Kolumne i intervjui
SAD nastavljaju sa nasilničkim ponašanjem
Uljuljkane u sopstvenoj moći, SAD nisu primetile da je pre dvadeset godina otpočeo proces multipolarizacije sveta i nastavile su sa nasilničkim ponašanje u svim oblastima međunarodnog prava
Poslednja događanja u vezi sa uvođenjem, navodnih sankcija srpskoj naftnoj kompaniji NIS, od strane SAD, ne predstavljaju ekonomske sankcije u smislu odredaba povelje UN, i dokumenata UN koje tu materiju regulišu.
Ove ekonomske mere predstavljaju grubo kršenje međunarodnog prava jer nisu usaglašene i izglasane na nivou SB UN. One predstavljaju unilateralni akt jedne države protiv pravnog lica druge države, bez ikakvog međunarodno-pravog osnova. Na ovaj način se krši jedno od osnovnih načela međunarodnog privrednog i trgovinskog prava, a to je slobodan protok roba i kapitala.
One su rezultat, do sada uobičajenog načina ponašanja SAD koje se oslanja na moć koje su SAD imale u periodu unipolarnosti sveta.
Gaženje međunarodnog prava, koje je nastalo saglasnošću svih međunarodnih subjekata, i uvođenje pravila iza kojih stoji jedino autoritet sile hegemona, je bio uobičajeni način ponašanja SAD u drugoj polovini 20. veka.
Uljuljkane u sopstvenoj moći, SAD nisu primetile da je pre dvadeset godina otpočeo proces multipolarizacije sveta i nastavile su sa nasilničkim ponašanje u pogledu svih oblasti međunarodnog prava. U dvadesetim godinama 21. veka proces multipolarizacije je postao nezaustavljiv i pokazao svu neprihvatljivost ovakvog ponašanja dotadašnjeg hegemona.
Konkretno, unilateralne sankcije SAD prema kompaniji NIS se pokušavaju opravdati, navodnim sprečavanjem oplodnje ruskog kapitala na teritoriji Srbije, kroz vlasnički udeo "Gazproma" u srpskoj naftnoj kompaniji, jer bi se na taj način, navodno, Ruska Federacija sprečila da ostvaruje prihod, kojim "finansira rat".
Istovremeno se, uz prećutnu saglasnost srpske vlasti, javnosti pokušava proturiti teza da ove sankcije nisu uperene protiv Republike Srbije. Realno posmatrano, i jedna i druga teza su apsolutno netačne.
Glavni ciljevi narušavanja međunarodno-pravnog poretka kroz unilateralno sankcionisanje pravnih subjekata drugih zemalja od strane SAD, leži u američkim geopolitičkim projektima.
Najpre, treba istaći da je dosadašnji neoliberalno-globalistički poredak u SAD izgubio na svojoj moći, ne samo u preostalom delu sveta, koje oni nazivaju "Globalnim jugom" i "Globalnim istokom", već i u EU i SAD.
Suverenizam neumitno raste i to je globalni proces koji traje već dvadeset godina, sa tendencijom produžetka i u narednih dvadeset godina. Istovremeno, sa rastom suverenizma kao skupa vrednosnih stavova, pada moć i uticaj političko-socijalnog neoliberalnog globalizma. Nakon izborne pobede suverenista u SAD, dolazi do tektonskog pomeranja u velikom delu zapadnog sveta, koji je do sada bio primoran da funkcioniše na osnovama vrednosnih stavova neoliberalnog globalizma.
Epidemija pada evropskih vlada, vlade Kanade i slično prouzrokovaće znatno jačanje suverenističkih snaga u najvećem broju evropskih država, što će umanjiti uticaj SAD na Evropu, sa tendencijom njenog potpunog eliminisanja.
Očigledno je da su stratezi neoliberalno-globalističke politike SAD svesni toga, iako to javno ne ispoljavaju. Oni sa strategije političkog i ekonomskog podjarmljivanja i eksploatacije Evrope prelaze na "plan B", koji predstavlja pokušaj stavljanja pod kontrolu svih resursa i svih privrednih i trgovinskih procesa, vezanih za energetiku.
Dakle, SAD pokušavaju da u potpunosti stave pod kontrolu čitav energetski sektor Evrope, čime će , po njihovom mišljenju, uspeti da održe svoj uticaj nad Evropom i očuvaju svoj položaj kolonijaliste.
Posmatrano u odnosu na prostor Balkana i Srbije, ova okvirna tendencija SAD ima i drugu, veoma važnu komponentu. U konkretnom slučaju, to je potpuno razbijanje trgovinskih, ekonomskih, energetskih i političkih veza između Srbije i Ruske Federacije. Srbija se dovodi pred svršen čin, u kome bi trebala da povuče poteze koji će je potpuno kompromitovati kod proverenog saveznika, Ruske Federacije, i na taj način narušiti sve postojeće bilateralne odnose dveju zemalja.
Na ovaj način se ostvaruje i deo agende neoliberalnog Zapada o "neutralizaciji malignog uticaja Rusije na Balkanu".
Da li će do potpune realizacije ovih planova doći ili ne, predstoji da vidimo u periodu koji je pred nama.
Nova administracija SAD koja tek stupa na scenu može ovakve odluke neutralisati ili pak produžiti neke ultimativne rokove, koji su zadati. Manje verovatno je da će nova administracija u narednih par meseci uspeti da se bavi ovako "sitnim" problemom, zbog sveobuhvatnih reformi koje planira, kao i zbog delovanja zaostalih kadrova prethodne administracije. Veća je verovatnoća da se na inicijativu Srbije, novoj administraciji SAD u njihovu agendu hitnih postupanja unese mogućnost produžetka roka, od 26. februara na duži vremenski period, u kome bi moglo doći do potpune ili delimične revizije ultimativne ucene SAD o potpunom isključenju ruskog kapitala iz srpske naftne industrije.
