Sada, kad više nema sumnje da je ukrajinska kontraofanziva neslavno propala, Bajdenova administracija izvlači stari trik iz rukava – redefiniše ciljeve rata koji je izgubila kako bi preko noći poraz pretvorila u "pobedu". Vašington je pribegao ciničnoj tvrdnji da je "Ukrajina povratila više od polovine teritorije koju su zauzele ruske snage od februara 2022", stoga će nastaviti da podržava režim u Kijevu "kako bi bio u najboljoj mogućoj poziciji za pregovaračkim stolom kada za to kucne čas". Radi se o providnom spinovanju koje je, ujedno, vraški skupo.
Jasno je da Rusija nije "izgubila" jer borbe i dalje traju i neće se završiti kada to poželi režim Vladimira Zelenskog ili njegovi sponzori sa Zapada. A što se tiče ukrajinskog "napredovanja" oko Harkova i Hersona u jesen 2022, omogućila ga je intervencija tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona koji je u proleće iste godine osvanuo u Kijevu kako bi minirao mirovne pregovore Rusije i Ukrajine, iako bi brzo okončali sukob.
Rusija nije želela rat većih razmera, pa je intervenisala sa relativno malim snagama. Ali kada se Zapad, tačnije NATO, otvorenije umešao u sukob nabavkama oružja i drugom podrškom Kijevu, Rusija je promenila taktiku. Prvobitna "policijska" vojna operacija je izmenjena, linija fronta skraćena i ojačana, a rezultati se vide na ratištu gde Ukrajini ponestaje ljudstva, naoružanja, opreme i municije...
Šarada sa zvaničnom "američkom definicijom ukrajinske pobede" ogleda se u činjenici da bi Ukrajina ostala teritorijalno netaknuta (osim Krima) da Vašington nije sprečio ukrajinsko rukovodstvo da potpiše mirovni sporazum sa Rusijom u Istanbulu, krajem marta prošle godine. Potom je Rusija pripojila nove teritorije, ali tek prošle jeseni. Sada, 20 meseci od početka rata, Ukrajina je "kraća" za 18 odsto teritorije (uključujući Krim), broj žrtava popeo se na pola miliona mrtvih i ranjenih, polovina kritične infrastrukture je razrušena, ukrajinski BDP je manji za 30 odsto, osam miliona Ukrajinaca je emigriralo u zapadne zemlje, a šest miliona je raseljeno unutar zemlje.
Cena nije konačna
Amerika sada poraz ukrajinskih marioneta pokušava da zataška, a uz to im je zavrnula slavinu finansijske i vojne pomoći. Tvrdnje o "pobedi" koja je bila Ukrajini na dohvat ruke nisu bile ništa drugo nego "šminkanje leša". Ukrajinci su platili užasnu cenu zbog odbijanja mirovnog sporazuma koji je mogao biti sklopljen prošlog proleća i odluke da se srlja u "rat do pobede".
Ali to nije konačna cena jer rat i dalje traje, iako zapadne zemlje, mecene ukrajinskog rata protiv Rusije, pokazuju sve manje elana za njegov nastavak. I same su pretrpele velike gubitke; istina, ne u ljudstvu, ali su zato ispraznile ne samo sve svoje vojne magacine, već i državnu kasu potpomažući Zelenskog, pri čemu su žrtvovale i sopstvene birače, izloživši ih recesiji, visokoj inflaciji, deindustrijalizaciji...
Računica pokazuje da je Evropska unija zbog rata u Ukrajini izgubila najmanje 1.700 milijardi evra, što nije konačna broja iako već sada predstavlja preko 11,7 odsto BDP-a EU iz 2021. godine.
Te godine je na primer slovenački BDP iznosio 52.208 miliona evra; to znači da je samo Slovenija, jedna od manjih EU članica, izgubila najmanje 6,1 milijarde evra podržavajući anglosaksonsku ratnu mašineriju.
Na krv i nož
Slovenački privrednici su u ponedeljak upozorili vladu premijera Roberta Goloba da se privreda "u sve težim uslovima sve brže hladi": industrijska proizvodnja beleži pad od 25 odsto u hemijskoj industriji, u papirnoj 20 odsto, u metalnoj industriji 11 odsto i jednak procenat pada u "nemetalurškim" granama. Koliko je stanje ozbiljno, svedoči podatak da su se poslanici u slovenačkom parlamentu proteklih dana svađali na krv i nož zbog rupe u budžetu od svega 20 miliona evra, a koje je trebalo nameniti najsiromašnijima.
Ako je u takvom dertu slovenačka vlada koja je aprila 2022. ubedljivo pobedila na izborima zahvaljujući obećanju da socijalno najugroženije neće ostaviti na cedilu, onda nije teško naslutiti u kakvom su problemu tek ostale članice EU. Danas Golobovu vladu, koja u svemu kopira naopake poteze kancelara Olafa Šolca, podržava jedva trećina anketiranih. Veliki deo nezadovoljstva rezultat je antiruskih sankcija koje su cene energenata i robe vinule u nebo, dok građani sve više tonu u bedu.
Nemački ekonomski institut sa sedištem u Kelnu (German Economic Institute - IW) razmotrio je cenu rata u Ukrajini još februara 2022. i izračunao da iznosi 1.600 milijardi dolara. Tada se očekivalo da će to biti danak koji će platiti cela svetska ekonomija – a sada se ispostavilo da je toliko koštao samo evropsku privredu!
