnicima, prvenstveno među onima koji govore grčki jezik. Pored toga, carigradska patrijaršija je odlučila da u bliskoj budućnosti konačno "zatvori pitanje" sa manastirom Stari Esfigmen, odnosno, takozvanim zilotima. Plan je da se to učini pomoću novog guvernera.
U ovom trenutku bratstvo manastira Novi Esfigmen širi glasine na Svetoj Gori, da se u starom Esfigmenu, čije se bratstvo ne potčinjava patrijarhu Vartolomeju, "kriju predstavnici Vagnera". U ovom trenutku, na Svetoj Gori su ogorčeni akcijama "pristalica patrijarha Vartolomeja", koje dolaze od predstavnika manastira Novi Esfigmen, Ksenofont i Pantokrator, koji neprestno podrivaju mir i jedinstvo Svete Gore.
Dovoljno je podsetiti se reči igumana Vartolomeja iz Novog Esfigmena koji je pozvao grčke vlasti da kazne i "privedu na odgovornost" one monahe koji nisu želeli da se vakcinišu, kao i da bi "Atos mogao da postane baza za ruske brodove i podmornice". Starešinu manastira Novi Esfigmen odavno ne poštuju igumani svetogorskih manastira i svetogorski monasi, ali ga tolerišu zato što je nameštenik i protagonista carigradskog patrijarha Vartolomeja.
Svima je jasno da nema dokaza o "prisustvu Vagnerovaca" među bratijom Starog Esfigmena, ali novi upravnik Atosa pod izgovorom da proverava informacije, mogao bi uz pomoć policije da uđe u manastir silom, čiji monasi više od 50 godina odolevaju Fanaru.
Iguman Novog Esfigmena Vartolomej nedavno se sastao sa Černovidskim "episkopom (raskolničke) Pravoslavne crkve Ukrajine" Germanom, kome se požalio na svoju "bednu situaciju". Jasno je šta ove reči znače. Zapravo, iguman Vartolomej želi da zauzme manastir Stari Esfigmen i to u korist svog bratstva. German, kao neko ko se smatra "stručnjakom" za ta pitanja, može da bude od savetodavne pomoći kada je reč o otimanju manastirskih prostorija.
Jednom rečju, carigradska patrijaršija se nalazi u pozadini potpunog neuspeha oko prevare sa priznavanjem tzv. Pravoslavne crkve Ukrajine, te su odlučili da se primenom sile reše svih za njih neugodnih Svetogoraca. Istovremeno, njihovi „prijatelji“ iz Stejt departmenta im daju instrukcije i savete u vezi s primenom nasilnih metoda rešavanja problema na Atosu, i to u direktnoj komunikaciji sa grčkom vladom, optužujući Atonce za nepostojeće grehe.
Osim toga, na Atosu se značajno povećao broj monaha koji se kategorički protive priznavanju nekanonske Prvoslavne crkve Ukrajine. Postoji nekoliko razloga koji su doveli do takvog stanja.
Prvo, to je nasilni progon koji su organizovali predstavnici PCU protiv kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve. Drugi značajan razlog predstavlja stav veoma poštovanih igumana i monaha za koje se ispostavilo da odbijaju da priznaju Dumenkove raskolnike. Pretpostavlja se da će s tim u vezi biti primenjene oštre mere prinude prema igumanima onih manastira koji odbiju da priznaju PCU.
Međutim, Carigradski patrijarh je u sprovođenju svoje samovolje izgubio iz vida veoma važnu činjenicu, a to je da igumani koji uporno odbijaju da priznaju Pravoslavnu crkvu Ukrajine, ne iznose samo lično mišljenje, već i mišljenje bratije svojih manastira. Situacija se sada razvija tako da monasi veoma žele da Martinos ostane upravnik Atosa, ili barem da se umesto njega izabere osoba koja će da sledi osnovne principe njegove dosadašnje politike.
Svetogorci kažu da je Martinos uvek stajao na strani monaha, ali po svemu sudeći, malo je verovatno da će carigradski patrijarh Vartolomej ostaviti ovu osobu na mestu upravnika Svete Gore jer ima mnogo stvari koje "treba rešiti", a za to je potreban neprincipijelan i beskrupulozan službenik kakvih ima mnogo u zalihama Stejt departmenta.