"Američki kandidat": Kako je Srbija upala u mrtvu trku Slovenije i Belorusije za Savet bezbednosti

Žestoke diplomatske bitke vode se ovih dana na parketu svetske diplomatije i to za mesto u najvišem organu najvažnije međunarodne organizacije. U Evropi se, naime, Slovenija i Belorusija, dve države iz "istočnoevropske" grupacije zemalja, takmiče za mesto nestalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN). Glasanje će biti 6. juna, a pobednik u trci za jednu od fotelja 15-članog najvišeg organa UN mora da sakupi najmanje dve trećine glasova svih članova Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Slovenija se poslednjih meseci na sve načine bori da ta fotelja pripadne baš njoj. Iako se u protekle tri decenije nije naročito brigala za probleme afričkog kontinenta, sada je iznenada našla da su joj Afrikanci veoma važni – naročito u svetlu činjenice da mogu doneti odlučujuće glasove, pa je u sklopu važne "diplomatske ofanzive" u okviru koje lobira za afričke i druge glasove u svetskoj organizaciji, u prestižnom objektu na Brdu kod Kranja organizovala i međunarodnu konferenciju Dan Afrike gde je bogato ugostila brojne zvanice koje su za tu priliku doputovale direktno sa "crnog kontinenta".

"Uspeh Slovenije u UN zavisi od afričkih glasova", ne krije ljubljanski dnevnik "Delo", a u to ime su države Afrike poslednjih pola godine saletali predsednica parlamenta Urška Klakočar Zupančič, ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon, njen državni sekretar Samuel Žbogar i brojni drugi slovenački emisari, odlučni da Belorusija ne sme da pobedi u toj mrtvoj trci.

Plod želje Vašingtona

U slovenačkom Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova su, kako su to početkom maja potvrdili Fajonova i Žbogar, "i dalje optimisti", sve dok im konce nije pomrsio šef najveće opozicione partije (SDS) i nekadašnji predsednik vlade Janez Janša.

Janša voli da tvituje, pa je u jednoj od nedavnih objava na društvenim mrežama otkrio do sada dobro čuvanu, za slovenačku kandidaturu ne baš pozitivnu informaciju. U nameri da istakne hvale vredan rad svoje, sada već bivše vlade, obznanio je da je u vreme kada je bio premijer "Slovenija kandidaturu za članicu SB UN podnela na izričitu molbu američkih i evropskih saveznika u EU i NATO koji slovenačkoj diplomatiji pružaju svestranu pomoć u obezbeđivanju podrške u Generalnoj skupštini UN".

Javno lansiran podatak, i to neposredno uoči glasanja, da je slovenačka kandidatura plod izričite želje Vašingtona da u SB UN "na mala vrata" progura državu koja će glasati kako Bela kuća zapovedi, ocenjen je u vrhu slovenačke politike, a naročito diplomatije, kao izuzetno štetan po šanse Slovenije da uspe u svom (tačnije, američkom) naumu.

Fajonova i Žbogar su od tada "oprezno optimistični" u pogledu ishoda glasanja 6. juna, a Janša je lukavo, u slučaju da slovenačka kandidatura propadne, već zatražio ostavku ne samo ministarke spoljnih poslova, već i cele vlade premijera Roberta Goloba.

Neprijatna istina

Za službenu Ljubljanu se neprijatna istina krije u Janšinom priznanju da je Slovenija u nadmetanju za mesto u SB UN uistinu "američki kandidat". To se, naravno, u diplomatskim krugovima znalo i ranije, ali to niko nije rekao tako jasno i glasno kao nekadašnji slovenački premijer. Janša najbolje zna kako je došlo do kandidature Slovenije jer ju je podnela njegova vlada, dok je Golobova samo nastavila tamo gde je on stao.

Ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon je svojom prošlonedeljnom izjavom da "Slovenija nije ničija marioneta, veoma smo samopouzdani i vodimo svoju kandidaturu" nehotice isprovocirala Janšu da istakne američku ulogu u tom zamešateljstvu. Janša i njegova SDS su na sve spremni samo da nanesu štetu zemlji i sruše vlast, ljutito se odazvala Tanja Fajon, čime je i sama priznala da nije bila naročito iskrena kada je tvrdila da "Slovenija nije ničija marioneta", kao i da činjenica da se na Sloveniju gleda kao na marionetu SAD – šteti njenoj diplomatiji. I šansama da postane deo SB UN.

Janša ne vidi ništa sporno što je slovenačka diplomatija privezak Vašingtona, pa zato i to što je razgolitio Sloveniju kao "američkog kandidata" pravda poslednjim potezima sadašnje slovenačke vlade zbog kojih, kako tvrdi, država gubi kredibilitet kod saveznika na Zapadu. Potez šefa slovenačke opozicije je, naime, usledio kao reakcija na odluku vlade premijera Goloba da ukine pod Janšom ustoličen praznik - Dan sećanja na žrtve komunizma. Za Janšu je to smak sveta i razlog zbog kojeg će slovenačka kandidatura propasti u UN pošto saveznici "gube veru u Sloveniju". Janša je uveren da će Slovenija izgubiti mesto u Savetu bezbednosti ukoliko "naši (zapadni) saveznici odustanu od nas".

Sunovrat ambicija

Janša prognozira sunovrat slovenačkih ambicija u SB UN zbog "otvorenih proruskih stavova" nove vladajuće koalicije i "neskrivenog koketiranja sa totalitarizmom Putinovog tipa koji se manifestuje u obožavanju diktatora (tu misli na Tita – op. aut.), jednopartijskog režima i ukidanju dana sećanja na žrtve tog režima". Ogorčen zbog poraza na izborima prošlogodišnjeg aprila, Janša uporno pokušava da mobiliše glasače da svrgnu sadašnju vlast jer nije raskrstila sa Josipom Brozom i partizanima, a upravo je revizija istorije bio glavni cilj njegove poslednje vlade. Tu leži koren i optužbi na račun nove vlasti da je "proruska", što inače ne može biti dalje od istine.

Štaviše, Slovenija je nedavno u Ukrajinu poslala nov kontingent od 20 oklopnih vozila "valuk", odnosno "pandur", a sve partije na vlasti su svetlosnim godinama daleko od podržavanja komunizma; ali njihova glavna "mana" je, kako to Janša pokušava da dokaže kod kuće i svetu, što odbijaju da revidiraju noviju istoriju, naročito u pogledu aktera otpora nacifašizmu u Drugom svetskom ratu.

Ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon se odazvala na Janšine izjave na Tviteru i upozorila da upravo Belorusija, kao protivkandidat Slovenije u trci za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN, igra na kartu da je "naša zemlja marioneta Zapada". Vođa SDS nije ustuknuo već je dodao još ulja na vatru napomenom da bi Sloveniju mogla da zameni zemlja koja nije čak ni članica Evropske unije, ali joj "saveznici više veruju nego neokomunističkoj vlasti u Ljubljani".

Prema Janšinim informacijama, ta zemlja iz basena "istočnoevropskih zemalja", odakle se juna bira nestalna članica SB UN, mogla bi da bude Srbija jer podržava integritet Ukrajine, ali nije uvela sankcije Rusiji zbog čega bi okasnela srpska kandidatura mogla da bude "kompromisno rešenje", prihvatljivo za mnoge države. Lokalna međusobica koja tinja između Golobovog kabineta i opozicije istakla je u prvi plan i spoznanje da je čak i aktuelna slovenačka vlada svesna da joj američka podrška, iako "ispod žita", smeta u borbi za prestiž u UN; s te tačke gledišta Slovenija može biti problematična za mnoge zemlje sveta. Čak i da joj zatvori vrata u SB UN.

