Više od 450 novinara, predstavnika novinskih kuća, istraživača medija i stručnjaka iz celog sveta se ovog meseca okupilo u kineskom Guangdžuu, glavnom gradu provincije Guangdong, gde je novinska agencija Sinhua organizovala peti Svetski medijski samit (World Media Summit – WMS). Pratio sam debate šest dana, a jedno od najzanimljivijih pitanja oko kojih su se vrtele odnosilo se na istraživački izveštaj koji je predstavila agencija Sinhua fokusiran na nešto o čemu se retko, ako uopšte, izveštava u zapadnim medijima. Reč je o – humanomici.
Tema je toliko nova da je pominje tek par naučnih rasprava. "Zapadna statistika se otuđila od ljudi. Važnija im je lažna statistika, nego ljudi", upozorila je kineska naučnica uz objašnjenje da zapadna ekonomija previše pažnje poklanja kapitalu i profitu umesto ljudskom pregnuću i razvoju privrede, što koristi čitavom društvu. A napretka nema bez kontinuiranog i stabilnog razvoja društva. I mediji bi trebalo da budu osvešćeniji po tom pitanju i da taj nauk šire u svet, to je bila jedna od glavnih poruka konferencije.
Kako je objasnila Fu Jan sa Instituta Sinhua, radi se o "spoju marksizma i kulture" gde umesto kapitala, kako je uobičajeno u zapadnim društvima, u prvi plan ponovo izbija – čovek.
Izveštaj pod nazivom "Humanomika u novoj eri" objavio je New China Research (NCR), istraživački centar pod vodstvom Sinhua. Pitanja na koja su odgovor tražili istraživači jesu ona koja su sve ređe u žiži Zapada. Kineske ekonomiste je zanimalo koji su ciljevi razvoja, i odakle potiče ekonomski rast? Upitali su se i ko ima koristi od blagostanja zemlje. To je bila osnova za predstavljanje kineske prakse koja pruža novu razvojnu paradigmu: humanomiju u novoj eri. To istraživanje ne samo da služi kao akademska referenca za razumevanje kineske modernizacije, već nudi i poučne načine za postizanje otpornog, održivog rasta usmerenog na ljude u vreme kada je čovečanstvo sve više opterećeno ozbiljnim izazovima kao što su sve veći jaz između bogatih i siromašnih, klimatske promene, spor oporavak privrede i porast antiglobalističkih raspoloženja.
Istraživači ističu da su Program Ujedinjenih nacija za razvoj i "Izveštaj o ljudskom razvoju 2021/2022" pokazali da vrednost globalnog indeksa razvoja čoveka prvi put u 30 godina opada već dve godine uzastopce. Iz izveštaja provejava upozorenje da se razvoj čoveka u većini zemalja suočava ne samo sa mnogim krizama, već da nazaduje. Ne radi se samo o maksimiziranju profita i povećanju efikasnosti, već i o poboljšanju života ljudi i podsticanju kulturnog prosperiteta.
Humanomički pristup, međutim, ukazuje da za ekonomski rast i razvoj nisu ključni samo maksimiziranje profita i povećanje efikasnosti, već i poboljšanje života ljudi i promovisanje kulturnog blagostanja. Kina je dobar primer tog pristupa jer se uspešno transformisala iz siromašne poljoprivredne zemlje u drugu najveću ekonomiju na svetu. Kineska privreda je poslednjih godina postala stabilizator i svetske ekonomije.
Kina je postigla zavidan uspeh i u najodlučnijoj kampanji protiv siromaštva u istoriji čovečanstva – spasila je od siromaštva 850 miliona siromašnih ljudi od početka reformi i otvaranja kasnih 1970-ih, i napreduje na putu izgradnje moderne socijalističke zemlje.
Tu činjenicu je istakao Martin Žak, nekadašnji viši saradnik na Odseku za politiku i međunarodne studije Univerziteta u Kembridžu. Žak je podvukao da, za razliku od zapadnih zemalja, Kina ističe potrebu za razvojem čitavog čovečanstva, dok Zapad deli svet na "prijatelje i neprijatelje" i nije sposoban da razmišlja o budućnosti čovečanstva, odnosno u stanju je da razmišlja o budućnosti samo kao o "produžetku sadašnjosti", iako će budućnost zapravo biti potpuno drugačija zahvaljujući mnogim tehnološkim promenama.
Slično je i Mark Levin, američki profesor koji već 20 godina živi i predaje u Kini, skrenuo pažnju na različite aspekte kineske "države blagostanja". On je objasnio da je i sam u ruralnom predelu Kine bio svedok kako država sa svojim stručnjacima pomaže poljoprivrednicima čiji je san da naprave plastenik, i kako im se proizvodnja potom učetvorostručila; i ne samo to – država je seljacima obezbedila i stanove u blizini, kada su se odlučili da zakupe zemljište na kome će postaviti plastenik.
