Samostalnost američkih vazala: Janšizam i posle Janše

Nema sumnje da živimo u doba brzih promena na svetskoj pozornici. I to tako munjevitih da nismo ni svesni da smo već uvučeni u treći svetski rat.

Na tu činjenicu upozorava Emanuel Tod, jedan od najvećih francuskih intelektualaca današnjice. On bez tračka sumnje tvrdi da je "treći svetski rat - već počeo". Istoričar i antropolog objašnjava da Amerika gubi uticaj u svetu i zato još jače pritiska svoje "prvobitne protektorate" stečene posle Drugog svetskog rata - Evropu i Japan.

Nemačka i Francuska potčinjene su Amerikancima kroz saradnju u NATO-u, iako više nisu u centru američke strategije otkako je težište prebačeno na osovinu Vašington-London-Varšava-Kijev. Istovremeno se menja i suština sukoba jer američka hegemonija počiva na krhkim temeljima. Amerika je zadužena preko glave, a uz to dedolarizacija i otpor Rusije unipolarnom uređenju sveta guraju ka provaliji imperijalni sistem koji diktira politika Bele kuće.

Niko nije očekivao da će se ruska ekonomija uspešno suprotstaviti "ekonomskoj (nad)moći" država koje čine NATO. "Verujem da ni sami Rusi nisu to predvideli", naglašava Tod, uveren da Rusija i Kina, odupirući se sankcijama tzv. Zapada, predstavljaju najozbiljniju pretnju "američkoj monetarnoj i finansijskoj kontroli sveta“.

Odbacivanje dolara od strane Kine i Rusije dovodi u pitanje status SAD kao emitera globalne rezervne valute, što je proteklih decenija omogućavalo Americi da živi na račun drugih, zanemarujući sopstveni "ogroman trgovinski deficit".

Novinar francuskog Figaroa problematizovao je Todove tvrdnje, upitavši: "Brojni analitičari podsećaju na činjenicu da je ruski BDP na nivou španskog - niste li precenili ekonomsku moć́ i otpornost Rusije?"

Fiktivna mera proizvodnje

Tod je uzvratio kritikom preteranog oslanjanja na BDP kao merilo vrednosti, nazivajući ga "fiktivnom merom proizvodnje" koja prikriva stvarne proizvodne domete u ekonomiji. "Rat je test za političku ekonomiju, rat je tu pravo otkrovenje. BDP Rusije i Belorusije predstavlja svega 3,3 odsto zapadnog BDP-a (SAD, Anglosfera, Evropa, Japan, Južna Koreja), ukratko, gotovo ništa. Upitajte se kako taj bezmalo zanemarljivi BDP uspeva da izdrži pritisak i nastavlja da proizvodi rakete. Razlog je što je BDP izmišljena mera proizvodnje. Ako američkom BDP-u oduzmemo polovinu njegove prenapregnute zdravstvene potrošnje kao i bogatstvo koje 'privređuju' aktivnosti američkih advokata, uz dobit od najpopunjenijih zatvora na svetu i dobitak od sve preostale ekonomije loše definisanih usluga, uključujući i onaj koji 'proizvodi' 15.000 do 20.000 američkih ekonomista sa prosečnom platom od 120.000 dolara, onda dolazimo do neumitnog zaključka da je važan deo američkog BDP-a zapravo - vodena para! Prazno ništa", upozorava Tod.

"Rat nas vraća realnoj ekonomiji, omogućava nam da shvatimo šta je stvarno bogatstvo svake nacije, šta je kapacitet za proizvodnju, a samim tim i kapacitet za rat", dodaje Tod.

Njegovo razmišljanje je slično zaključcima ekonomiste Majkla Hadsona.

„Najočigledniji okidač koji razdire čovečanstvo jesu upinjanja Amerike da stvori unipolaran svet pod svojom paskom… Amerika insistira na monopolizaciji međunarodnog finansijskog sistema, pa, ukoliko pojedine države pokušaju da se odupru i vode politiku koja podstiče njihov sopstveni razvoj, Sjedinjene Države jednostavno 'izvuku utikač iz utičnice' i blokiraju finansijske transakcije. … Amerika predvodi svetski poredak poput agresora – preti i ugnjetava druge zemlje."

