Trovanje neistinama i jagma za jodom: Da li će trijumfovati još jedna laž o "ruskim zločinima"?

Jeste li već kupili tablete joda protiv zračenja, dok se pripremate za odlazak na odmor? Tabletice koje život znače jer štite štitnu žlezdu, ali i one druge koje sprečavaju apsorpciju radioaktivnih elemenata kroz sluznicu želuca i slično? Niste? U Ukrajini ih već preporučuju stanovnicima, a možda i nas, zahvaljujući mudrom rukovodstvu političara članica Evropske unije i NATO pakta, očekuje toplo leto na nešto drugačiji način.

Živimo u vreme trovanja, pri čemu opasnost od radioaktivnih čestica nije jedina koja vreba. Ništa manje opasno je trovanje lažnim vestima koje neprestano lansiraju sponzori marionetskog kijevskog režima.

Poslednjih dana je sve više znakova da ukrajinske vlasti spremaju opasnu provokaciju u nuklearki Zaporožje, najverovatnije uz pomoć britanskih obaveštajaca i specijalaca. Radi se o operaciji pod "lažnom zastavom" koju bi Kijev potom pripisao Rusiji. U prvom redu, tu je naređenje Zelenskog kome je preko potreban "veći uspeh" kontraofanzive uoči samita NATO alijanse 11. jula u Vilnjusu.

Drugo, iz poruka lokalnog stanovništva objavljenih na društvenim mrežama ali i izveštaja medija proizilazi da ukrajinski režim u Nikopolju već sprovodi vežbe zaštite od radijacije, dakle u neposrednoj blizini Energodara, u području nuklearne elektrane Zaporožje (ZNPP), uprkos činjenici da je sama elektrana zapravo van mreže i prave opasnosti da može doći do nesreće - nema. Izuzev ako ne bi bila izazvana spolja.

Optužbe na račun Rusije apsurdne

Nad Evropom se iznenada stvorilo i "nuklearno njuškalo" – američki avion "vc-135r konstant feniks". Leti nad evropskim kontinentom kako bi skupio uzorke atmosferskog vazduha i otkrio ima li radioaktivnih emisija. Sigurno ne bez razloga. I sve to u trenutku kada se u SAD Graham-Blumentalovom rezolucijom ističe da "raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja Ruske Federacije u Republici Belorusiji predstavlja pretnju Ukrajini i državama članicama NATO-a", te da se "upotreba bilo kakvog taktičkog nuklearnog oružja od strane Ruske Federacije, Republike Belorusije ili njihovih predstavnika, ili uništavanje nuklearnog objekta, raspršivanje radioaktivnih čestica na teritoriji NATO-a, nanošenje značajne štete ljudskim životima" ima smatrati "napadom na NATO koji zahteva hitan odgovor, uključujući primenu člana 5. Severnoatlantskog ugovora".

Tim povodom je Vasilij Nebenzja, predstavnik Rusije u Generalnoj skupštini UN, uputio pismo generalnom sekretaru UN, predsedniku Generalne skupštine i članicama ove organizacije u kome je naglasio da su takve optužbe na račun Rusije apsurdne i nisu ništa drugo nego nove provokacije režima u Kijevu.

Zanimljivo je da se Bela kuća ovog puta uzdržala da javno podrži Zelenskog, već je izjavila da Amerika nije primetila išta što bi ukazivalo da "Rusija sprema napad" na zaporošku nuklearnu elektranu.

IAEA je takođe demantovala miniranje elektrane. Sve to, međutim, može biti i želja da se distanciraju od sabotaže nuklearke, slično kao što su činili posle napada na gasovode Severni tok u Baltičkom moru septembra prošle godine. A može biti i signal Kijevu da Vašington neće ništa da ima sa miniranjem nuklearke. Što ne važi i za Britance.

Nuklearni bodež

Moskva može Americi da privredi dosta problema na globalnom nivou, dok je Velika Britanija tu manje izložena. Zato je London mnogo agresivniji prema Rusiji, čak i više nego Vašington. Otuda pojedini analitičari Britaniju upoređuju sa razdražljivom pudlicom. Ne može da ugrize, ali voli da preti i laje.

Upravo zato je Britanija viđena kao asistent Kijeva u pripremi sabotaže nuklearke u Zaporožju.

Incident bi potom podmetnuli Rusiji, što bi se iskoristilo za zahtev da NATO interveniše u Ukrajini ili se otvoreno umeša u konflikt, sve kako bi se "Evropa zaštitila od zračenja". Tako bi se ostvarili mokri snovi Zelenskog da izazove međunarodnu intervenciju i dolazak NATO snaga na ukrajinski front.

