Kako funkcioniše "velika laž" Zapada

Trebalo je da prođe nešto više od mesec dana od prelomnog otkrića veterana američkog istraživačkog novinarstva i dobitnika Pulicerove nagrade Simora Herša (da je Vašington uz pomoć Norveške digao u vazduh gasovode Severni tok 1 i 2 u Baltičkom moru), pa da se u zapadnim medijima pojave "alternativne", krajnje neuverljive priče kako je tu operaciju izvela "grupa Ukrajinaca nepovezana sa režimom u Kijevu". A sada se pojavila i nova verzija, izgrađena na pepelu prvobitne.

Podsetimo: vodeći američki i političari EU odmah su tvrdili da je Rusija minirala svoj gasovod, ali su odustali čim je postalo jasno da malo ko u to veruje. A sada su tu, prvobitnu verziju (nakon što niko nije poverovao ni u onu o "ukrajinskim izvođačima" tog opasnog i veoma komplikovanog poduhvata) opremili "novim", naravno, ničim dokazanim tvrdnjama: uništenje sopstvene energetske infrastrukture naručio je Kremlj, a potom su zadatak iz reči u delo sproveli "ruski brodovi".

Za razliku od tih konstrukata, punih rupa, Heršov članak obiluje forenzičkim detaljima, a pride navodi i datume, vreme, metode i vojne jedinice uključene u akciju. Uz to, naglašava i bitan podatak, dakle, kako je izuzetno zahtevna operacija uopšte izvedena: zahvaljujući saradnji norveških oružanih snaga sa američkom mornaricom.

Herš samo jednu činjenicu nije naročito isticao, iako i ona potvrđuje istinitost njegovih navoda, a kojima veruje, kako je naglasio proteklih dana, i ruski predsednik Vladimir Putin. To je činjenica da su Norveška i SAD imale i ogromnu finansijsku korist od sabotaže gasovoda Severni tok. O čemu korporativni mediji na Zapadu uporno ćute. Kao što mahom prećutkuju i Heršova otkrića. Što jeste zapanjujuće - Herš je celom svetu pokazao da je zemlja koja tvrdi da je branilac međunarodnog prava zapravo autor i izvođač brutalne terorističke operacije, akta (slabo prikrivenog) državnog terorizma. Ono što bi možda moralo još više da brine u celom tom zamešateljstvu, jeste jednoglasno saučesništvo mejnstrim medija u ignorisanju očiglednog.

Nova teorija

Medijski narativ koji su usvojili gotovo svi zapadni korporativni mediji, jeste da su Rusi postavili eksploziv pod sopstveni gasovod na koji su potrošili ne samo milijarde evra nego i tri decenije intenzivne diplomatske aktivnosti, kako bi za Rusiju isposlovali ključ za najunosniji izvor prihoda u narednih 40 godina.

Vodećim medijima na Zapadu je, međutim, uspelo nemoguće - svojoj javnosti su "prodali" neverovatnu priču da je Rusija uništila sopstveni gasovod. Neko bi rekao da bi samo neuračunljiva osoba mogla da poveruje u takvu manipulaciju. Uprkos tome, zapadni mediji su puni takvih vesti.

Poslednji u nizu je dopisnik slovenačkog "Dela" iz Brisela Peter Žerjavič. On upravo širi "novu teoriju", poteklu iz nemačkih medija, a prema kojoj "tragovi vode u Moskvu, jer su ruske ratne lađe koje su raspolagale mini podmornicom i kranom za podizanje tereta – u septembru bile na poprištu potonjih eksplozija".

Na njegov "izveštaj" se usula lavina podsmešljivih komenatara; mnogi su novinaru ljubljanskog "Dela" poručili da je sramota za profesiju, ali i Žerjavič i novinarske mu kolege predano nastavljaju da obmanjuju javnost. Nameće se pitanje – zašto to čine?

Nečuvena izmišljotina

Poznati škotski pisac, borac za ljudska prava, novinar i bivši diplomata britanskog Ministarstva spoljnih poslova Kreg Marej kaže da je upravo povodom slučaja potpunog muka u zapadnim medijima o spektakularnom otkriću Simora Herša o stvarnim počiniocima uništenja gasovoda "Severni tok" shvatio kako "funkcioniše velika, masna laž" na Zapadu. I da smo se sada "zaista obreli u carstvu totalitarizma i velike laži".

Marej je u pravu – sve više Evropljana dolazi do spoznaje (što dokazuju i protesti koji poput požara haraju Evropom) da toliko opevana ljudska prava i evropske vrednosti, poput slobode misli i izražavanja, pa slobode nezavisnih medija… - više ne vrede ni pišljivog boba.

