Jedan od razloga bahatog ponašanja zapadnih zemalja, kada je u pitanju odnos prema globalnoj "džungli" u kojoj je sve tobože drugačije i gore od uređene "evropske bašte", jeste i duboko ukorenjeno uverenje da je Zapad isključivi branilac osnovnih ljudskih prava. Tu mantru je, međutim, minirao već slučaj novinara i osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža. Njegovo "oslobađanje" iz londonske tamnice nije donelo boljitak - usledila je lavina napada na slobodu govora u različitim evropskim zemljama.
Poslednji primer je subotnja aretacija Pavla Durova, osnivača Telegrama. Jasno je da iza poteza francuskih organa stoji duga ruka Amerike, a razlog je očigledan – Telegram donosi vesti i informacije koje glavni zapadni mediji ignorišu i cenzurišu.
Podsetimo, kada je Durov došao u sukob sa ruskim zakonima, gotovo sve organizacije za ljudska prava sa Zapada ustale su u odbranu "slobode govora". Sada, kada je cilj Kolektivnog zapada cenzurisanje sve gorih vesti sa fronta u Donbasu i drugih neprijatnih istina po vlasti unutar Evropske unije, Velike Britanije i SAD te njihovih vazala – ti isti zapadni "borci za slobodu govora" gromoglasno ćute.
Kao što su oćutali i kada je američki FBI nedavno izvršio premetačinu u kući nekadašnjeg američkog marinca i inspektora UN za oružje Skota Ritera, inače ljutog kritičara američkog posredničkog rata u Ukrajini, kao i poznatog izdavača i komentatora Dmitrija Simensa.
Ni to nije sve – Novi Zeland je posle dugogodišnje borbe kritičara politike zapadnih sila i biznismena nemačkog porekla Kima Dotkoma protiv izručenja američkim organima, odlučio da ga ipak isporuči Americi. Prošle sedmice je u Velikoj Britaniji uhapšen Ričard Medhrst, poznati novinar koji redovno kritikuje metode borbe Velike Britanije protiv "terorizma". Višak ironije je da je London optužio novinara na temelju zakona o borbi protiv terorizma jer je odobravao otpor Palestinaca protiv zločina Izraela i kritikovao saučesništvo Velike Britanije u genocidu u Gazi.
"Kritikovao sam Zakon o terorizmu pre nego što sam ušao u avion, a zatim sam uhapšen na osnovu Zakona o terorizmu čim sam sleteo", opisao je apsurdnu situaciju Ričard Medhrst. Prema 12. članu britanskog Zakona o terorizmu naime krivično delo, zbog kojeg neko može da bude kažnjen sa 14 godina zatvora, učini svako ko izrazi "mišljenje ili uverenje koje podržava zabranjene organizacije", a to su između ostalih i Hamas i Hezbolah koje se bore za prava Palestinaca.
Šta kažu konvencije i dekleracije
Sa druge strane, međunarodno, kao i pravo Ujedinjenog kraljevstva dozvoljava otpor osvajaču ili kolonijalnoj sili, pa je podrška organizacijama koje vode takvu borbu, dakle i Hamasu i Hezbolahu - sa te tačke potpuno legalna. Ne samo to, sloboda govora i mišljenja zagarantovana je i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, potvrđenoj sa stotinama odluka Evropskog suda za ljudska prava.
A tu je i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima koja u svom 19. članu određuje: "Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi informacije i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice." Ali zahvaljujući protivrečnim zakonima u mnogim zemljama "kolektivnog Zapada" ustrajno metastazira progon onih koji misle i govore drugačije od zahtevanog narativa aktuelne politike.
"Prema zakonima Ujedinjenog kraljevstva legalno je podržavati izraelske genocidne i nezakonite akte kolonijalne okupacije, ali je nezakonito podržavati legalan, oružan otpor Palestine kolonijalnoj i rasističkoj okupaciji", upozorava škotski komentator Krejg Mari.
Dva primera
Osvrnimo se na još dva druga dva slučaja – već pomenutu istragu američkih vlasti protiv Skota Ritera i optužnicu za "izdaju" uperenu protiv nekadašnje saradnice RT-a u Estoniji. "Greh" koji im se stavlja na teret je objavljivanje stavova koji su u suprotnosti sa zvaničnom politikom.
U slučaju Ritera istražni organi žele da dokažu da su njegovi stavovi zapravo "propaganda" koju je naručila Rusija te da je nekadašnji američki obaveštajac i građanin SAD zapravo "strani agenat" jer se usudio da svoje stavove objavi ne samo u "zapadnim" medijima, nego i na portalu RT-a.
Ništa manje skandalozan je i slučaj Svetlane Burtseve, 57-godišnje naturalizovane državljanke Estonije koja je nedavno optužena po slovu estonskog Krivičnog zakona koji "zabranjuje odnose sa stranim subjektom radi izvršenja izdaje". Konkretno, optužena je da je pisala pod pseudonimom za baltičku novinsku kuću na ruskom jeziku koja pripada ruskoj medijskoj grupi RT, a koja se našla na udaru nezakonitih sankcija EU.
