Čim sam otvorio oči, u stvari čim sam pustio da mi misli proteku glavom, u stvari čim sam ih postao svestan, osetio sam da nešto nije u redu. Možda je preterano reći da nešto nije bilo u redu, ali osećao sam se kao da sam, evo tako ću vam objasniti jer sam i sebi tako objasnio, malopre saznao ko sam. Ne znam kako vam to zvuči, meni je zvučalo kao dobar opis. Kao da sam pre samo nekoliko trenutaka primio sve neophodne informacije koje će mi omogućiti da funkcionišem. Na šta god da sam pomislio, nije mi bilo nepoznato. Znao sam kako se zovem, šta volim i šta ne volim, poznavao sam neophodne rutine, znao sam gde sam zaposlen i šta treba da radim tamo. Međutim, nisam imao nikakav stav o svemu tome. Nikakva osećanja u meni nisu izazivale činjenice koje sam posedovao o samom sebi.
Dok sam odlazio putem rutine zvane jutarnje vežbanje, putem koji me je vodio preko pijace, javljao sam se ljudima koje poznajem, ljudima koji prodaju voće, povrće, salame i sireve, sokove, jednoj ženi koja prodaje kore za pitu i gibanicu, i jednoj koja prodaje ribu i krompir salatu. Kad sam ugledao krompir salatu, kao da sam osetio lahor uzbuđenja, zastao sam, zagledao se u krompir salatu i čekao i ništa.
To jeste bilo uzbuđenje ali uspeo sam samo da ga koncentrisano ispratim iz sebe. Polako je nestajalo, i kad ga više nije bilo, čini mi se da sam bio ravnodušniji nego pre njega. Opet teška reč, ravnodušnost, preteška. Samo mi nije bilo ni do čega i bilo mi je do svega, u isto vreme.
Vežbanje je proteklo najverovatnije najboljim mogućim tokom. Znao sam tačno koje tegove treba da dižem, u koliko serija i sa koliko ponavljanja. Zvezda tog jutra bilo je mrtvo dizanje. Učinilo mi se da sam u šestoj, poslednjoj seriji, pri poslednjem ponavljanju osetio zadovoljstvo. Ne zato što je to značilo kraj vežbanja, nego zato što mi je tehnika bila besprekorna. Nemoguće je pravilnije izvesti mrtvo dizanje. Skoro uvek ga izvodim odlično, ali ponekad se desi da celim svojim bićem osetim savršen pokret, kao što je to bio slučaj ovoga puta. Zadovoljstvo je bilo tu, opipljivo, nisam morao da se koncentrišem da bih ga bolje osetio. Osetio sam njegov bljesak, iz stomaka prema periferiji tela, i onda dalje, prema svemu što postoji, i nazad, u stomak.
Kad je stiglo do tuširanja, mislio sam da me opet čeka neko osećanje. Ipak, ništa od toga. Bio sam svestan da voda s mene spira znoj i prašinu, da šampon od ljute paprike i limuna donosi svežinu, hladna voda budila je moje ćelije na način na koji samo hladna voda to može. To je bilo sve, ali bio sam čist. Kad sam se obukao i načinio prvi korak, sećam da sam shvatio koliko su mi nove čarape udobne.
Put do posla vodio me je opet preko pijace. Prošao sam i pored mesare, stajao sam i gledao u roštilj i meso koje se na njemu peklo. Zamislio sam se na klupi preko puta kako jedem pileće ražnjiće umotane u slaninu, posute ljutom tucanom paprikom, znam dobro taj ukus, i znam kako je kad posle toga pijem ledenu kiselu vodu. Zatvorio sam oči i doručkovao u sebi. Nije bilo vremena za klupu.
Video sam tramvaj, pa sam prešao ulicu, ušao sam na srednja vrata, pravo na ona dva sedišta koja su okrenuta jedno ka drugom. Seo sam na jedno, a preko puta mene bio je star čovek koji je zadržavao pogled na meni, pa sam onda i ja na njemu i onda je to već trajalo toliko da sam morao da kažem dobar dan, pa sam i rekao. On je rekao dobar dan i odmah me je pitao da li ga se sećam.
Nisam ga se sećao, nisam ga nikada video, ali sam mu rekao da ga se sećam, a on se mnogo obradovao, pa je rekao svoje ime i prezime i da je bokser, da je bio bokser. Nisam dobro čuo ime a nisam mogao da ga pitam da ponovi jer sam mu već rekao da ga se sećam, samo sam klimao glavom kao da se čudim što me podseća kad ja već znam ko je. Bio je šest puta prvak Srbije i rekao je da mu je boks sve, i da od boksa nije dobio ni stan, ni platu, ni penziju, takvo je vreme bilo, ali je dobio život. Kaže boks je život. Imao je 300 borbi. To je mnogo borbi. Pokazao mi je šake. Kao da su polomljene, a nisu, iskrivljene su od udaranja. Moja stanica je brzo došla, ustao sam, a on mi je još jednom rekao – 300 borbi. I to kakvih.