Ženg Jongnian, predsednik Guangdžou instituta GBA, takođe je ocenio da je "Zapad previše orijentisan na kapital" i podsetio da je Kina imala "mešovitu" ekonomiju i vladu koja je vodila računa o dobrobiti ljudi još od dinastije Han, te da i dan danas nije odustala od te brige, dok se u Sjedinjenim Američkim Državama udeo srednje klase smanjio sa 62 odsto na 42 odsto od 1970-ih do danas, što pokazuje da SAD nisu sposobne da reše problem sve veće nejednakosti i nestanka srednje klase iz potke društva.
Tri dimenzije društveno-ekonomskog uspeha
Sa druge strane, od 12. petogodišnjeg plana (od 2011. do 2015. godine) i 18. kongresa KPK (2012.), Kina svoj društveno-ekonomski uspeh više ne meri samo kroz bruto domaći proizvod (BDP), već kroz suštinsko poboljšanje života u državi. BDP naime meri ne samo korisne, već i štetne aktivnosti koje nužno ne dovode do povećanja realnog kvaliteta života pojedinca i društva u celini. Zbog toga Ujedinjene nacije procenjuju društveni razvoj prema Indeksu ljudskog razvoja (Human Development Index, HDI).
HDI predstavlja zbir preduzetih mera za napredak u tri osnovne životne dimenzije: dug i zdrav život, pristup obrazovanju i pristojan životni standard. Prema tom parametru, zemlje su rangirane u nekoliko kategorija – od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem.
I prema ovom indeksu, Kina se svrstava među zemlje "visokog ljudskog razvoja". Kvalitet života u Kini raste brže nego u većini zemalja sveta, a smrtnost dece je niža čak i u odnosu na razvijene kapitalističke, industrijske države. Sličnu sliku daje i statistička jedinica koja meri stepen u kome raspodela prihoda među pojedincima ili domaćinstvima unutar društva odstupa od savršeno jednake raspodele – u pitanju je Džini (GINI) koeficijent. Posle odluke Komunističke partije Kine (KPK) iz 2013. godine, kada je Kina imala Džini koeficijent od oko 0,45 poena, Peking se odlučio da smanji taj koeficijent i nejednakost u društvu za oko 30 odsto. Zato je profit velikih korporacija sve više bio ulagan u opštu infrastrukturu. Većina ekonomista je još 2017. smatrala da su ciljevi Kine nemogući i da bi njihovo ostvarenje bilo "senzacionalno".
Cilj je da se postigne koeficijent od oko 0,32 poena, kao u slučaju Nemačke, a Kina se tome ubrzano približava, dok je u nerazvijenim zemljama poput Meksika i Brazila ovaj koeficijent oko 0,5 ili 0,7 poena. Trenutno je kineski Džini koeficijent već niži – oko 0,38 poena. Džini koeficijent meri nejednakost u celoj populaciji; uzima vrednosti od 0 do 1 (0-100%), pri čemu vrednost 0 označava potpunu jednakost potrošnje/prihoda svih pojedinaca, a vrednost 1 potpunu koncentraciju potrošnje/prihoda na samo jednog pojedinca. Prema podacima SILC za Srbiju iz 2017. godine nejednakost raspodele dohotka je iznosila 9,4 što znači da je 20 odsto najbogatijeg stanovništva u Republici Srbiji imalo gotovo deset puta veći ekvivalentni dohodak u odnosu na 20 odsto najsiromašnijih. Vrednost ovog pokazatelja je znatno veća u odnosu na prosečnu vrednost Evropske unije koja je iznosila svega 5,08, ali i veća od najvećih vrednosti koje su zabeležene u Bugarskoj (8,2), Rumuniji (6,5) i Litvaniji (7,3).
Ukratko, Džini koeficijent meri nejednakost na čitavoj distribuciji dohotka. U Republici Srbiji je 2018. iznosio 35,6 poena; prema ovim podacima Srbija se nalazila u grupi zemalja sa najvećom nejednakošću – to mesto na "listi nejednakih" delila je sa Letonijom (35,6), dok je nešto viša nejednakost zabeležena u Litvaniji (36,9) i Bugarskoj (39,6). Poređenja radi, Srbija prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od 16. oktobra, a mereno za 2022. godinu, ima Džini koeficijent 32. Do pre pola veka nerazvijena i jezivo siromašna Kina: 38.
Istovremeno, Kina je u praksi uspela da ostvari i rodnu ravnopravnost. Globalni izveštaj o rodnim pitanjima (Global Gender Report) pokazuje da je Kina na 20. mestu, dok je Nemačka, primera radi, na 46. Što se tiče mogućnosti zapošljavanja žena, Kina je na 35, a Nemačka na 49. mestu. Istovremeno, Kina je među državama koje beleže najveće učešće žena u zaposlenosti – čak tri četvrtine Kineskinja radi. Većinu od trideset miliona studenata u Kini čine devojke; žene vode i 55 odsto kompanija u kineskom informacionom sektoru…
Otuda je poruka iz Kine jasna: nije važno samo koliko para je moguće zaraditi, već i kako se prihodi raspodele, kao i kakva je infrastruktura uz sve ostale uslove za dostojan život u društvu. Ekonomski parametri to ne mere u potpunosti. I ako današnja zapadna ekonomija ne daje odgovore na probleme savremenog sveta, onda je možda došlo vreme da posegnemo za rešenjima koje nam nudi – humanomika.