Ukrajinski rat je primer prelomnice na kojoj su mnogi propali – u intelektualnom pogledu. Među njima nisu samo političari i njihovi medijski podrepnici, već i mnogi visokoleteći intelektualci i kvazi-intelektualci. Tu je debelo zaglibio i izvikani slovenački filozof Slavoj Žižek, koji je, uz Luku Dončića, Melaniju Tramp i Aleksandra Čeferina, nekadašnjeg uspešnog advokata koji je završio kao šef UEFA-e, svakako jedan od najpoznatijih Slovenaca u svetu.
Žižek je svoje otkačene i netačne analize ukrajinskog rata već na početku sukoba objavio u obliku autorskog članaka u britanskom "Gardijanu". Na iznenađenje onih koji nisu poznavali njegovu prevrtljivu ćud, vazda u službi volje zapadnih sila, Žižek se vatreno zauzeo za rat protiv Rusije, infantilno predstavivši sukob kao bitku dobra protiv zla, kao rat dobrog, demokratskog Zapada protiv groznog, autokratskog ruskog vođe.
Tim potezom se Slavoj Žižek svrstao među one "globalne intelektualce" koji su izdali svoju misiju i svoje intelektualne moći položili pod noge sila hegemonije, imperijalizma i ugnjetavanja slobodoljubivih naroda sveta.
Svoju zadivljujuću intelektualnu nesposobnost Žižek je nedavno striptizirao i tokom nastupa u emisiji Pirsa Morgana "Bez cenzure". I sam američki voditelj je po pitanju poslednjeg rata u Evropi savršeno usklađen sa stavovima vodećih zapadnih ratnih huškača, pa preventivni rat Rusije u Ukrajini redovno tumači upravo onako kako ga vide Žižek i većina zapadnjačkih geopolitičkih analfabeta – kao "ničim izazvanu agresiju". Zato i ne čudi što je Morgan Žižeka već na početku razgovora opisao kao intelektualca kojeg neki smatraju "najopasnijim filozofom", a zapravo je (kakva ironija!) – "glas zdravog razuma".
Slavoj Žižek je potom objasnio zašto sebe smatra umerenim konzervativnim komunistom, zašto je ruski predsednik Vladimir Putin mračni konzervativni verski fanatik i zašto njega (Žižeka) napadaju da je antisemitski pripadnik Hamasa, liberalni cionista i slično.
Povodom rata u Ukrajini i "Putinove Rusije", Žižek je rekao da neki njegovi "ludi prijatelji" kažu da je Rusija super, jer je protiv NATO-a. "Pa zar im se pomračio um?! Pogledajte koga Rusija podržava u Zapadnoj Evropi: samo krajnju desnicu. Marin Le Pen, AfD i slične", vajkao se Morganu slovenački filozof. Time je dokazao da ne razume kako države funkcionišu u međunarodnoj politici, da nema pojma o principu ravnoteže snaga, važnosti samoodržanja, straha i neizvesnosti u svetskom sistemu bez vrhovnog arbitra, temeljnih pretpostavki okruženja, značenju bezbednosti u međunarodnim odnosima, kao i predvidljivog delovanja velikih sila, zasnovanog na empirijskim primerima i hiljadama godina iskustva nagomilanog tokom razvoja mnogih zemalja i civilizacija.
Savršeno je jasno da nijedna racionalna država neće podržati političke snage koje širenjem vojnih blokova prete njenom neposrednom susedstvu, već će podržati snage koje razumeju njene bezbednosne interese, poput stranaka koje Žižeku nisu bliske niti ih voli. A upravo tako je postupao predsednik Rusije – racionalno.
Amerikanci imaju Monroovu doktrinu i odgovorile su slično kao Rusija prilikom "Kubanske krize". Racionalno. Ali Žižek očigledno nema pojma o tome, niti o racionalnosti i zakonitosti delovanja velikih sila. On sudi o "ludilu" zemalja u skladu sa svojim političkim simpatijama prema stranim političarima. Što je najluđe od svega.
Žižek je u Morganovoj emisiji podsetio i da je Vladimir Putin pre napada na Ukrajinu kritikovao vođu boljševika Vladimira Iljiča Lenjina jer je ustoličio ukrajinsku republiku unutar Sovjetskog Saveza. Neke televizijske stanice su čak javile da je Putin rekao da "Rusija mora da postane Rusija Vladimira Iljiča Lenjina", i da je time naglasio pravo Rusa da ponovo pripoje ukrajinsku teritoriju. Što je bila laž, s obzirom na to da je ruski predsednik samo nabrojao koje je teritorije Ukrajina dobila u vreme Lenjina i podsetio na rušenje Lenjinovih spomenika širom Ukrajine.