U ovom slučaju i nije toliko bitno hoće li napad na nuklearku Zaporožje dovesti do curenja radijacije – ono što je sigurno, jeste da će zapadni mediji veoma naduvati taj incident i zahtevati da NATO odgovori na "rusku opasnost".

Da nije logično i nema nijednog razumnog razloga zbog kojeg bi Rusija napala elektranu koja je pod kontrolom ruskih snaga – zapadni mediji će prenebregnuti, kao što su lažno optuživali Rusiju za diverziju na brani Nova Kahovka, prethodne napade na nuklearku u Zaporožju, za režirani masakr u Buči... Sa druge strane, sve veći broj analitičara iz Rusije i onih koji su nezavisni od zapadnih centara moći smatra da Ukrajina snuje taj pakleni plan i zato želi da uceni Ameriku, Evropsku uniju i NATO kako bi iskamčila još zapadnog oružja i dobila bezbednosne garancije. Analitičar Simplicijus na Sabstaku ocenjuje da Ukrajina pretnjom da će izazvati havariju u nuklearki Zaporožje zapravo "drži nuklearni bodež kao Damoklov mač" ne samo nad sobom, nego čovečanstvom, preteći da, "ako nam ne date šta tražimo, gurnućemo vas u Treći svetski rat protiv Rusije!".

Rezervni plan

Zapadni mediji već pripremaju teren da domaćoj javnosti saopšte kako su Rusi, "u očaju posle silovite ukrajinske ofanzive, a pošto su morali da napuste Zaporožje, u besu digli nuklearku u vazduh". "Skaj njuz" je u to ime objavio i lažni izveštaj u kome tvrdi da Rusija ima slabu kontrolu nad nuklearkom Zaporožje i da se ruske snage već povlače. To je još jedna laž u mozaiku mnogih u poslednjih godinu i po dana, i još jedna zapadna medijska priprema za nadolazeću "katastrofu".

„Recite, kako će se ovo završiti? Ima li načina da se izvojuje pobeda u Ukrajini?" pita na naslovnici uticajni američki časopis "Forin afers", otkrivajući očaj vodećih zapadnih političara. Ukrajinska kontraofanziva je pošla po zlu, zato sada traže novi, rezervni plan. A taj je da radijacija iz nuklearke Zaporožje "procuri" oko 5. jula, a svakako uoči NATO samita 11. jula.

Uvereni su da će im uz pomoć zauzdanih medija uspeti da ponovo uvere naivnu evropsku javnost da je "Rusija krivac", isto kao što su građani EU "kupili" laži o "ničim izazvanom ratu u Ukrajini".

Hoće li zapadna javnost opet progutati tu ili sledeću provokaciju ukrajinskog režima? Odgovor na to pitanje nudi Ketlin Džonston, australijska novinarka i aktivistkinja koja je ovom prilikom podsetila na članak Sejmasa Milna iz 2014. na koji je naletela u britanskom Gardijanu pod naslovom "Nije Rusija ona koja je Ukrajinu gurnula na ivicu rata".

Protivotrov protiv trovanja

Članak potonjeg direktora komunikacija britanske laburističke partije, u vreme Džeremija Korbina, napisan je onako kako zapadni mediji danas više ne izveštavaju. To je ogoljeno svedočanstvo kako su se isti mediji za samo par godina od otvorenih tribina za različita razmišljanja - pretvorili u transmisiju državne propagande.

Zato je i očekivanje da će javnost na Zapadu biti sposobna za kritički osvrt na navodne "ruske zločine" počinjene u Ukrajini - jalovo.

„Negirati da sve ove masovne manipulacije imaju efekta, jednako je apsurdno kao i poricati da oglašavanje (radi se o industriji vrednoj gotovo trilion dolara) ima efekta. Neprijatna činjenica je da, koliko god volimo da mislimo o sebi kao o slobodoumnim suverenim jedinkama imunim na spoljni uticaj, ljudski um je veoma podložan uticaju. Manipulatori to znaju, a nauka moderne propagande koja napreduje već više od jednog veka, shvatila je to sa izuzetnom lucidnošću", upozorava Džonstonova.

Zato se mnogi, ne samo u Ukrajini, već snabdevaju jodom iako je jedini protivotrov protiv trovanja uma zdrav razum i samostalno prosuđivanje činjenica na osnovu različitih i slobodnih medija, jer oni su poput vakcine za briselsku i vašingtonsku propagandu. U zemljama u kojima hara ratno huškaštvo, tamošnja javnost je osuđena na nekažnjeno i nesputano trovanje. Možda, uskoro, i radionukleidima, a sasvim sigurno - neistinama i lažima.