"Biće dovoljan jedan udarac nogom u vrata i cela trula struktura će pasti!"

Adolf Hitler je 22. juna 1941, tada na vrhuncu moći, doneo sudbonosnu odluku da pokrene invaziju na Rusiju. Njegova odluka je bila zasnovana na uverenju da će biti dovoljan "jedan udarac nogom u vrata da se cela trula konstrukcija sruši". Mislio je na sovjetsku državu.

Hitler se, međutim, prevario po pitanju krhkosti Sovjetskog Saveza. SSSR je bio mnogo jači, snalažljiviji i izdržljiviji nego što je mislio ne samo Hitler, već i ceo zapadni svet.

Hitlerovi generali su već u decembru 1941. shvatili da su napravili kardinalnu grešku.

Sovjeti su se, iako su izgubili dva miliona vojnika, borili sve srčanije. Nemačka vojska je na brutalan način došla do spoznaje da nije adekvatno opremljena za borbe u surovoj ruskoj zimi. Nemci su tokom zime 1941-1942. izgubili više od milion vojnika Trećeg rajha.

Štafeta apsurda i jednoumlja nekad i sad: Princip je isti, sve su ostalo nijanse

Bilo bi mudro da su tada odustali od daljih planova prodora na teritoriju Sovjetskog Saveza. Iako nije uspeo da pokori SSSR u jednoj letnjoj kampanji, Hitler je, kao i Napoleon pre njega, verovao da će, ako njegove trupe izdrže dovoljno dugo, pobediti Sovjete. 

Kada je juna 1941. propao munjeviti napad Vermarhta, Blickrig, Hitler nije preispitao prvobitni plan da osvoji SSSR. Udvostručio je napore, ali su sa fronta stizale sve crnje vesti...

Sve ostalo je istorija. Vođi nacističke Nemačke propao je plan da slomi SSSR, a poraz i uništenje sustigli su Treći rajh.

Zapad danas pravi slične greške.

"Genijalna ideja"

Lideri Evropske unije i Amerike su marta 2022. aktivirali plan za koji su bili ubeđeni da je "nuklearna opcija" na polju finansija: zamrzli su rusku imovinu, zaplenili Rusiji više od 300 milijardi dolara njenih para i blokirali joj SVIFT kako bi joj onemogućili da kupi bilo šta za dolare ili evre.

Poput Hitlera koji je umislio da će njegov vojnički "blickrig" brzo oboriti Sovjetski Savez na kolena, i Zapad je verovao da će njegov "finansijski blickrig" dotući Rusiju i naterati je da odustane od Specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Američki predsednik Džo Bajden se čak hvalisao kako je to dobro osmišljeno u javnom govoru 26. marta 2022. Ali ispostavilo se da "genijalna ideja" zapadnih ratnih planera nije urodila plodom. Rusi gotovo da nisu osetili tegobe zbog opstrukcija Zapada.

Umesto da preispita svoje postupke i krene u pregovore sa Rusijom, Zapad je upao u ideološku klopku, baš kao i Hitler 1941. godine. Kada su Hitleru njegovi generali radio-vezom javili da Sovjeti potiskuju nemačke smrznute trupe i zatražili dozvolu da ih povuku, dobili su odsečan odgovor: "Ni koraka natrag!"

Danas Zapad zahteva slično od režima Vladimira Zelenskog – ni korak nazad, "u boj, do poslednjeg Ukrajinca!". Ali ukrajinski vojnici uprkos naređenjima iz Vašingtona i Brisela beže ka zapadu države. Svakim danom sve više kilometara, i sve brže.

Poražavajući zaključci

Ni to nije sve; u međuvremenu su i nade Zapada da će NATO brzopotezno poraziti Rusiju – otišle niz vodu. Prestižni nemački institut za svetsku ekonomiju IfV Kiel objavio je analizu na stotinak stranica koja se detaljno bavi vojnom proizvodnjom Rusije i Nemačke, te NATO alijanse.

Institut, osnovan 1914. godine, najstariji je i najuticajniji ekonomski tink tenk u Nemačkoj, zato njegovi zaključci imaju posebnu težinu. IfV je bio 2017. rangiran među 50 najuticajnijih istraživačkih centara širom kugle zemaljske, kao i među 15 najboljih u svetu za ekonomsku politiku.

Najnoviji zaključci instituta poražavajući su naročito za nemačku industriju, ali i za NATO i Ukrajinu. Pomenimo samo dva – prvi otkriva da se ruska vojna industrija tako ubrzava da u roku od pola godine može da proizvede onoliko naoružanja koliko ga trenutno ima cela nemačka vojska!

Drugi prognozira da bi Nemačka, uz sadašnju stopu proizvodnje, dostigla nivo naoružanja iz 2004. – tek za sto godina.

"S obzirom na masovno razoružanje Nemačke poslednjih decenija i trenutni tempo nabavke, nalazimo da Nemačka za neke ključne sisteme naoružanja neće dostići nivo naoružanja iz 2004. ni za 100 godina. Ako uzmemo u obzir obaveze u pogledu naoružavanja Ukrajine, neki nemački kapaciteti čak opadaju", upozorava IfV.