Novi glasovi

Slovenačke diplomate su informaciju da je Slovenija zapravo "američki kandidat" krile iz prostog razloga, kako naglašavaju i slovenački provladini mediji, jer Ljubljana "želi da privuče i glasove onih članica Ujedinjenih nacija koje nisu u najboljim odnosima sa SAD". Jer, ako sagledamo raspoloženje zemalja sveta, na primer po pitanju sankcija Rusiji gde Bela kuća diktira najoštrije mere - većina te sankcije ne odobrava. Istovremeno je sve veće interesovanje za članstvo u BRIKS-u i Šangajskoj organizaciji za saradnju, gde Rusija uživa veliki uticaj. Isto važi i za Bliski istok gde je američki uticaj u poslednjih godinu dana u osetnom padu.

Sjedinjene Američke Države su ohladile odnose i sa Saudijskom Arabijom, svojim nekadašnjim saveznikom, a u konfliktnim relacijama su i sa drugim zemljama tog regiona. Latinska Amerika, veliki deo Azije i Bliskog istoka, bar deo Evrope – pre bi dale glas Belorusiji ili nekoj sličnoj zemlji, nego Sloveniji. U tom kontekstu Belorusiju vide kao saveznika Moskve i zemlju koja nastoji da promeni sadašnji sistem svetskog poretka u kome dominira jedna svetska sila - Amerika.

Prema procenama mnogih afričkih, latinoameričkih i bliskoistočnih zemalja, sadašnji sistem i hegemonistička politika SAD im šteti, a koristi zemljama razvijenog sveta, pre svega G7. A kada se radi o miru, glavnom zadatku SB UN, ne treba zaboraviti da je 4,5 miliona ljudi poginulo u američkim ratovima samo u ovom veku, dok je 7,5 miliona njihovih zemljaka gurnuto u jad, bedu i glad.

Ratoborna talasokratija

Prema različitim procenama, Sjedinjene Američke Države od svog nastanka pre 247 godina pa naovamo, nisu ratovale samo tokom 13 do 17 godina. To znači da je 93 do 95 odsto vremena, koliko postoji kao nezavisna nacija, ova "ratoborna talasokratija" provela ratujući. Ako tome dodamo i hibridne ratove, državne udare koje je diktirala u Aziji, Africi, Latinskoj Americi... i druge oblike mešanja, teško da bi našli neku godinu u kojoj Amerikanci nisu ratovali.

Prema istraživanjima Votson instituta za međunarodne i javne poslove Univerziteta Braun, ilegalne i ničim izazvane američke invazije na Irak, Avganistan, Siriju, Jemen i Pakistan u poslednje dve decenije dovele su do raseljavanja 38 do 60 miliona ljudi, dok najmanje 7,6 miliona dece mlađe od pet godina danas gladuje zbog američke agresije i invazija. Biti kandidat, čak marioneta takve zemlje u Savetu bezbednosti UN, čiji zadatak bi trebalo da bude da stvara uslove za vladavinu mira, a ne rata u svetu – jeste veliki minus za svaku državu. Pa i za Sloveniju.

Protivnici ideje da Slovenija zauzme jednu od stolica u SB UN zato posle Janšinog priznanja imaju još lakši posao da slovenačku kandidaturu predstave kao prikrivenu kandidaturu "mandžurijskog" odnosno "američkog kandidata". Mandžurijski kandidat (Manchurian Candidate) je kolokvijalni, metaforički izraz za "krticu" ili agenta spavača koji je ubačen u organizaciju ili zajednicu sa ciljem špijuniranja, sabotaže ili neke druge subverzivne aktivnosti koje on sam uopšte nije svestan, odnosno za koju je "programiran" pranjem mozga, hipnozom i na slične načine.

Janša je, međutim, upravo otkrio da Slovenija nije ničim "omađijana" već je još kako svesna svoje uloge u ovoj spletki Vašingtona. Zato će mogući neuspeh Ljubljane prilikom glasanja u UN 6. juna biti pre rezultat činjenice da opada moć Zapada u svetu, nego lažnog razloga o "posustaloj podršci zapadnih saveznika zbog porasta neokomunizma na sunčanoj strani Alpa", kako domaću i širu javnost ubeđuje bivši slovenački premijer.