Po diktatu Amerike: Kako su "ruski špijuni" u Sloveniji otkrili – zgaženu pravnu državu
Proteklih dana je, kako su slovenački političari uverili domaću javnost, Slovenija u velikom stilu zakoračila u "prvu ligu" međunarodne politike. Službena Ljubljana tvrdi da je odigrala ključnu ulogu u razmeni 26 zatočenika, obaveštajaca i špijuna, između Zapada i Rusije. U Sloveniji su naime po nalogu CIA pre 17 meseci uhapšeni muž i žena, zvanično građani Argentine, a njihova maloletna deca predata hraniteljskoj porodici. Njihova krinka je bila tako dobra da su deca tek u avionu iz Ankare za Rusiju saznala da su uistinu Rusi, a ruski predsednik Vladimir Putin ih je srdačno dočekao na aerodromu i pozdravio na španskom.
Sve to je slovenački državni vrh ispunilo ponosom, uz pokušaj da se umanji uloga CIA, a uveća rola domaće agenture, iako je činjenica da je slovenačka obaveštajna služba SOVA na mig strane špijunske agencije obavila prljav posao za Amerikance kada je decembra 2022. upala u kuću na periferiji Ljubljane i uhapsila dvoje stranaca sa argentinskim dokumentima.
"Sloveniji je uspeo istorijski potez", istakao je slovenački premijer Robet Golob i dodao da je Ljubljani "uspelo, makar na trenutak, da poveže SAD i Rusiju u dobru priču... Time je Slovenija dokazala da je moć koju imamo na međunarodnoj sceni znatno veća od naše veličine". Golobov državni sekretar Vojko Volk je podvukao da se Slovenija, iako nije imala svoje građane u ruskim zatvorima, pa tako ni razlog da učestvuje u razmeni, uključila u akciju "iz solidarnosti kako bi spasla ljudske živote". Ali ubrzo je postalo jasno da slovenačka saga o "nesebičnoj pomoći (američkim) saveznicima" pati od celog niza konstrukcijskih mana.
Slovenačke diplomate, na primer, tvrde da je Slovenija bila deo akcije "od njenog samog početka", štaviše "inicijator", jer je prva došla na ideju o razmeni zatvorenika, te je potom Golob u to ubedio "veoma empatičnu Kamalu Haris" na marginama Minhenske bezbednosne konferencije. Tu priču je, međutim, demantovao sam američki predsednik, rekavši pred kamerama, dan posle obavljene razmene, da se "Slovenija pridružila (akciji) na samom kraju"; tako je Džozef Bajden nehotice otkrio prvu veliku laž slovenačkih vlasti.
Zatim je u javnost procurilo da je slovenački ustavni sud poništio tajnu presudu prvostepenog i drugostepenog suda zbog kršenja prava dvoje ruskih državljana u Sloveniji. Oba suda su, naime, tvrdila da je sasvim u redu što je prvih osam stranica optužnice pročitano samo optuženim Rusima – ali bez prisustva advokata. Ustavni sud Slovenije je odbacio opisani stav nižih sudova.
Ni to nije sve – ubrzo je postalo jasno i da je slovenački sudija koji je na suđenje došao prekinuvši odmor, dvoje optuženih osudio na unapred odmerene kazne, precizne u dan u odnosu na njihov boravak u pritvoru, sve kako bi oboje bili spremni za razmenu koju su Amerikanci utanačili u Ankari.
Nameće se pitanje kako je to moguću, ako je slovenačko pravosuđe nezavisno?
Na smrt pravne države je upozorio i Aleš Zalar, bivši slovenački ministar pravosuđa: "Kolateralna šteta globalne razmene osuđenika je žrtvovana nezavisnosti suda u Sloveniji. Sličnost sa ruskim sudstvom nije slučajna. Da bi obavili razmenu svih lica, i slovenački i ruski sud morali su prvo da izreknu ekspresne presude."