Sve to je sasvim suprotno od izveštaja koje iz dana u dan lansiraju glavni zapadni mediji. Zahvaljujući institutu iz Kila sada vidimo pravu sliku. IfV Kiel procenjuje da su ključni nemački sistemi, kao što su protivvazdušna odbrana i M270, potpuno iscrpljeni, jer su svi već predati Kijevu, a nemačka ratna industrija jedva proizvodi nove.

Štaviše, nemačke zalihe sistema PVO i mobilnih artiljerijskih haubica naglo se smanjuju, dok je Rusija u isto vreme značajno povećala svoje proizvodne kapacitete za važne sisteme naoružanja.

Šokantne cene

Rusija je tako udvostručila proizvodnju sistema protivvazdušne odbrane dugog dometa i utrostručila proizvodnju tenkova. U međuvremenu, NATO je svoje jedinice pretvorio u "ekspedicione korpuse" loše opremljene za borbu protiv sebi ravnog protivnika.

Nemačka, koja je još koliko 2004. imala više od 6.600 glavnih borbenih tenkova, danas ima samo tristotinjak. Izveštaj IfV Kiel navodi da je broj artiljerijskih haubica, sada ključnog svakodnevnog oružja u Ukrajini, takođe dramatično opao sa više od 3.000 na svega 120.

Istovremeno, evropske zemlje pate od "uskih grla" u proizvodnji oružja, koja je povrh svega rascepkana i daleko zaostaje za ruskom "centralizovanom" odbrambenom industrijom. Istraživači iz Kila su došli do saznanja da Rusija svakim danom sve više napreduje i da će posle rata postati mnogo veća i jača oružana sila.

Posebno ističu podatke o cenama zapadne municije, koje su šokantne. Što i nije neko naročito iznenađenje ako se uzme u obzir činjenica da su energija, materijali i radna snaga mnogo skuplji na Zapadu nego u Rusiji.

Od odbrane aparthejda do "cenzure koja oslobađa"

Municija za automatski top kalibra 30 mm za nemačke "Pume" košta paprenih 1.000 evra, dok ruski projektil kalibra 30 mm košta oko 100 dolara ili čak i manje. Proizvođač "Rheinmetall" tvrdi da automatski top MK30/2-ABM koji se koristi na vozilima "Puma" ispaljuje do 600 metaka u minuti. Cena te municije je oko 576 miliona evra, što je bezmalo 1.000 evra po hicu.

Ove brojke sugerišu da bi, kada bi ovi topovi ispaljivali municiju maksimalnim kapacitetom, svaki minut borbe koštao Bundesver oko 600.000 evra. Uz to bi kupljena municija bila dovoljna za jedva 1.000 minuta, dakle za manje od 17 sati borbe!

Naoružanija i opasnija

Ako karikiramo situaciju u kojoj se našla nemačka vojska, proizlazi da je vlada kancelara Olafa Šolca kupila municiju za više od pola milijarde evra, po ceni od pola miliona evra za minut maksimalne upotrebe, pri čemu ne bi bila dovoljna ni za nekoliko dana ljutih borbi – što nije baš razumna priprema za ozbiljne ratne sukobe... Posle dve godine tokom kojih su Evropljani kljukani floskulama da Rusiji "ponestaje tenkova" i da je ruska vojna industrija prisiljena da "vadi čipove iz veš mašina", izveštaj instituta IfV donosi otrežnjenje u vidu fascinantnih podataka o tom delu proizvodnje.

Nemački istraživači su utvrdili da Rusija proizvodi najmanje 1.560 tenkova godišnje, a uz to bi trebalo da ponovo pokrene proizvodnju tenkova T-80. I svi ti tenkovi su modernizovani. Iz izveštaja proizlazi i da stope ruske proizvodnje znatno premašuju stope gubitaka. Drugim rečima, ruske zalihe tenkova se povećavaju.

Ruski tenkovi se sada mahom obnavljaju i samo 20 odsto je potpuno novih, ali IfV napominje da će do 2026. godine, kada se očekuje da će biti potrošeni stari tenkovi, proizvodnja novih premašiti trenutnu. Umesto da bude poražena i razoružana, nemački stručnjaci ne sumnjaju da će Rusija biti bolje naoružana i opasnija. To je "otkrovenje" koje polako ali sigurno prodire i na Zapad.

"Na kraju rata u Ukrajini ruska vojska biće jača nego što je danas", priznao je nedavno komandant NATO-a za Evropu Kristofer Kavoli. To je jedna od retkih istinoljubivih izjava; otkriva necenzurisanu realnost koja se na Zapadu često zanemaruje.

Zbog rečene ocene se američki general Kavoli našao na meti kritika. Na kraju krajeva, cilj Amerike je bio da ratom u Ukrajini razoruža i oslabi Rusiju. A sada i iz analize instituta u Kilu proizilazi da Kavoli ipak nije pogrešio. Američki plan da ponizi i pokori Rusiju pao je na ispitu.

Zapad je, polazeći stopama Adolfa Hitlera, ponovio istu, staru grešku, koja se obila o glavu i Napoleonu. Svaki od ovih osvajača je bio ubeđen da će jedna "ćuška" biti dovoljna da Rusija kolapsira. Smatrali su da će samo "jedan udarac nogom u vrata učiniti da cela trula konstrukcija padne".

Dve i po godine kasnije, Rusija i dalje čvrsto stoji i napreduje – dok se hegemonistički, truli temelji Zapada klimaju i ruše.