Amerika je dugo propagirala teoriju o "kineskoj opasnosti". Posledično je spisak zabrana izvoza ili uvoza određenih proizvoda u ili iz Kine, koji Vašington usvaja kao po tekućoj traci, sve duži. Između ostalog, Amerika je uvela čak 100% carinu na kineske električne automobile, a ubrzo se očekuje i zabrana popularne platforme TikTok.
"Huavei" se već godinama suočava sa još brutalnijim ograničenjima na osnovu nikada dokazanih optužbi da je njihova oprema u službi "špijunaže". O apsurdnosti tih optužbi svedoči činjenica da su se pojedini političari zalagali čak i za zabranu uvoza kineskog belog luka; među vodećim američkim i evropskim političarima se uvrežilo ubeđenje da je najveći problem nekakva "super proizvodna sposobnost" kineskih fabrika. Protivljenjem svemu što "miriše" na Kinu, Amerika grčevito brani nepravedan poredak u svetu, "poredak zasnovan na pravilima" koji SAD donosi "ekstraprofit" i zahvaljujući dominacije dolara omogućava da se neodgovorno zadužuje na račun bogatstva celog sveta.
Umesto da popravi propadajuću infrastrukturu – zastarele železnice, uništene puteve, ruinirane mostove, loš zdravstveni i socijalni sistem, Amerika već decenijama ulaže u ratove i sve više podriva slobodnu trgovinu širom sveta. Sve to je jasno čak i evropskim stručnjacima, ali su članice Evropske unije u tolikoj meri podređene SAD da američku politiku prate dosledno, bez reči protivljenja.
Sve to važi i za Sloveniju kao jednu od manjih zemalja Evropske unije, ali se i u takvim zemljama EU polako uočavaju pukotine. Među slovenačkim političkim partijama se, na primer, nedavno pojavila "Resnica" (Istina), koja se gotovo po svim važnim pitanjima suprotstavlja etabliranoj politici. Stavovi "Resnice" su slični stavovima stranke "Smer" u Slovačkoj koju vodi u atentatu ranjeni predsednik vlade Robert Fico.
Gubitak globalnog primata
"Kina nikada nije bila imperijalistička zemlja i nikada nije začela nijedan rat. A mi se stalno plašimo Rusije i Kine. Zašto? Kod nas je rasprostranjena rusofobija, dok sinofobija malo zaostaje, ali raste. Radije pogledajmo kako Orban vodi svoju politiku. Možemo o njemu da mislimo šta hoćemo, ali hajde da pogledamo koliko dobro vodi računa o interesima zemlje. Jedini ima kontakte sa Putinom, Si Đinpingom i Trampom kao vrlo verovatnim pobednikom predsedničkih izbora u SAD", upozorava Polona Frelih, bivša dopisnica najvećeg slovenačkog dnevnika "Delo" iz Rusije.
Ona je bila prva slovenačka novinarka koja je izveštavala o rusko-gruzijskom ratu i prva koja je u svet poslala fotografiju uzbunjivača Edvarda Snoudena sa aerodroma u Moskvi gde se našao u trenutku kada mu je Amerika poništila pasoš. Ali kada je sopstvenim očima videla šta se zaista dešava u Donbasu, odakle je izveštavala još pre 2014. godine, umesto pohvala u sopstvenim novinama dobila je packe zbog navodno "proruskog" izveštavanja.
Danas se kandiduje na listi "Resnice" za izbore u Evropski parlament, namerna da biračima pruži šansu da glasaju za drugačiju, a ne rusofobnu spoljnu politiku. I neki poznati ekonomisti takođe veoma kritički ocenjuju američku politiku prema Kini. Jedan od najpronicljivijih je Jože P. Damijan, bivši ministar u jednoj od slovenačkih vlada i profesor na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani.
Kada je američki predsednik nedavno uveo nove, drastične carine na mnoge kineske proizvode, Damijan je objavio snimak Bajdenovog tvita iz 2019. godine, u kome je kritikovao tada usvojene mere Donalda Trampa: "Ovo je isti Džozef Bajden koji se 2019. godine, iz opozicije tadašnjem predsedniku Donaldu Trampu, podsmevao da svaki brucoš koji studira ekonomiju zna da carine ne plaća Kina, već obični ljudi; tada je tvrdio da blagajnik u 'Targetu' zna više o ekonomiji nego Tramp." Damijan u istom dahu u blogu, u kome kritikuje američke carine na kineske automobile, upozorava da američka vlada "koristi patetični protekcionistički instrument kao izraz nemoći".