U isto vreme je na videlo izbila i treća iluzija o lažnoj nezavisnosti ne samo slovenačkog pravosuđa, nego i države. Slovenačke diplomate, političari i mediji su počevši od 5. decembra 2022. tvrdili da su dvoje "špijuna" prikupljali informacije o radu "Evropske agencije za saradnju energetskih regulatora" u čijoj blizini su bili nastanjeni, ali i da su istovremeno bili i "propagandisti" čiji je zadatak bio "izlazak Slovenije iz NATO-a"!
Mnogi su primetili ne samo kontradiktornost tih tvrdnji visokih slovenačkih zvaničnika i centralnih medija, nego i da su posredi čiste besmislice. Uostalom, ko bi istovremeno delovao "pod krinkom", na tajnom zadatku, a ujedno javno radio u interesu matične države?
Pogledajmo slučaj najpoznatijeg obaveštajca iz Drugog svetskog rata Nemca Riharda Zorgea, koji se predstavljao kao novinar. Teško je poverovati da bi nemački ministar spoljnih poslova Joakim fon Ribentrop, sa kojim je Zorge prijateljevao, verovao Zorgeu da je mislio da je on sovjetski propagandista koji obaveštava Sovjete o planovima Japanaca i Nemaca. A slovenačkim vlastima je uspela upravo takva besmislica – ubedile su naivnu javnost na "sunčanoj strani Alpa" da je to moguće. Cilj je proziran, upozoravaju retki nezavisni analitičari – ceo slučaj vlast namerava da koristi kako bi slovenačke kritičare NATO-a blatili (i proganjali) montiranim optužbama da su bili "saradnici ruskih propagandista".
Na to gde se krije četvrta, najveća i najmračnija strana "veličanstvenog slovenačkog velikog uspeha" pri "najvećoj razmeni obaveštajaca od Hladnog rata" (kako su izvestili ljubljanski mediji) upozorio je Anton Peinkiher, svojevremeno vojni obaveštajac JNA, a od 1991. godine jedan od najviše rangiranih obaveštajaca u slovenačkoj državi. Upravo Peinkiher je juna 1991. godine prvi upozorio tadašnju slovenačku vladu da je kolona tenkova iz kasarne JNA u Vrhnici – izašla na drumove. Tri decenije kasnije otkrio je da je tadašnji ministar odbrane Janez Janša, kada je 26. juna 1991. godine u četiri sata ujutro uspeo da ga dozove telefonom, čuvši vesti iz Vrhnike, cmizdrio, drao se i paničio.
"Bio je u šoku, potpuno van sebe, vrištao je, u neverici da su tenkovi izašli iz kasarne. Sledila je erupcija jecaja, bio je sav plačljiv, naprosto je neverovatno koliko je izgubio kontrolu", prisećao se Peinkiher neslavne epizode iz Janšine prošlosti, potpuno suprotne oreolu "heroja" koji je Janša gradio proteklih decenija, krijući da se u vreme sukoba sa JNA krio u podrumu Cankarevog doma u Ljubljani…
Kao što je demistifikovao Janšine laži o njegovoj "herojskoj prošlosti", tako se Peinkiher sada latio demistifikacije slične laži – o "bezgrešnom" hapšenju dvoje ruskih obaveštajaca u Sloveniji.
"Slovenija je decembra 2022. godine, usred Ljubljane, očigledno po naređenju Amerikanaca, poslala policiju da nasilno provali kroz prozore u kuću porodice stranaca za koje uopšte nije znala da su navodno ruski špijuni. To su nam rekli Amerikanci, očigledno CIA, koja je pre nekoliko dana svojim avionom odvela tu rusku porodicu iz Slovenije u Tursku na razmenu za svoje špijune. Već sama činjenica da smo rusku porodicu proterali iz zemlje po nalogu suda, tako što smo ih mimo njihove volje ukrcali u avion američke CIA, svedoči da smo u Sloveniji u velikoj meri pobrkali nezavisnost pravosuđa od politike i američkih interesa, a uz to smo pogazili ustav i pravnu državu", ocenjuje Peinkiher.
