Evo malopre sam našla naočare, ostale mi kod frizera, sad sam bila da ih uzmem. Dva dana sam nesrećna u stvari dva dana ih nema a tek sam jutros to primetila, nije bilo sunca, pa mi nisu bile potrebne. Prevrnula sam celu kuću, zvala sam muža sto puta, terala sam ga da rekonstruišemo moje kretanje poslednjih dana i kad me je poslednji put video s naočarima. Ništa mi nije pomogao, ne razume on tu muku. Mislila sam i mislila i setila sam se svega gde sam bila samo sam frizera nekako zaboravila, a znaš to je zato što sam išla samo da mi popravi šiške, nisam ono sedela i sedela tamo, nego usput. I sine mi, i zovem ga, i on ih nađe. Nekako su upale u fioku s makazama. Odlično se osećam, hvala na pitanju.
(Dragana, 29, profesorka španskog jezika)
Ma kakve špargle, dobro super su mi špargle, mlade, sveže, ali Partizan, jesi li gledao ti ono juče druže? Pa šta je ono? Dva nula, a? Real u Madridu, brate moj. Hoće da se biju momci, e pa evo im sad. Malo mi je teško što naši više nisu naši kao nekad, nema našeg čoveka u petorci, ali dobro, da ne mračim sad, tu je dres, tu je grb na grudima, to je najvažnije. Auuuu, kako igraju momci svaka im čast. Samo se plašim da ovde ne bude nekih problema, da neko ne baci upaljač ili nešto, znaš, da nas zavije u crno. Sad u trećoj ih treba ignorisati, napuniti i poslati kući da igraju igrice. Razumeš? Za koga ti navijaš? E dobro, evo za tebe špargle 250, inače su 300. Jeeeste kilo... Nije kilo, veza.
(Milutin, 32, poljoprivredni proizvođač)
Šta kako se osećam? Ko si ti? Šta kupus, nema kako se osećam, ajde produži. Eeee ovi što pitaju... Pa šta ako sam namćor, nisam namćor, namćor sam. Šta ima da me pita? E ljudi moji, danas svako gleda tuđa posla, ja ne znam više šta je ovo. Sve neradnik do neradnika.
(dečko iza tezge koji neće da razgovara sa mnom, oko 30 godina)
Osećam se najbolje od početka godine. Od kako je krenulo da bude toplo sve mi je bilo gore i gore jer sam mislila da ove godine nećemo moći na more. Sve je ludo skupo, znate i sami. Ali ići ćemo, juče smo uplatili. Ne skidam se sa neta, tražim bar dva meseca neku Grčku koju možemo da platimo a da nije baš da spavamo u kukuruzima. I juče nađem, znate kakva kamp kućica, na plaži skoro, sa tendom i kuhinjom napolju, a ispred trem sa baštenskom garniturom, sve fino, lepo, čisto. Sitonija, malo je dalje, ali nema veze. Uplatili smo, gotovo je, idemo trećeg juna. E hvala i vi se lepo provedite negde.
(Milena, 24, fizioterapeut)
Dobar dan, dobar dan, baš lepo pitanje. Za svoje godine, osećam se odlično. Pa tako, sve mi je u redu, da ne ureknem. Deca su dobro, unuci su mi zlatni, muž me voli. Šta mi više treba? Nije baš najoblje vreme sine, vidiš i sam, zbog dece mi je što žive u takvom vremenu samo, ranije je bilo drugo, muž i ja smo lepo proživeli. Radili smo u Švajcarskoj, on je lekar, ja sam bila medicinska sestra. Imamo dobre penzije, bar pola deci damo, nama ne treba mnogo. A ti si vredan, svašta si kupio. Je. l nisi zaboravio nešto sa spiska, nemoj da ti se ljuti žena. A ti kuvaš? Pa bravo, blago tvojoj ženi.
(Ljubinka, 82, medicinska sestra u penziji)
Hvala na pitanju dobro. Ti bi mogao malo da smršaš. Je l vežbaš? Moraš da vežbaš, nemoj da se zapuštaš. U zdravom telu je zdrav duh. Ništa, evo idem na trening. Radim s nekim klincima, teniserima. Njima se smuči život kad imaju kod mene trening, oni bi samo da šamaraju lopticu a kondicija im je na poslednjem mestu. Mali su još, shvatiće. A ti sledeći put ako me sretneš da imaš pet kila manje.
(Šone, 48, kondicioni trener)