Slovenački političari su na teži način spoznali gorku istinu o američkoj spoljnoj politici koju je nedavno slikovito opisao Lorens H. Samers, svojevremeno glavni ekonomista Svetske banke i visoki funkcioner u administracijama predsednika Bila Klintona i Baraka Obame: "Poznanik iz zemlje u razvoju mi je jednom prilikom kazao: 'Vidi, vrednosti za koje se zalažete na Zapadu, sviđaju mi se više nego kineske. Ali, kada se dogovaramo o poslu sa Kinezima, dobijemo i aerodrom. A kad se dogovoramo sa vama (Amerikancima) – sve što dobijemo, jeste predavanje'."
Sličan nauk je sada iskusila i Slovenija, teško pogođena nedavnim katastrofalnim poplavama. Šteta je ogromna, još se ne zna konačna cifra, vlast tvrdi da nije manja od sedam milijardi evra. Mnoge zemlje, posebno iz regiona, uključujući i Srbiju, odmah su priskočile u pomoć. Srpska vojska je poslala svoje pripadnike i helikopter, hrvatska takođe. Nemci su podigli privremeni most koji je odsečene severne slovenačke regije ponovo povezao sa svetom… Austrijanci su donirali 200.000 evra…
A Amerika? Poslala je šest stručnjaka da "prouče situaciju". Navodno se time još uvek bave. Šta zapravo rade, ne zna niko. I to je sve što se tiče američke pomoći.
Praznih ruku
A onda se pročulo da u posetu Sloveniji iznenada dolazi delegacija visokih američkih političara, najznačajnija u poslednjih šest godina. Iako zaogrnuta velom tajne, što se tiče svrhe dolaska, štura vest je podstakla nadu da sa američkim izaslanicima stiže i američka pomoć poplavljenoj Sloveniji.
Ako preko okeana ne mogu da doture tešku mehanizaciju za čišćenje zatrpanih rečnih korita, poplavljeni ne bi bili gadljivi ni na pomoć u dolarima. Nije tajna da su novci najpotrebniji vladi premijera Roberta Goloba koja obećava obnovu zemlje, a para niotkuda. Uz to, Bajdenova administracija je pokazala da ume da bude široke ruke prema saveznicima; samo Ukrajini je poslala više od 100 milijardi dolara.
Nestrpljenje među domaćinima na sunčanoj strani Alpa raslo je od trenutka kada se u Ljubljani, na turneji "po regionu", počevši od Kijeva, zaustavila desetočlana američka delegacija sastavljena od demokrata i republikanaca. Uz prateću svitu stiglo je ukupno devet senatora i jedan kongresmen na čelu sa Robertom Menendezom (Demokratska partija), predsednikom Odbora za spoljne poslove Senata, i republikancem Lindzijem Grejemom. Slovenački premijer je pozvan na razgovor u zdanje srednjevekovne ljubljanske tvrđave. Što se teme tiče, američka i slovenačka strana su se zavile u muk.
Tek sutradan su Menendez i Grejem stali pred kamere slovenačkih medija na aerodromu Brnik, tik pre nego što će se ukrcati u avion i odleteti iz Ljubljane. Pohvalili su Sloveniju ocenom da je "na pravoj strani istorije" jer ustrajno nudi pomoć Ukrajini (u oružju i svemu što Vašington odredi), i zato je ubrajaju "među zemlje koje nisu problematične". Ukratko, Slovenija za Vašington nije "deo problema, već deo rešenja". Zadovoljni su, jer je slovenačka pomoć Ukrajini prevazišla sva (američka) očekivanja. Uzgred su spomenuli i luku Kopar u kojoj američki senatori vide "veliki potencijal". Potencijal za šta? Transporte oružja, iskrcavanje američkih trupa, izvoz ukrajinskog žita? Nisu precizirali.
"Bio sam u Kijevu pre 10 dana. Ukrajinci su odlučni da pobede Ruse i bez obzira ko bude predsednik SAD, oni će imati našu podršku," podvukao je Grejem. "Ako budemo smatrali da Putin žanje uspeh, onda je Tajvan sledeći. Ali ako u njemu vidimo gubitnika, svet bi bio mnogo stabilniji", ocenio je Grejem, bez ulaženja u polemike zašto je Amerika izazvala Rusiju na vojnu akciju i zašto nastavlja da na sličan način provocira Kinu odstupivši od "politike jedne Kine", utabane još 1978. u vreme Kisindžera i Niksona.
Da li rade telefoni?
Domaćini, poslednje tri decenije podatni za sve kaprice američke politike, nisu ništa od rečenog problematizovali u iščekivanju da će gosti pre odlaska saopštiti i kakve su im poklone doneli. Najzad, radi se o najvećem slovenačkom savezniku, "jedinoj supersili na svetu".