Mađarska izuzetak

Da to nisu prazne priče, pokazuje i sve vidljivije iščezavanje suvereniteta i samostalnosti svake od 27 država-članica Evropske unije, svedenih na američke vazale.

Tod ukazuje na vreme kada je Evropa u svojoj nedavnoj istoriji bila mnogo kuražnija i - nezavisnija: "Setimo se rata u Iraku: tada su Širak, Šreder i Putin na zajedničkim konferencijama ustali protiv rata".

Tačno je, tada su francuski i nemački lideri osudili agresorsku politiku Vašingtona. Danas to više nije slučaj, sa časnim izuzetkom Mađarske koja se unutar bloka EU država donekle odupire američkim prohtevima, brinući prvenstveno za sopstvene.

Ali ostale, a naročito manje države EU – mnogo su podatnije.

Žustar zagovornik rata

Uzmimo, na primer, Sloveniju; aprila prošle godine održani su izbori na kojima su opozicione ali i neke nove stranke ubedljivom većinom pobedile SDS, partiju koju vodi Janez Janša, a time i omraženi "janšizam", što je slovenačka kovanica za krajnje netolerantnu i autoritarnu politiku kakvu je za državnim kormilom vodio prethodni premijer.

Janša je još od početka konflikta u Ukrajini bio žustar zagovornik rata protiv Rusije, čak je tražio da NATO zatvori "ukrajinsko nebo" iako bi to značilo uvlačenje Severnoatlantske alijanse u sukob neslućenih razmera. Tadašnja opozicija je kritikovala taj i druge njegove neodmerene poteze dok je bio na čelu vlade. Zato, kada je nova vlada stupila na dužnost, birači su očekivali promene i u pogledu spoljne politike, naročito u vezi s Ukrajinom.

Na iznenađenje mnogih, nova vlada premijera Roberta Goloba nastavila je Janšinim stopama u sferi spoljne politike, neumorno pružajući "svu potrebnu" pomoć režimu u Kijevu.

Golobova vlada je spremno udovoljila svim zahtevima Amerike, pa je na ukrajinski front i u borbu protiv ruskih snaga poslala 35 oklopnih transportera i 28 delimično modernizovanih tenkova M-55S nekadašnje JNA.

Ukratko, pokazalo se da je i nova vlada u Ljubljani, bar u pogledu spoljne politike – "janšistička". Poslušna i privržena američkim aspiracijama u Evropi i svetu.

"Ni slutio nisam da ću ikada videti slovenačke oklopnjake sa nacrtanim belim krstom", ogorčeno je komentarisao sporne poteze Golobove vlade jedan od lokalnih medijskih analitičara čim su na društvenim mrežama osvanule fotografije slovenačkih "borbenih vozila za pešadiju" koje su "izbušile" ruske snage.

NATO - suština problema

"NATO je 'odbrambena organizacija' koja diktira ratove u evropskom komšiluku, posle čega u EU nagrne na milione izbeglica. Od 2015. naovamo: 10 miliona. EU postaje sve siromašniji izbeglički kamp... Imamo ultra-glupe seoske političare kao što su Tanja Fajon, Robert Golob, Nataša Pirc Musar, Janez Janša, Borut Pahor… Oni misle da su važni na svetskom parketu ako učestvuju u američkim ratovima počevši od Iraka, preko Avganistana do Ukrajine… Suština problema je NATO. Pustili bi medveda da spava. Ali ne, ove budale su pohrlile u jazbinu da ga izazovu. I probudili su ga. Ali su se prevarili u računici – probudili su i ostatak sveta koji ne voli ni NATO, ni Zapad. Ni u Maroku, ni u Egiptu, ni u Indiji, svuda gde sam bio, nisam sreo nikoga, ko bi saosećao sa NATO, Amerikom, EU, Ukrajinom", zapisao je slovenački publicista i novinar Gregor Preac.

Višak cinizma je da Slovenija, deo EU, svakog decembra i juna proslavlja svoju "državnost" i "nezavisnost", što je smokvin list kojim prikriva sumornu realnost na koju upozorava Tod. A ta je da su zemlje EU, pojedinačno i u celini, davno izgubile samostalnost podilazeći velikoj, stranoj – ne-evropskoj sili. Umesto proslava "nezavisnosti", prigodnije bi bile komemoracije.