U komentaru pod naslovom "Cena ukrajinske pobede" slovenački ekonomista i profesor Ekonomskog fakulteta u Ljubljani Jože P. Damijan latio se detaljnije analize gubitaka koji su snašli Evropsku uniju zbog rata u Ukrajini, a koji su se državama EU vratili kao bumerang posle udarca koji su pokušale da nanesu Rusiji sa svojih 11 paketa sankcija.
Ovo je tek početak
Profesor Damijan je ovako poređao ključne podatke: "Prema Institutu Brigel iz Brisela, ukupan efekat državnih subvencija u energetskom sektoru između septembra 2022. i januara 2023. iznosio je 646 milijardi evra. Najviše u Nemačkoj – 265 milijardi evra ili 7,4 odsto BDP-a. S obzirom na to da su mere u pogledu ograničenja cena energije ostale na snazi i 2023, ukupan efekat ovih subvencija može se proceniti na oko hiljadu milijardi evra. Drugi efekat se tiče energetski intenzivne industrijske proizvodnje koja u zemljama EU naglo opada od sredine prošle godine. Obim proizvodnje u septembru ove godine u odnosu na septembar lane bio je u celoj EU manji za 6,1 odsto, i čak za 18 odsto u nemačkim energetski intenzivnim industrijskim granama."
"Treći efekat zbog porasta cena energenata vidimo na inflaciji koja se ubrzala posle februara 2022, da bi se u drugoj polovini iste godine popela na više od 10 odsto. Posledično je Evropska centralna banka podigla kamatne stope što je dovelo do oštrog pada kreditiranja investicija i kupovne moći domaćinstava, a usporena je i rast privrede. Rast BDP-a u 2022. i 2023. u odnosu na prognozu s kraja 2021. smanjen je sa 4,6 na 1,8 odsto za 2022. i sa 2,4 na 0,6 odsto za 2023. godinu. To znači da su članice Evropske unije kumulativno izgubile 4,6 odsto BDP-a zbog ukrajinskog rata, što preračunato iznosi solidnih 670 milijardi evra", zaključuje nekadašnji ministar u slovenačkoj vladi i profesor ekonomije Univerziteta u Ljubljani.
"Dakle, ako saberemo sve te efekte i dodamo im vojnu i finansijsku pomoć poslatu Kijevu, rat u Ukrajini koštao je zemlje Evropske unije najmanje 1.700 milijardi evra ili 11,7 odsto BDP-a iz 2022. godine. Ako neko misli da je to valjana cena za 'evropski odgovor da rusku agresiju', neka još malo pričeka, jer ovo je samo početak. Odricanjem od jeftinih ruskih energenata počeo je proces dugoročne deindustrijalizacije Evrope i uništavanja srca njene ekonomske snage i stabilnosti", upozorio je profesor Damijan.
Nema sumnje da je za ekonomiste sa Zapada šokantno spoznanje da ne samo da Rusija nije propala, već je tokom poslednjih godinu i po dana čak i ojačala – ostvaruje velike suficite u spoljnoj trgovini, ponovo se industrijalizuje, vojno i geostrateški jača.
Bez plana B
Najveću zabludu briselskih birokrata i vodećih političara EU koja je dovela do ovako pogubnih rezultata, najpreciznije je definisao mađarski premijer: "Šta je bila naša strategija? Da će se Ukrajinci boriti i poraziti Rusiju na bojnom polju. I da će taj poraz pokrenuti promene u Moskvi, pa ćemo sa Rusima 'lako pregovarati'; Putin će biti ratni zločinac, pokretač rata, šta već. A novo rukovodstvo u Kremlju biće podatan partner za pregovore sa Evropskom unijom. To je bila strategija. Mi (EU) finansiramo, Ukrajinci se bore i ginu. Ali sada je jasno da Ukrajinci neće pobediti na bojnom polju. Na bojnom polju nema rešenja. Rusi neće izgubiti. Neće biti svrgavanja vlasti u Moskvi. To je realnost."
Viktor Orban je ukazao i na činjenicu da Evropska unija nema "plan B" iako joj je nasušno potreban. "Besmisleno je dalje slati novac Ukrajincima, to ničemu ne vodi", upozorio je.
Problem je što su vođe Evropske unije u međuvremenu poverovale u sopstveni narativ da je "Rusija na kolenima", a koji su brutalnom cenzurom medija i društvenih mreža nametnule žiteljima 27 država EU. Tako im je promaklo ono na šta su sve vreme upozoravali politički stratezi – Rusija i Kina su se pridružile evroazijskom bloku i istovremeno privukle ključne zemlje Globalnog juga (Iran, Indiju, Saudijsku Arabiju, Brazil...) i stvorile nov ekonomski i politički blok na svetskom parketu.
Vođama EU je promakla i činjenica da je Amerika, za razliku od Evrope, dobro ućarila na ukrajinskom ratu tako što je opteretila Rusiju, bacila Evropsku uniju na kolena i omogućila paprene profite američkoj energetskoj i industriji oružja. Ali to je kratkoročan dobitak koji će vašingtonsku elitu koštati svrgavanja sa trona globalnog hegemona. A tada im više neće pomoći ni nekada najjači saveznik – sada onemoćala Evropska unija.