Kako se kruni narativ Zapada: Vidljive laži i nevidljiva istina

Da ne jenjava pritisak evropskih zvaničnika koji iz sve snage proturaju propagandu Zapada u vezi s američkim posredničkim ratom u Ukrajini jasno se vidi i iz godišnjeg izveštaja o Srbiji Vladimira Bilčika, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju. U rezoluciji između ostalog piše da se "osuđuje otvaranje redakcije RT Balkan u Beogradu i lansiranje onlajn medijskog servisa na srpskom jeziku, povrh međunarodnog servisa na engleskom koji je takođe dostupan". Evropski parlament je zabrinut što u Srbiji opada podrška članstvu u EU a raste podrška Rusiji, iako tu ne vidi svoju odgovornost.

"To smanjenje podrške direktno je povezano sa povećanjem prisustva drugih međunarodnih aktera", tvrdi Bilčik u svom izveštaju i apostrofira postojanje većeg broja medijskih sadržaja koji su upereni protiv EU, i još više naklonjenih Rusiji, te da oni promovišu antievropsku retoriku.

Poruka je jasna –  sve bi bilo pohvalno ukoliko bi se i Srbija "usaglasila" sa takozvanim "evropskim vrednostima", što uistinu znači da bi morala da uvede cenzuru domaćih i stranih medija kako bi i do srpske publike stizao isključivo "zapadni narativ".

Da su premise na kojima počiva ovaj izveštaj ne samo u sporu sa nekadašnjim zapadnim vrednostima o slobodi govora i slobodnim medijima, nego i sa situacijom na terenu, može se proveriti na primeru jedne od zemalja članica Evropske unije i NATO pakta, a koja je u potpunosti "glajhšaltovala" svoje medije sa zapadnim, zabranila sve ruske kanale i doživela rezultat koji nije želela a još manje očekivala.

Posredi je Slovenija u kojoj su bezmalo svi vodeći mediji pod paskom vlasti i opozicije, a što se tiče odnosa prema ratu u Ukrajini, svi, i provladini i privatni, opozicioni - podržavaju isključivo „zapadnu“ retoriku i revnosnije od inkvizicije cenzurišu "proruske" stavove i informacije.

Uprkos tome, prema najnovijem istraživanju javnog mnenja koje je sprovela agencija "Valicon", u Sloveniji ubrzano raste broj onih koji odgovornost za rat u Ukrajini pripisuju SAD. Naravno, istovremeno broj ispitanika koji smatraju da je Rusija izazvala rat – opada. To saznanje, šokantno po politički establišment, dovelo je i do žestokih polemika i komentara u slovenačkom medijskom prostoru.

Tako je i Igor Koršič, predavač na ljubljanskoj Akademiji za film, radio, pozorište i televiziju (AGRFT), reagovao na urednički komentar objavljen u ljubljanskom dnevniku "Delo", a čiji povod je bilo istraživanje "Valicona".

Urednik "Dela" Ali Žerdin je u uvodniku kritikovao činjenicu da sve više građana Slovenije smatra da za posrednički rat u Ukrajini nije kriva Moskva, već Vašington. "Delo" je, u duhu novih evropskih vrednosti gde slobodi govora više nema mesta, odbilo da štampa reagovanje profesora Koršiča, koji ga je potom u obliku „pisma čitaoca“ objavio na internetu – što je još jedan dokaz kako se sprovodi cenzura mišljenja unutar država članica Evropske unije ukoliko se radi o odstupaju od zvanične politike NATO pakta.

Profesor AGRFT je, naime, osporio tvrdnju urednika "Dela" da sve veći broj Slovenaca radije veruje u teoriju zavere o "nevidljivoj" odgovornosti Amerike, NATO i ujedinjenog Zapada za rat na evropskom tlu, umesto da osude "vidljivu" okupaciju Ukrajine od strane Rusije. "Da su Slovenci skloniji da veruju u teorije zavere nego u vidljive podatke i informacije, i da po tome pre spadamo među crnomorsko-balkanske nego skandinavske narode, zaključuje urednik vodećih dnevnih novina oslanjajući se na neka evropska istraživanja.

Time sugeriše da smo zaostali u civilizacijskom smislu, a nudi i objašnjenje za takav rezultat: 45-godišnja vladavina konspirativne komunističke diktature. 'Delo' kao povod za svoju kritiku navodi 'teoriju zavere o ratu u Ukrajini' iz koje proizlazi da su za rat najodgovornije 'nevidljiva' Amerika, NATO i 'ujedinjeni Zapad', a ne ono što je svima naočigled i 'vidljivo', a što je za urednika glavnog slovenačkog dnevnika - ruska invazija," osvrnuo se na sporne tvrdnje vodećih slovenačkih dnevnih novina profesor Koršič.