Nema reči hvale ni za carinski rat Amerike protiv Kine i sramnu ulogu Evropske unije. "Razumem da je Amerika više zabrinuta za političku prevladu nego za komparativne prednosti u proizvodnji, jer ne može da dozvoli da je Kina privredno preraste, jer bi je tada prerasla i geopolitički. Vladajuću klasu u Americi najviše boli gubitak globalnog primata, zato smo sada svedoci poslednjih trzaja umirućeg hegemona, ali tim udarcem, SAD na izdisaju nanose ogromnu štetu svima – sebi, svima ostalima i klimi. Hoće li Amerika dići ceo svet u vazduh zbog gubitka primata?", zabrinut je Damijan.
Privredni "krstaški rat"
Marko Golob, nekadašnji član upravnog odbora Agencije za upravljanje kapitalnim investicijama Republike Slovenije (AUKN) i pet godina potpredsednik kompanije "Fotona", jedne od tehnološki najnaprednijih fabrika u bivšoj SFRJ u oblasti vojnih laserskih sistema, na sličan način je kritičan prema evropskim "merama odmazde" usmerenim protiv Kine. "Kina je najveće tržište za 'Mercedes', 'BMV', 'Folcvagen', 'Ford' i GM. Električni automobili koje ti brendovi proizvode u Kini dobijaju iste podsticaje kao i kineski brendovi. Veliki deo tih automobila je namenjen izvozu. Bez kineskih komponenti, evropskih električnih automobila ne bi ni bilo. Evropa nema nikakve šanse, zato je ovo što radi Evropska komisija čisto ludilo. Zašto? Zato što je mogućnost kineskih protivmera za magnitudo veća. Svetska trgovinska organizacija (STO)? Zaboravite! Prvo, sama EU ima dovoljno putera na glavi, a drugo, STO zbog američke blokade već godinama nije operativna", objasnio je Golob u komentaru na vest koja je otkrila da "državnu pomoć" proizvođačima automobila, za koju EU optužuje Kinu, u stvari praktikuju – same članice Evropske unije.
Nije tajna šta evropski potrošači misle o kineskim automobilima i drugim proizvodima – većina je impresionirana ponudom kineskih kompanija. Nedavno je provladin portal SiOL pod naslovom "Da li Evropa potcenjuje Kineze? Teško da evropski automobili mogu da pokažu takve performanse", doneo izveštaj sa testiranja kineskog električnog automobila "MG4 Xpower".
Novinar je, ne krijući oduševljenje, do detalja opisao sposobnosti kineskog automobila, domet, brzinu punjenja i opremu... Sve u superlativima, a onda zaključio: "Setio sam se reči Ursule fon der Lajen koja najavljuje više carine za kineske električne automobile, a tu odluku naslanja na njihovu nisku cenu, navodno zbog državnih subvencija Pekinga. Ali danas je automobil poput MG4 tehnički prešišao evropsku automobilsku konkurenciju istog ranga!"
Tako je jednostavno ukazao na negativnu stranu uvođenja carina na automobile kineskih proizvođača i slične proizvode iz Kine. Zaključak je jasan: ko bude uvodio carine Kinezima, osudiće svoje potrošače na kupovinu skupljih, tehnološki manje naprednih, nebezbednijih i u svakom pogledu lošijih automobila i proizvoda. Više nema sumnje da će Amerika i Evropska unija u želji da naštete kineskoj privredi, zapravo najviše nauditi sebi. I svojim saveznicima koje ubeđuju da moraju da im se pridruže u novom, privrednom "krstaškom ratu" protiv Kine kako bi se protekcionizmom izborile za "nacionalnu bezbednost". Poznato nam je kakva je to "bezbednost" kada država štiti domaće proizvođače, koji zahvaljujući toj zaštiti proizvode nekonkurentnu robu.
Vrhunac paradoksa je da EU danas preti merama preterane carinske zaštite, kojih se sećamo iz vremena SFRJ, a koje su zemlji donele više štete nego koristi. Poznati slovenački ekonomista Jože Mencinger je često upozoravao da Evropska unija sve više podseća na SFRJ uoči njenog raspada. Brisel tu ocenu potvrđuje svakim svojim novim potezom.