Apsurdi zapadne propagande: Lupanjem o šerpe, trubljenjem i aplauzom do ukrajinske pobede?

Za zapadne zemlje je sve što se dešava važno sa jedne jedine tačke gledišta – kako se to vidi "spolja". Sve je u "optici", dakle kako stvari izgledaju posmatračima. Zato ogromnu pažnju poklanjaju propagandi. Moglo bi se čak reći da su zapadne zemlje započele rat sa Rusijom pre svega u domenu "odnosa sa javnošću". Dok Rusija rat vidi kao nametnut i egzistencijalan, za Zapad je to u prvom redu "propagandni rat".

I zato se Kolektivni zapad trudi da svet vidi kako pobeđuje – makar samo u svom, virtuelnom svetu. U stvarnom svetu, Zapad gubi iz dana u dan – ali zapadne lidere to preterano ne brine sve dok svojoj javnosti mogu da prodaju floskule o "ukrajinskim pobedama".

Takav narativ rado preuzimaju i šire i jednako zavedeni zapadni, a njih kopiraju i slovenački mejnstrim mediji. U Sloveniji je, na primer, nedavno bila popularna priča o ruskim vojnicima koji se protiv dobro opremljenih ukrajinskih vojnika bore bezmalo goloruki, samo lopatama, koju je objavio tabloid "Slovenske novice".

Još apsurdniji primer koji odlično ilustruje nerealna očekivanja zapadnih političara stiže iz Ujedinjenog kraljevstva. Novi britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami postao je meta ismevanja jer je pozvao zemljake da topoću nogama, a britansko vojno osoblje da trubi iz automobila u znak podrške nezavisnosti Ukrajine. Grotesknu ideju je i zvanično promovisao na sajtu vlade pod geslom "Larmaj" (Make Noise).

"Ministarstvo odbrane je pokrenulo kampanju 'Digni buku za Ukrajinu', uprkos činjenici da Kijevu, u ratu sa Rusijom, očajnički nedostaje vojna oprema. Dok su ukrajinski komandanti primorani da štede na artiljerijskim granatama, izgleda da je ministar spoljnih poslova Lami fokusiran na heštagove i objave na društvenim mrežama. Kampanja koju vodi (britansko) Ministarstvo odbrane, poziva vojno osoblje Ujedinjenog Kraljevstva da diže buku trubljenjem iz automobila i zajedno lupa o šerpe kako bi Ukrajini poslali poruku za podizanje morala. U istom dahu su britanski odbrambeni zvaničnici rekli da snimci, objavljeni na Iksu i Fejsbuku, nisu zamena za oružje, uključujući britanske smrtonosne projektile 'storm šedou'", izvestio je "Dejli mejl".

Britanski tabloid je uz to ispreo žalopojku kako Kijevu očajnički nedostaje vojna oprema u ratu sa Rusijom i kako kijevski režim još uvek ne sme da upotrebi oružje dalekog dometa protiv Rusije, ne pominjući da ima bezbroj dokaza o ukrajinskim terorističkim napadima na civilnu rusku infrastrukturu.

Što se Lamija tiče, on je u pismu kolegama iz vlade ujedno pozvao vojnike i pripadnike hitnih službi da svoj doprinos podizanju morala Ukrajinaca snime i "okače" na društvene mreže. Vojnicima Ujedinjenog Kraljevstva je naređeno da "prave neku buku poput sviranja instrumenta, pevanja, skandiranja, aplauza, udaranja nogama o tla ili trubljenjem automobila". U zvaničnom promotivnom videu Ministarstva odbrane vide se radnici restorana kako kašikama lupaju o lonce. Bolničarima i lekarima je naređeno da "uključe sirene hitne pomoći", dok su zvaničnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Londonu objavili video snimke "laveža policijskih pasa".

Tim povodom je bivši načelnik britanske vojske pukovnik Hejmiš de Breton-Gordon rekao: "Siguran sam da bi ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski više cenio više oružja nego vaše video snimke. Verujem da ministar spoljnih poslova i ministar odbrane ulažu bar isto toliko truda u te napore, koliko se trude oko objavljivanja snimaka na društvenim mrežama. Jer video snimci na TikToku neće pomoći Ukrajincima koji se bore na prvoj liniji fronta."