"Dnevnik", čija je urednička politika vazda bila podatna smernicama vlade u Ljubljani i zahtevima Brisela, u svom uvodniku upozorava na alarmantan podatak da je udeo Slovenaca koji veruju u tu "teoriju zavere o navodno nevidljivom" (uticaju i krivici Amerike za ukrajinski rat) neočekivano veliki, veći nego na početku ruske invazije na Ukrajinu; ono što brine birokratiju u Ljubljani i Evropskoj uniji jeste da taj broj i dalje, nezadrživo raste. Otuda veoma veliki deo ispitanika u Sloveniji ne veruje u ono što je prema Delu "vidljivo" – a to je da je Rusija odlučila da okupira prvo Ukrajinu a potom i druge države EU i NATO bloka, redom.

"Zabrinjavajuće veliki deo ispitanika tokom ličnog kognitivnog procesa polazi od onoga što je nevidljivo, a to su geostrateški interesi SAD, NATO-a i kolektivnog Zapada," rezonuje "Delo", na šta Koršič odgovara da je "odgovornost Zapada za rat u Ukrajini daleko od toga da je 'nevidljiva'", i nabraja: "Još kako je vidljiva aktivnost Amerike u puču protiv demokratski izabranog ukrajinskog predsednika Janukoviča; dobro se vide u Kijevu na prečac doneti zakoni koji diskriminišu Ukrajince koji govore ruski, zabranom ruskog jezika, partija i kulture; videlo se i spaljivanje na desetina ruskih demonstranata u podmetnutom požaru u Domu sindikata u Odesi; još kako je bilo vidljivo osmogodišnje (2014-2022) granatiranje Donbasa i 14.000 žrtava." Sve to jeste vidljivo za one koji se slažu da rat nije počeo ruskom invazijom 24. februara 2022. godine, već mnogo, mnogo ranije.

Iako vodeći mediji unutar Evropske unije prećutkuju i prikrivaju ključne činjenice, jeste i te kako vidljiv i zabeležen čitav izrazito složen istorijski kontekst, od obećanja zapadnih lidera Gorbačovu da se NATO neće širiti ni za pedalj na istok, preko ignorisanja ruskih inicijativa i brige u pogledu strukture evropske bezbednosti, do delovanja američke agencije CIA i vidljive umešanosti Amerike i Zapada u događaje na Majdanu 2014. godine, sumira fakte profesor Koršič. Slovenačku javnost podseća i na mirovne sporazume Minsk 1 i Minsk 2 kojima je Zapad manipulisao i praktično ih minirao...

"Ono što urednik 'Dela' nameće slovenačkoj javnosti kao jedinu istinu i ne-zaveru, i ono što bi ta javnost trebalo da uoči kao 'vidljivo', jeste da je 'Rusija odlučila da okupira Ukrajinu', a što je tipično manihejsko razmišljanje, za crno-belu prezentaciju odgovornosti," piše profesor AGRFT i podseća da je Putin "jasno rekao da cilj Moskve nije (bio) da okupira Ukrajinu, već da zaštiti rusku manjinu i da demilitarizuje i denacifikuje Ukrajinu", o čemu svedoči i saglasnost Rusije u pogledu oba sporazuma iz ​​Minska. "Sa druge strane, odgovornost Zapada za ruski napad na Ukrajinu je zasnovana na istorijskim činjenicama, stoga je vidljiva i empirijski i logički - dokaziva. Otuda je upravo zapadna zavera protiv Rusije u najboljem slučaju nevidljiva, jer je strogo kontrolisani mediji, uključujući i 'Delo', demantuju i zataškavaju", upozorava profesor AGRFT Igor Koršič.

Kad se podvuče crta, proizlazi da - uprkos pregnuću slovenačkih medija da prekroje istinu o ratu o Ukrajinu – zapadna verzija istine u Sloveniji, ali i u drugim strogo kontrolisanim društvima Zapada, nailazi na plodno tlo kod sve manje publike. Na isti način su uočljive manipulacije i laži i u Bilčikovom izveštaju kojim se traži cenzura u Srbiji. Problem nije "premalo cenzure" u Srbiji, kako to vide evropski emisari, nego, kako je pokazao profesor slovenačke Akademije za film, radio, pozorište i televiziju - neuverljivost "zapadnih istina" koje su u suštini – neistine.

Čak i kada bi Srbija podlegla pritisku, rezultat ne bi bio drugačiji, jer evropski palamentarci nikako da shvate ono što je znao još Abraham Linkoln: "Možeš lagati neke ljude sve vreme, možeš lagati sve ljude neko vreme, ali ne možeš lagati sve ljude sve vreme."