Državni teror nad pripadnicima Ukrajinske pravoslavne crkve

Svima je već poznato da je 2019. godine vaseljenski patrijarh Vartolomej Prvi priznao autokefalnost tzv. Pravoslavnoj crkvi Ukrajine, koja je sklepana od ukrajinskih raskolničkih grupacija. To je bio eklatantan primer razbojničkog upada u jurisdikciju kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije. Time su zapadni centri moći (CIA i Stejt department) otpočeli sa realizacijom plana o ubacivanju klice razdora, prevashodno u crkve slovenskih pravoslavnih naroda.

Cilj je bio da se izazove ratni sukob i razore tradicionalne vrednosti koje su prisutne u pravoslavnim zemljama.

Realizator je bio Carigradski patrijarh, pošto je odavno poznato da su američke bezbednosne strukture (prvo OSS – Office of Strategic Services a kasnije i CIA) tokom celog XX veka održavale "veoma prisne kontakte" sa Carigradskom patrijaršijom. Čak su imale i odlučujuću reč u njihovom postavljanju, počevši od patrijarha Melentija, preko Atinagore pa sve do Vartolomeja Prvog.

Kao rezultat toga, danas u Ukrajini imamo otvoreni teror koji se sprovodi nad vernicima i sveštenoslužiteljima kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve.

U tom kontekstu, portal Orthodox Christianity je 14. avgusta preneo da je progonjeni iguman Uspenske Kijevsko-pečerske lavre "hospitalizovan i hitno operisan na kardiološkom odeljenju bolnice u Kijevu". Kao iguman čuvene Kijevsko-pečerske lavre, mitropolit Pavle je postao glavna meta ukrajinskih vlasti, koje su ga optužile "za podsticanje verskog neprijateljstva i opravdavanje ruske agresije".

Od tada se mitropolit nalazi u kućnom pritvoru ili istražnom zatvoru. Bez obzira na činjenicu što je nedavno pušten iz pritvora uz ogromnu kauciju od 900.000 dolara, on je i dalje primoran da poštuje meru kućnog pritvora. Na sajtu Orthodox Christianity se navodi da je pre neki dan mera kućnog pritvora produžena za još dva meseca. Uprkos molbama ljudi iz najbližeg okruženja mitropolita, koji su pozivali na pomilovanje ukazujući na njegovo loše zdravstveno stanje, ukrajinski zvaničnici su te molbe ignorisali.

Još jedan jerarh kanonske UPC, mitropolit tulčinski Jonatan, takođe je meta državnog progona. Gradski sud u Vinici je 7. avgusta doneo presudu kojom ga osuđuje na pet godina zatvora uz konfiskaciju imovine.

U tom kontekstu je pres služba patrijarha moskovskog i sve Rusije izdala saopštenje u kome se kaže da su ovoj nezakonitoj odluci prethodili mnogi pokušaji pritiska na vladiku Jonatana, koji je uprkos svemu "ostao veran svojoj Crkvi i sabraći u veri Hristovoj".

Tim povodom se oglasio i patrijarh Kiril koji je rekao: "Lično poznajem mitropolita Jonatana sa studija i rada na Lenjigradskoj duhovnoj akademiji. Još krajem osamdesetih godina prošlog veka bezuspešno su pokušavali da ga zastraše organi državne bezbednosti tadašnje ateističke države. Danas su njihovi sledbenici, ‘savremeni borci protiv Crkve Hristove’ nastavili ovo sramno delo, donevši nepravednu presudu. Ostareli i teško bolesni episkop, inače poznati crkveni kompozitor u pravoslavnom svetu, osuđen je na pet godina zatvora uz oduzimanje imovine, i to pod apsurdnim optužbama, kao što je preduzimanje radnji u cilju nasilne promene i rušenja ustavnog poretka radi preuzimanja državne vlasti, što direktno zadire u narušavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine."

S tim u vezi patrijarh Kiril konstatuje da su optužbe apsolutno ništavne jer su svi izvedeni dokazi bili falsifikovani.  

Ova sudska presuda koja je vođena patološkom mržnjom prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, predstavlja eklatantan primer kršenja verskih sloboda i progona vere. Na kraju saopštenja patrijarh Kiril je pozvao svetsku zajednicu, verske i političke funkcionere kao i brojne organizacije za ljudska prava, da ulože svoj autoritet u pravcu sprečavanja ukrajinskih vlasti koje su usmerene na uništenje Ukrajinske pravoslavne crkve, njenih arhijereja i klirika, monaštva i laika. 

U kontekstu ovakvog varvarskog i kriminalnog ponašanja državnih organa Ukrajine prema crkvenim velikodostojnicima i vernicima kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije, morale bi da se oglase Ujedinjene nacije kao međunarodna organizacija koja se deklariše kao "globalno udruženje vlada koje sarađuju na polju međunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti".  

Vrhunac cinizma koji vlada u međunarodnim odnosima i poštovanju normi međunarodnog prava, ogleda se upravo u zvaničnom saopštenju ove međunarodne organizacije u vezi sa situacijom oko kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve.

Tim povodom je, naime, portparolka Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava Elizabet Trosel izjavila: "Kancelarija je zabrinuta zbog ovih dešavanja i analiziramo njihov uticaj na ljudska prava. UN pozivaju sve uključene strane da se uzdrže od bilo kakvih koraka koji bi mogli dodatno da pogoršaju tenzije ili dovedu do pogoršanja situacije u pravcu nasilja."

Ovako sročena izjava dodatno iritira i ukazuje da su Ujedinjene nacije odavno izgubile značaj, ulogu i kredibilitet organizacije koja je nekada uživala ugled u celom svetu. Više je nego očigledno da gotovo nikakav uticaj nemaju 193 zemlje članice na odluke ove svetske organizacije, već se saopštenja sastavljaju u Vašingtonu.

Povrh toga, posebno zabrinjava i zbunjuje ledena tišina i odsutnost reakcije Svetskog saveta crkava kao i mnogih pomesnih pravoslavnih autokefalnih crkava, s obzirom na to da je ugrožen opstanak sveštenstva i monaštva, klirika i laika sestrinske kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve.

Imajući sve to u vidu, više je nego jasno da je kreiranje geopolitike i geostrategije u današnjem vremenu, gotovo nemoguće bez uključivanja pitanja religije.