Frankenštajnova armija i nova Potemkinova sela

Curenje poverljivih dokumenata američke vojne obaveštajne službe koji pružaju širok pogled iznutra na funkcionisanje rata u Ukrajini, zbunilo je i uznemirilo analitičare širom sveta. Odmah su izronile i teorije o "pravim razlozima" zašto je na površinu isplivalo nekoliko desetina dokumenata koji u lošem svetlu prikazuju ne samo stanje ukrajinske vojske, nego i poteze pojedinih saveznika Amerike. Neki su u tom zamešateljstvu prepoznali vid američke kampanje dezinformacija i razotkrivene dokumente ismejali, smatrajući ih kukavičijim jajetom, a onda je pomnije istraživanje pokazalo da se (osim u slučaju jedne "intervencije" na jednom od papira koja se ticala broja žrtava) radi o autentičnim papirima.

Uočljivo je da su u pitanju fotografisani materijali koji su korišćeni na brifinzima američke obaveštajne službe. Sada, kad je otkriven i navodni počinilac ovog curenja (mladi pripadnik oružanih snaga SAD, zaluđenik za kompjuterske igrice koji je "samo želeo da informiše prijatelje" iz zatvorene čet-grupe, ali mu se hvalisanje poverljivim spisima otelo kontroli) jasno je, da su dokumenti autentični. Je li 21-godišnji momak koji se malo razmetao pred drugarima zapravo žrtveni jarac ili ne, pokazaće sledeći dani, ali ono što je izvesno jeste da to nije bila ruska akcija; jer, da su dokumente pribavili ruski obaveštajci, oni bi ih čuvali za sebe.

Dokumenti izgledaju kozistentno i ne sadrže detalje o predstojećim ofanzivnim operacijama Ukrajine koje bi morao da ima svaki solidan papir, načinjen sa ciljem da rusku stranu navede na pogrešan trag. Sa druge strane, pokazuje upravo onu stranu rata, na koju upozoravaju i neki od nezavisnih američkih komentatora (Daglas Mekgregor, Skot Riter, Leri Džonson…), naime, da je borbena moć ukrajinske vojske značajno degradirana, pri čemu su mehanizovane jedinice i artiljerijske snage Ukrajine u veoma teškom stanju. Jasno je da nema dovoljno topovskih granata, da ponestaje i raketa za protivvazdušnu odbranu, dok je obuka rezervista skraćena na najnužnije, minimum minimuma. Obuka posada za tenkove Leopard svedena je na svega šest nedelja dok u SAD za slične tenkove Abrams američki tenkisti samo za osnovno uvežbavanje potroše 22 sedmice…

Nade Kijeva u veličanstveni napad na kopneni most na Krimu sada su srozane na najviše 400 tenkova i možda 30.000 ljudi, otkrivaju poverljivi američki dokumenti. Ali to nije jedino, što zbunjuje analitičare. Još veće iznenađenje predstavlja saznanje o neverovatno površnom, čak lošem poznavanju situacije na terenu od strane američkih obaveštajaca. Jesu na objavljenim kartama ruske jedinice i njihove lokacije precizno označene, jesu identifikovane i oznake jedinica, postoje procene o tome koje od njih jesu borbeno sposobne a koje ne, tu su i konkretne procene snage ruske vojske na pojedinim delovima fronta... Nasuprot tome, za ukrajinske čete nema oznaka borbene sposobnosti, njihove lokacije su uopšteno naznačene, dok procene o konkretnom broju vojnika imaju ogromnu "marginu greške" (od 10.000 do 20.000 ljudi na frontu Donjecka, na primer).

Ukoliko bi svrha "curenja" poverljivih materijala bila da se u javnost iznesu dezinformacije kako bi se zbunili ili obmanuli Rusi, očekivalo bi se da dokumenti sadrže i obaveštajne podatke o ukrajinskom rasporedu snaga. Ali tih podataka u objavljenim papirima - nema.

Snage Ukrajine predstavljene su nejasno, bezmalo krajnje aljkavo, kao da Pentagon i ne zna šta se stvarno dešava u ukrajinskoj vojsci. Čini se da vrh američke vojske, kao i Bela kuća, zapravo nemaju podatke ni o stvarnim gubicima ukrajinskih snaga, jer se u dokumentu navodi 16-17,5 hiljada žrtava (KIA), što je neverovatno skroman broj, objavljen pod paskom ukrajinskog Ministarstva odbrane. Činjenica da Pentagon nema nezavisno generisane obaveštajne podatke o ukrajinskoj vojsci jeste najšokantnije saznanje koje je promaklo većini medija.