Ali, ništa od toga. Razočaranje je bilo gotovo opipljivo – američki senatori Sloveniji nisu dali ništa izuzev maglovitog obećanja da će joj Pentagon, možda, doturiti neki pontonski most. Koliko, kada, nejasno. Bar slatkorečivost nije izostala. "Ovo je poražavajući trenutak za vašu zemlju, uništeno je mnogo infrastrukture. Možemo da vam pomognemo privremenim mostovima da bi privreda i država krenuli u smeru oporavka. Kad se vratimo kući, bez obzira na partijsku pripadnost, skrenućemo pažnju na potrebe vaše zemlje. Obavestićemo kolege u Kongresu, administraciju, pozvaćemo Pentagon", obećao je Grejem.
Ostala je dilema – jeste da je infrastruktura uništena, ali telefoni rade, zašto odmah ne pozove Pentagon…
Ono što je mnoge iznenadilo, jeste da su slovenačkog premijera zadovoljile pohvale i neobavezujuća obećanja između mnogo vrsta pomoći za koje je mogao da zamoli američke političare koji odlučuju o životu i smrti, trenutno, Ukrajinaca. Još posebno jer su druge države, evropske, Sloveniji već najavile slanje 40 privremenih mostova; neki su već stigli i postavljeni, jer stvar je hitna – sve mora biti gotovo dok ne počnu jesenje kiše. A državi, građanima, najviše treba novac, tim pre što osiguravajuća društva žrtvama poplava nude svega nekoliko hiljada evra odštete za kuće vredne 100 puta više koje su im odnele bujice i klizišta.
Da sve bude gore, državni Zavod za statistiku je netom priznao grešku u računici zbog koje je slovenački BDP – u velikoj meri zbog sankcija uvedenih Rusiji po diktatu Amerike i posledične energetske krize – smanjen za čak dve milijarde evra!
Ali ni to nije najgore.
Najsramniji cinizam
Još gore je što su se slovenački političari klanjali nekim od najvećih huškača rata iz redova jastrebova američke politike iz zahvalnosti na obećanju da će, možda, i poplavljenoj Sloveniji udeliti mrvicu pomoći.
"Reč je o ozloglašenom senatoru Lindziju Grejemu koji je nedavno tokom posete Kijevu izjavio da je američka investicija u ukrajinski rat 'najbolji novac koji su SAD ikad potrošile'. Dakle, 'najbolja američka investicija' zahvaljujući kojoj Amerika iscrpljuje Rusiju bez gubitka ijednog svog vojnika. To je najgori i najsramniji cinizam", napisao je Jože P. Damijan, ekonomista i profesor na ljubljanskom Pravnom fakultetu, ogorčen zbog servilnosti domaćih lidera.
I dok američki senatori poplavljenima u Sloveniji nisu doneli ništa, nisu skrivali nameru da nešto – odnesu. Još uoči dolaska u Ljubljanu su namirisali "poslovnu priliku", pa su kod premijera Goloba otvoreno lobirali za izgradnju drugog bloka nuklearke Krško u režiji američkog "Vestinghausa". "Predvodite napore za obnovu nuklearne industrije u ovom delu sveta", pohvalio je Grejem Sloveniju i ne časeći časa u sledećoj rečenici izrazio očekivanje da će slovenačka vlada izgradnju drugog reaktora, kao i u slučaju prvog, izgrađenog u vreme SFRJ, poveriti "Vestinghausu".
"'Vestinghaus' je odavno u povlašćenom položaju iako više nema sopstvenu proizvodnju, sad je samo 'inženjer' koji prodaje već 40 godina zastarelu tehnologiju. U međuvremenu su je razvijale Koreja, Rusija, Kina. Pre svega je kineska na apsolutnom tehnološkom vrhuncu. Ali mi ćemo, naravno, kupovati gnjila jaja od Amerikanaca", prokomentarisao je sramno lobiranje američkih senatora profesor Damijan.
Cena američkog savezništva
Nema sumnje, Lorens H. Samers je bio još kako u pravu. Umesto da Amerikanci u Sloveniji ostave nešto konkretno, kao što čine Kinezi koji partnerima na Globalnom jugu grade puteve, aerodrome i luke, američki senatori su Slovencima održali predavanje na temu "zelene tehnologije" i "ko je na pravoj strani istorije". I ne samo to – nisu se ni time zadovoljli, već su se namerili da sa sobom nešto i ponesu: bar jedan veliki posao u korist nekonkurentnog "Vestinghausa". Cena američkog savezništva je svakim danom sve viša, čak i za one koji veruju da još mogu da ga priušte.
Marta 2003, prilikom referenduma o ulasku u NATO, mnogi građani Slovenije su naivno zaokružili "da" verujući da ulaskom u zapadni pakt država dobija "bezbednosni kišobran" za jeftine pare. Evropski safari desetočlane ekipe američkih senatora od Kijeva do destinacija u zemljama regiona otkrio je, međutim, da je Slovenija dobila samo papreno skupa predavanja uz pad životnog standarda, inflaciju, deindustrijalizaciju, "pravo" da kupuje skup američki tečni gas… I, ne zaboravimo – "privilegiju" da posluje sa povlašćenim "Vestinghausom".