Na apsurdnost kampanje #MakeNoiseForUkraine ukazali su i komentatori na internetu. Jedan je napisao da Britanija rizikuje da postane "meta posmeha" od strane Rusa ukoliko bude nastavila sa takvim "bednim floskulama". Očigledno je nezadovoljan i ukrajinski autokrata Zelenski koji je optužio Veliku Britaniju da "usporava" svoju pomoć Ukrajini.

Američko-ruski vojni ekspert Andrej Martjanov ovim povodom nije krio sarkazam: "Velika Britanija je odavno postala vic, a sada smo suočeni i sa reciklažom imbecila u britanskom vojno-političkom vrhu. Uz to se mora reći da rakete 'storm šedou', iako se povremeno provuku, nisu dorasle ruskoj protivvazdušnoj odbrani. A sad smo videli britansko 'operativno planiranje'. Da im uspe da ponovo izgube diviziju za jedva 10 dana kod Kurska, za to je stvarno potreban poseban talenat i školovanje 44 sedmice u Sendhurstu, kako bi se pretvarali da ste vojno obučeni."

Pravi problem sa kojim je suočen Zapad je zapravo još gori. Propaganda i državne laži, podizanje larme loncima i trubljenjem umesto suočavanja sa činjenicama, uništavaju sposobnost ljudi da spoznaju kako stvari zaista stoje. Taj problem je u jednom od svojih komentara opisala Iv Smit, urednica "Golog kapitalizma".

"U korporativnoj Americi postoji značajan rizik da će vas u laži uloviti konkurenti, uzbunjivači ili će vas u ćošak saterati podrobno čitanje revidiranih finansijskih izveštaja... Nasuprot tome, u politici je izbegavanje stvarnosti rutinski ključ za dugu i uspešnu karijeru, što se vidi i kroz sklonost evrokrata da strateški lupaju o šerpe... Dobro izbrušena efikasnost propagande podstiče političare i njihove medijske saveznike da divljaju prodajući velike laži. Što je najgore, nema nikakvih posledica za počinioce", upozorava Iv Smit.

Prikrivanje neprijatnih istina nije specijalnost samo tzv. "zapadnih demokratija", ali je način, kako to rade, verovatno najopasniji od svih.

Kreg Roberts često ističe razliku između, na primer, "direktne" cenzure koju koristi Kina i "indirektne" cenzure tipične za "Zapad". Dok Kina koristi direktnu cenzuru da blokira nezgodne istine, Zapad svoju javnost uz objavu nezgodnih istina preplavi i mešavinom poluistina i laži, što ljudima otežava da razaznaju šta je zapravo istina, a šta nije. Autor upozorava da je taj metod destruktivniji jer podriva poverenje javnosti i stvara konfuziju.

Zapadni mediji stvaraju "lažnu stvarnost" tako što "kontrolišu narativ umesto direktnog cenzurisanja informacija", što može biti štetnije od direktne cenzure, jer podriva sam koncept istine. Ovo vodi u stanju društvene konfuzije i propadanja.

Hana Arent je među prvima ukazala na delotvornost i destruktivnost ove metode: "To stalno laganje nema svrhu da ljude natera da veruju lažima, već da niko više ni u šta ne veruje. Sa narodom koji je lišen moći da misli i sudi, sa takvim narodom možeš da radiš šta hoćeš."

Ljudi koji ne uspevaju da razaberu istinu od laži, ne mogu da razlikuju ni šta je ispravno, a šta pogrešno. Narod, lišen moći razmišljanja i rasuđivanja, biva, ne znajući i ne želeći to svesno - potpuno podvrgnut vladavini laži. Britansko lupanje o šerpe i trubljenje stoga neće doprineti ukrajinskoj pobedi. To zapravo uopšte nema za cilj da probudi britansku javnost, već da je uljuljka u laž o "ničim izazvanoj agresiji" na Ukrajinu.