Estonski zvaničnici tvrde da je Burtseva zgrešila subverzivne radnje, poput "pisanja knjige" koja prema tvrdnjama tužiteljke Eneli Laurits navodno "omalovažava" baltičku državu. U zemljama takozvanog Zapada često prebacuju Rusiji da zatvara novinare i razne "disidente" zbog neslaganja sa državnom politikom. Pri čemu se prenebregava činjenica da je Rusija danas de fakto u ratu sa čitavim "Kolektivnim zapadom" i da su u takvim okolnostima svuda u svetu ograničenja slobode govora očekivano stroža.
A sada su isplivali podaci i o progonima ljudi zbog "verbalnih delikata" na internetu. Prema tim podacima, u Rusiji, koja je na udaru posredničkog rata, bilo je prošle godine 400 takvih primera, a u mirnom Ujedinjenom kraljevstvu čak 3.300 takvih hapšenja. Britanski Zakon o komunikacijama iz 2003. definiše kao nezakonitu aktivnost korišćenje javnih elektronskih komunikacionih mreža u cilju "izazivanja nerviranja, neprijatnosti ili bespotrebne anksioznosti". Za kršenje tog zakona je zaprećena kazna do šest meseci zatvora ili globa do 5.000 funti.
Na neke od ovih slučajeva nedavno je ukazao i Ilon Mask, posebno tokom rasnih nereda u Britaniji. Ekspresno mu je pripretilo britansko tužilaštvo zbog zapisa koje je objavio na mreži Iks, čiji je vlasnik.
Pobrojani primeri, koji nisu usamljeni, svedoče da se Zapad pretvara u "neoliberalnu diktaturu", netolerantnu na bilo koji oblik neslaganja.
Najvrednija stvar u životu
Jedan od najoštrijih prigovora protiv takvog uređenja i postupaka vlasti proteklih dana čuli smo od Rouana Atkinsona, poznatog i kao Mister Bin: "Moje polazište, kada je u pitanju bilo koje pitanje vezano za slobodu govora, jeste moje duboko uverenje da je druga najvrednija stvar u životu pravo na slobodno izražavanje. Mislim da je najvrednija stvar u životu hrana u ustima, a treća najdragocenija krov nad glavom, ali konstanta na broju 2 je za mene slobodno izražavanje, odmah ispod potrebe za očuvanjem života kao takvog".
Atkinson je dodao da ga nije toliko strah za samog sebe, koliko za ljude koji nisu javne ličnosti i zbog toga će verovatno biti mete krivičnog gonjenja. Potom je nabrojao neke od svežih slučajeva: hapšenje stanovnika Oksforda jer je rekao za policijskog konja da je gej; primer tinejdžera uhapšenog jer je Sajentološku crkvu označio za kult; kalvariju vlasnika kafića koji je uhapšen zbog prikazivanja odlomaka iz Svetog pisma na televizijskom ekranu...
"Kada sam čuo za neke od ovih grotesknih prekršaja i optužbi, setio sam se da sam to već doživeo – u izmišljenom kontekstu. Svojevremeno sam radio emisiju koja se zvala 'Not the Nine O'Clock News', pa smo snimili skeč u kojem je Grif Ris-Džons igrao Sevidža, očigledno rasističkog policajca kojeg ja, kao komandir stanice, grdim zbog hapšenja crnca na osnovu čitavog niza smešnih, izmišljenih i besmislenih navoda. Optužbe zbog kojih je policajac Sevidž uhapsio gospodina Vinstona Kodogo bile su sledeće: 'Hodanje po pukotinama na trotoaru', 'Šetnja u glasnoj košulji u naseljenom mestu u sitnim satima' i 'Švrljanje posvuda'. Uhapšen je i zbog 'mokrenja na javnom mestu' i što je policajca 'mrko pogledao'. Nismo ni slutili da ćemo na kraju dobiti zakon koji će dozvoliti životu da tako precizno imitira umetnost", sarkastično je zaključio Atkinson. Njegovu kritiku novog britanskog krivičnog zakona ubrzo je na Jutjubu pogledalo više od 3,1 miliona ljudi.
Atkinson je podvukao da je policija već odustala od nekih slučajeva koje je nabrojao – ali samo zbog gnevnih kritika javnosti. "Policija je osetila da joj poruga kuca na vrata i povukla svoje mere. Ali šta je sa hiljadama drugih slučajeva koji nisu dobili kiseonik javnosti? Onih koji nisu bili dovoljno sumanuti da bi privukli pažnju medija? A ne zaboravimo da su čak i one, protiv kojih su optužbe na kraju odbačene, prvo uhapsili, saslušavali, izveli pred sudiju, a tek potom pustili. Ovo nije zakon koji pravilno funkcioniše: to je cenzura najstrašnije sorte koja će sigurno imati, kako kaže Lord Dear, 'zastrašujući efekat' na slobodu izražavanja i slobodu protesta", naglasio je Rovan Atkinson.
Kada sve to sagledamo, zaista jenjavaju razlozi za samohvalu Zapada kako tobože visoke standarde slobode izražavanja imaju zemlje koje pripadaju njegovom "klubu". Svi ovi primeri dokazuju da je Zapad pao na testu da osigura "drugu najvažniju stvar u životu" pored života samog, kako kaže Atkinson. Da sve bude gore, Zapad je omanuo i po pitanju prve i treće – ali to je već druga tema...