Anketa 15: Kako se osećate?

Pitali smo vas kako se osećate. Na ulici, na pijaci, gde god da smo se sreli, ako ste bili raspoloženi za razgovor, a nekad i ako niste. Ovo su vaši odgovori.

Jedva sam dočekala jesen. Je-dva. Bili smo na moru, volim more, i uživali smo, ali vrućinu ne podnosim. Potpisala bih da zauvek bude jesen. Znaš, kad mi je vrućina, nema spasa, a kad je hladno, mogu da se obučem. Jesen je moje godišnje doba. Kad se sve gasi, ja procvetam. Ne smeta mi kiša, ne smeta mi vetar, a znaš kakav mantil sam kupila? Žao mi je što ga sad nisam obukla, maslinasto zelen, pravi detektivski. Kad dignem kragnu, atako ga nosim, muž mi peva neku pesmu o detektivima, neku staru, ja je ne znam, ali volim kad mi on peva. Nešto kao – A detektivi traže... A kišobran? Kišobran mi je sa animal printom – leopard. Najviše volim leoparda, imam i papuče takve. I napiši tamo da me ne zanima poetika jeseni, simbolika i takve stvari. Volim ove temperature i volim kišu, volim oblačno nebo i boju reke, gumene čizme i što mogu ćerki da oblačim kabanice, ima ih u svim bojama, kupujem ih po pijacama za trista dinara. Milina. E a pitaj i moju ćerku kako se oseća. Hajde srce reci čiki kako se osećaš. (Kristina, 29, dekoraterka)

Ja se osećam lepo. Srećna sam zato što smo danas kupili još jednog jednoroga, tog što mi je falio. Mama je rekla da pogledam na trafici da li ih ima još, i ja nisam videla, a onda je mama tražila od tete da potraži, i našle su tri kesice, i mama je pipala kesice i osetila je da jedan ima mekana krila, a ja nisam imala tog sa mekanim krilima, i kupila ga je i kad smo ga otvorili, stvarno je bio taj kog nisam imala. Evo ga!

(Iskra, 5, devojčica s jednorogom)

Osećam se božanstveno. Ja sam Makedonka i došla sam u Beograd iznenada, nisam planirala, samo sam u četvrtak rekla sebi – Hajde u Beograd. - Sedela sam ispred otvorenog kofera i mislila se da li stvarno da se spakujem i krenem, jer morala sam mnoge druge planove da menjam, i onda sam se samo spakovala i uhvatila autobus u pola 12, iz Skoplja. Ja živim u Skoplju a ovde mi živi rođena sestra, s ćerkom i mužem. U Beogradu najviše volim zgrade, drveće i trotoare. Trotoare možda i najviše volim, drugačiji su nego u Skoplju, ove s kockama volim, kao što sad stojimo na njemu. U Beogradu se osećam bolje, izgledam bolje i lepše ispadam na slikama. Zašto se ne preselim? Ne znam, stvarno ne znam, možda se plašim da me ne pojede Beograd. A možda ću se i preseliti.

(Dragana, 30, filolog)

Hladno mi je u hladu a na suncu mi je pretoplo. Ti me znaš, je l' tako? Ja tebe znam. Kupovao si od mene krompir ranije, a sad te nema. E pa znaš onda da sam ovde tri'es godina. Dobro ne znaš da sam baš toliko ovde, ali ja ti kažem. Došao sam kad ovaj parkić nije ovako izgledao, tri puta se menjao za sve ovo vreme. Kad ga preuređuju, sklonim se tamo na onaj ćošak. Najbolji mi je krompir, znaš i sam, i ljudi su se navikli da kupuju od mene. Mnogima nosim na vrata, pa pijemo i kafu, ali ne dugo, jer na poslu sam ja, nisam u provodu. Niko me ne tera odavde, zna me i policija. A i što da me teraju? Pa donosim ljudima krompir, kvalitetan proizvod, kao kesten je, znaš i sam. Nisam menjao sortu ni zbog prinosa, ni zbog cene, ovo je gajio moj deda, pa moj otac, i onda ja. Jedino mi je žao što kad mene više ne bude, neće biti ni ovog krompira. Deca neće da se bave ovim poslom, svi su u Beogradu, na selu smo ostali baba i ja. Ovaj parkić mi je druga kuća. I molim te, nemoj da napišeš da sam poljoprivrednik, napiši da sam seljak. (Ilija, 71, seljak)

Žurim, žurim. izvini. Dobro, samo kratko, sad se osećam sluđeno ali juče sam se osećao predivno. Vodio sam ćerku na dečiji rođendan, kod njenog druga iz obdaništa. Slavili su na bazenu. Nisam joj rekao ništa, čekao sam tamo da se iznenadi. E znaš kako se iznenadila? Odavno nisam video da joj tako sijaju oči. Kad je shvatila da je rođendan u bazenu, zanemela je od sreće. Tad kad je proplivala, rekla mi je – Sad sam slobodna. – A juče je naučila da skače u vodu. Aj ćao.

(Mario, 43, 3D animator)