"Nije tajna u tome što ljudi zaista veruju u nečuvenu izmišljotinu. Tajna je u tome što ljudi stvarno veruju da su svedoci borbe između dobra i zla, i da narativ koji to promoviše mora da bude usvojen u interesu borbe protiv zla. Ništa ne pitajte, samo posmatrajte! Jer, ako pitate, podstičete zlo. Siguran sam da to tako funkcioniše. Državni i korporativni stenografi su promućurni pojedinci. Kada bi malo razmislili, shvatili bi da je narativ da je Rusija digla u vazduh sopstveni gasovod - najobičnija glupost. Ali oni su uvereni da je moralno pogrešno razmišljati o tome. Uostalom, niko od njih nije osporio ništa manje sumanute tvrdnje da je Rusija više puta granatirala sopstvene snage u nuklearnoj elektrani Zaporožje. To je takođe razlog zašto niko od njih nije osporio ni krajnje sumnjivu zvaničnu verziju priče o Skripalju", upozorava Kreg Marej i naglašava da su oni koji kritikuju agresivno promovisanje rata u Evropi isključeni iz svih mejnstrim medija i odgurnuti na "margine interneta".

"Politička korektnost"

Sve to podseća na "političku korektnost" koja je pre nekoliko decenija vladala u socijalističkom delu Evrope. Tajnu njenog uspeha je u svojoj studiji sažeo Entoni Malkolm Danijels, poznat pod pseudonimom Teodor Dalrimpl, konzervativni engleski kulturni kritičar, zatvorski lekar i psihijatar.

"Politička korektnost je komunistička propaganda u malom. Proučavajući komunistička društva, došao sam do zaključka da svrha komunističke propagande nije ubediti ili ubeđivati, niti informisanje, već ponižavanje; ako je nešto manje odgovaralo stvarnosti, to bolje. Kada su ljudi primorani da ćute dok im se govore najočiglednije laži, ili, još gore, kada su primorani da sami ponavljaju te iste laži, oni zauvek gube osećaj za poštenje. Pristati na očigledne laži znači sarađivati sa zlom, čak pomalo i sam postati zao. Sposobnost jedinke da se tome odupre je na taj način narušena, pa čak i uništena. A onda je lako kontrolisati društvo prekaljenih lažova. Ako proučite 'političku korektnost', videćete da ima jednak učinak i da je to zapravo njen cilj", rekao je Teodor Dalrimpl u razgovoru za FrontPageMagazine.com 2005. godine.

Ta spoznaja nije od juče. Ljudima nije strano da često veruju u ono u šta žele da veruju. To je, uostalom, davno zapisao Julije Cezar u "De bello civile, kuae volumus, ea credimus libenter"; parafrazirano: "u ono što želimo, rado poverujemo". Isto govori latinska izreka (Mundus vult decipi, ergo decipiatur) koju je u knjizi "Grad Božji", napisanoj pre 16 vekova, zapisao hrišćanski teolog Aurelije Avgustin: "Svet želi da bude prevaren, pa neka i bude prevaren!"

Mišljenje mase

Sve to objašnjava zašto se mnogi drže suludih tvrdnji kao pijani plota, iako im razum, možda, govori drugačije. Ipak, mišljenje mase, dirigovano vlastima podatnim medijima, odnosi prevagu nad pojedincem ophrvanim sumnjom. Taj na kraju i nema sopstveno mišljenje. Što nije bez posledica.

Nekadašnji obaveštajac američke špijunske agencije CIA Leri Džonson upozorava na pogubne posledice ovakvog stanja u zapadnim društvima. Jer, nije jedini problem što se na tzv. Zapadu o uzroku i prirodi rata u Ukrajini, ali i o mnogim povezanim problemima, stalno i ustrajno laže. Problem je kada oni koji laži lansiraju, kao i konzumenti njihovih laži, na kraju poveruju – u sopstvene laži: "Kada sam bio 14-godišnji tinejdžer (pre više od 50 godina) čitao sam Vilijama Širera, 'Uspon i pad Trećeg Rajha'. Knjiga je na mene ostavila trajan utisak; posebno onaj deo koji opisuje 'Konačno rešenje'. Sećam se da me je mučilo zašto narod Nemačke nije video pretnju koju nacistički sistem predstavlja i njima, i svetu. Zašto nisu išta uradili da to zaustave?"

"A sada mislim da razumem. Nemački narod je bio preplavljen lažima; umesto da ih odbaci i traži istinu, podlegao je tim lažima. Bojim se da je ista dinamika sada na sceni u Sjedinjenim Državama i Evropi. Ali, u jednom trenutku, laži će se urušiti", upozorava analitičar.

Za sada su u Evropskoj uniji urušeni samo gasovodi nadomak danskog ostrva Bornholm; mnoge na tzv. Zapadu to još uvek raduje, dok ih sa tim ciljem tetoše i sužnji iz medijskih korporacija. Ali, ako su zaključci gore pomenutih autora tačni, nije teško naslutiti kuda to vodi. U produženu agoniju i mnogo uništenih ljudskih života na putu raskrinkavanja još jedne "velike laži" našeg doba.