Potom analizira navodnu ulogu "ruskih špijuna" u Sloveniji: "Uloga ruske porodice sa argentinskim državljanstvom u Sloveniji je očigledno bila rola posrednika i koordinatora Moskve sa njihovim agentima u slovenačkim susednim zemljama. Da bi održali tu svoju veoma važnu ulogu u obaveštajnoj mreži, obaveštajni posrednici striktno poštuju pravilo da 'tamo gde spavaš, ne svinjiš', zato da ne bi sebe onemogućili u obavljanju tih važnih zadataka. Takvi obaveštajci ne obavljaju nikakve obaveštajne agenturne zadatke u državi u kojoj borave pod maskom običnih ljudi kako ne bi kršili njene krivične zakone. Zato su (od strane slovenačkih vlasti) potpuno deplasirane informacije da je ta špijunska porodica živela u Črnučama u blizini sedišta beznačajne Evropske agencije za saradnju energetskih regulatora... Iz rečenog proizilazi da su Amerikanci za svoje političke potrebe u celini režirali 'lov na špijune' u Sloveniji, čak i podmetanjem, a potom i razmenom zatvorenika, te u tu kolobociju upleli i nas (Slovence)."
Prilikom realizacije tog američkog diktata, tužilaštvo i sud u Sloveniji naleteli su na nepremostive pravne probleme u pogledu slovenačkog ustava i krivičnog zakonodavstva. Peinkiher ističe nevericu da je u konkretnom slučaju bio ispunjen dokazni standard osnovanog razloga za sumnju krivičnog dela špijunaže protiv Slovenije. Što znači da nije bilo nikakvog razloga za nasilnički upad slovenačkih organa u kuću Rusa, što Peinkiher ocenjuje kao "razbojništvo". Cilj slovenačkih obaveštajaca je bio da se dočepaju "aktiviranog komunikatora dvoje Rusa", ali niti to niti špijunažu uperenu protiv Slovenije istražitelji nisu uspeli da dokažu, napominje Peinkiher.
"Što znači da smo sa pravne tačke gledišta u tom 'akcionom filmu' propali na celoj crti... Za nas (Sloveniju) nisu toliko važni ruski špijuni, jer nam očigledno nisu ni u čemu naudili, već su Amerikanci iskoristili i nas (Sloveniju) i njih za razmenu zatvorenika i za sticanje političkih poena uoči izbora (u SAD). Ali za nas je u ovom slučaju zastrašujuće protivzakonito delovanje suda, tužilaštva i policije za potrebe domaće i strane politike. Sutra se može desiti, ako ne budemo poslušno klimali glavom kako se od nas očekuje, da nam bez pravnog osnova sud sa tužiocima i policajcima iz vedra neba razbije prozore i uleti u dnevnu sobu sa robokopima, veže nas, izvrši premetačinu u stanu i tek onda nam pokaže papire za pretres. Svemu tome bi sledilo tajno suđenje bez prava na odbranu, kao u slučaju ono dvoje Rusa", upozorava slovenačku javnost obaveštajni stručnjak Anton Peinkiher.
Kad se sve sažme, nema sumnje da su slovenačke vlasti u javnost lansirale takvu količinu verbalne magle, da ni dan danas nije jasno kakve su to "tajne informacije" ruski obaveštajci, koje su bili nedavno zamenjeni za američke i druge zapadne špijune – odneli iz Slovenije. Isto kao što nema sumnje da su, post festum, pomogli da se i u samoj Sloveniji razotkrije u kojoj meri su podatni slovenački državni organi u zamenu za maglovita obećanja Vašingtona pogazili vladavinu prava, slovenačke zakone i ustav.