Čini se da su se obaveštajni agenti SAD oslanjali na ukrajinsku propagandu i javno dostupne, varljive podatke o rasporedu jedinica, što znači da Amerika, uprkos svojim bezmalo neograničenim resursima - nema sopstveni, nezavisan i jasan uvid u ono što se uistinu dešava na frontu.

Pronicljiv analitičar koji na Substacku objavljuje procene dešavanja na ukrajinskom frontu pod pseudonimom "Big Serge" (Veliki Serž), ocenio je bizarnost trenutne situacije: "Oni (američki generali) neodređeno šaraju po mapi, mrmljajući: 'Verovatno je brigada ili dve u ovoj oblasti, možda oko 8.000 ljudi. Ili 4.000. Zapravo - ne znamo koliko.

 U stvari, sve njihove procene o stanju oružanih snaga Ukrajine imaju 100-odstotnu marginu greške gde je gornja granica brojki dvostruko veća od donje međe. Možemo da zaključimo da ovde rep maše psom - sve je okrenuto naglavačke.

Ukrajinci su majstori da iskamče materijal, obuku i keš od Zapada, a zauzvrat iskazuju neverovatno malo odgovornosti za pošten protok informacija. Bilo je tih nagoveštaja i ranije tokom rata – da je Ukrajina poput crne rupe koja usisava resurse, ali iskrenost presahne kada treba svojim mecenama da da povratne informacije; američki zvaničnici su se i ranije žalili (a čak su i ukrajinski lideri to potvrdili!) da im Kijev naprosto ne uzvraća već krati informacije. Očigledno je da je to ostao i postao stalan problem i posle više od godinu dana od početka sukoba."

Autor upozorava i na "posebno alarmantnu fusnotu u procurilim dokumentima", a iz koje proizilazi da se Amerikanci zapravo i ne uzdaju u podatke koje im servira ukrajinska strana - "zbog potencijalne pristrasnosti".

Drugim rečima, slično kao u slučaju preciznijeg sastava ukrajinskih snaga i procene gubitaka ukrajinske vojske, Pentagon očigledno nema nezavisne i tačne obaveštajne podatke o pravom stanju na ukrajinskoj strani fronta. Uprkos najnaprednijim satelitima i najsavremenijim eletronskim igračkama, Pentagon, da paradoks bude veći - zapravo pipa u mraku. Kako uopšte kontroliše pravac ratnih operacija Kijeva, ako ne raspolaže ni proverenim obaveštajnim podacima?

To je, nema sumnje, Ahilova peta zapadne ratnohuškačke koalicije – one iste koja je zabranila sve ruske kanale, a sada muku muči zbog problema na čak dva informatička fronta: 1. ne može da dokuči šta se stvarno dešava na ukrajinskom ratištu zbog nedostatka proverenih i tačnih informacija iz ukrajinske vojske, i 2. zbog zabrane ruskih kanala i prateće, agresivne zapadne propagande, zamućena je istina o pravim uzrocima rata. Potpuni solipsizam spolja i iznutra – to je oduvek bio i ostao savršen recept za katastrofu.

Moglo bi se reći da Zapad gubi bitku u ratu na evropskom tlu upravo zbog nakaradnog odnosa prema istini i laži. U momentu kada su Vašington, Brisel (u ime 27 država EU) i London dopustili da se laž o inicijalnom okidaču za oružani sukob u Ukrajini proširi zapadnom hemisferom, nisu očekivali da će ta ista laž stvoriti plodno tlo i za bujanje ratnih varki Kijeva, zahvaljujući kojima ukrajinske vođe obmanjuju svoje mentore u SAD i Evropskoj uniji. Tako režim Vladimira Zelenskog uspešno muze nove i nove pošiljke oružja i municije, a pre svega milijarde dolara i evra koji pljušte sa Zapada.

Sve to su, kako je svetu razotkrilo i curenje američkih dokumenata, nova Potemkinova sela, i ništa više.

"Odavno je jasno da kijevski režim nema pravi plan, nema čvrst put do pobede, već samo slab i neprijateljski odnos prema stvarnosti. Ali mnogo više zastrašuje pomisao da je i Pentagon isti… Ta Frankenštajnova, monstruozna armija, sastavljena od gomile različitih tenkova, IFV-ova, oklopnih vozila i artiljerijskih sistema iščeprkanih iz svih ćoškova NATO alijanse, verovatno će dobiti zadatak da razbije snažno utvrđene ruske linije sa jakim posadama na jugu, gde će biti razbijena. I pretvorena u novo gnojivo za stepu."

To je prognoza Velikog Serža povodom američkih natuknica o predstojećoj ukrajinskoj kontraofanzivi. Na oko brutalna, procena nije ništa drugo do pretočena u golu istinu.