Tim povodom je smatrao da bi onda trebalo da vrate i sve što im je Lenjin dao. Dakle, ruske teritorije. Povrh svega, iz redosleda događaja je jasno da je Putin bio prinuđen da zaštiti Ruse u Ukrajini nakon što su zapadne zemlje i Kijev prekršile sporazume iz Minska, koje, kako su kasnije priznali i zapadni pregovarači (kancelarka Merkel i francuski predsednik Oland), ali i tadašnji ukrajinski predsednik Porošenko – nikada nisu ni nameravali da ispoštuju.
"Putin definitivno nije levičar. Putin je mračnjački konzervativni verski fanatik", ulizivao se američkoj publici u Morganovoj emisiji Slavoj Žižek. Dodao je da su ruski mediji – isti oni na kojima je uoči ukrajinskog rata lično često i rado gostovao – postali religiozno-fundamentalistički jer opisuju sukob u Ukrajini kao rat hrišćanske civilizacije protiv satanizma.
"Slično kao i Arapi, i oni su postali verski fundamentalistički fanatici. Moramo bezuslovno da ih zaustavimo. Zapad mora da prekine sa dvosmislenom igrom 'podrške Ukrajini', ali ne previše, da ne naljuti Rusiju i da ne narušimo previše naš životni standard. /…/ Zato provociram (zapadne vođe) kada tražim da Ukrajincima daju nuklearno oružje. To tražim i govorim kao levičar", istakao je Žižek.
Potom je svoj zahtev da se Kijev naoruža atomskim bombama objasnio traktatom na temu kako Rusija sprovodi imperijalnu ekspanziju i da se neće zaustaviti na Ukrajini. Ponavljao je već poznate fraze da će potom doći na red Gruzija, Moldavija... "Što više tolerišemo Rusiju, toliko će biti strašnija konačna konfrontacija", uveravao je američku publiku Žižek u ime svojih američkih mecena.
Hronologija događaja, međutim, jasno pokazuje da je Rusija reagovala tek posle širenja NATO-a 2008. godine i transformacije ukrajinskog režima posle puča 2014. godine u "udarnu pesnicu" Zapada na ruskim međama. Povrh svega, rat u Ukrajini je bio najavljen čak sedam godina ranije, a predvideo ga je – kao logičan rezultat grešaka Zapada – američki politikolog Džon Miršajmer.
Profesor iz Čikaga Miršajmer je već 2015. upozoravao da će Rusija "uništiti" Ukrajinu još pre nego što postane članica NATO-a i njen neprijatelj ako Vašington nastavi sa svojom nerazumnom politikom. Otuda je suluda i Žižekova procena da bi Ukrajini trebalo dati nuklearno oružje, jer nema sumnje da bi to vodilo do upotrebe atomskih bombi, i to ne samo u zapadnoj Ukrajini, gde je ova opasnost već danas najveća.
Da su upravo filozofi najpozvaniji da vode i upravljaju države smatrao je u davna, antička vremena grčki mislilac Platon; on je mudrog vladara video u ulozi kralja-filozofa. Slučaj Slavoja Žižeka pokazuje kako se istorija ponavlja – sada kao farsa. I Neron je sebe smatrao filozofom, poput Žižeka, samo što je bio uz to i vladar Rima. Većina rimskih izvora nudi mahom negativne ocene Neronove ličnosti i vladavine.
Istoričar Tacit tvrdi da su Rimljani Nerona smatrali kompulzivnim i pokvarenim. Svetonije, rimski pisac i državni činovnik, pripoveda da su mnogi Rimljani verovali da je Neron zapalio veliki požar u Rimu kako bi očistio teren za gradnju svoje "kuće od zlata".
Slavoj Žižek karakterno veoma nalikuje Neronu, ali, na sreću, nije se dočepao uloge "kralja-filozofa", poput pomahnitalog rimskog imperatora. Neronovi žrtveni jarci bili su hrišćani, a Žižekovi su Rusi. Kada bi Žižek kojim (nesrećnim) slučajem u naše doba postao kralj-filozof, nema sumnje da bi uživao u tamburanju na svoje filozofske žice dok bi svet pred njegovim očima nestajao u termonuklearnom cunamiju. Da bismo izbegli treći svetski rat, ne treba zaustaviti Rusiju, koja se brani, već Žižeka i njemu slične fanatične NATO fundamentaliste.