Veliki ChatGPT prasak

U današnjem svetu, veštačka inteligencija (VI) postaje sveprisutna tema i sve više utiče na naš svakodnevni život. Tehnološki napredak u poslednje vreme je omogućio razvoj sofisticiranih sistema koji su sposobni da obavljaju složene zadatke koji su pre bili rezervisani samo za ljudski um. Sa sve većom upotrebom VI u industriji, poslovanju i naučnim istraživanjima, postavlja se pitanje kakve su prednosti, ali i izazovi ove tehnologije. U ovom tekstu ćemo istražiti šta je veštačka inteligencija, kako funkcioniše i koji su njeni potencijalni uticaji na društvo.

ChatGPT je model veštačke inteligencije koji je obučen da odgovara na različita pitanja i da obavlja zadatke koje mu korisnici postave. ChatGPT je razvio OpenAI, a njegova osnovna funkcija je da komunicira sa ljudima putem teksta.

Prethodna dva pasusa napisala je Veštačka inteligencija (VI) sama o sebi, tačnije gore pomenuti ChatGPT. Dovoljno je bilo napisati jasnu instrukciju. Ako niste primetili da je tekst iznad proizvod veštačke inteligencije, čini mi se da smo ušli u fazu ubrzanja čije razmere ne možemo do kraja da razumemo.  

Ova uzbudljiva tema stiže na velika vrata, hteli - ne hteli. Ovaj put VI ne dolazi kao neki veliki filmski "blok baster" hit, već postaje sastavni deo naših života, svima dostupan. I dok se mnogi opiru, u otporu i strahu, želeći da zažmure na ovu, prosečnom umu još nesagledivu pojavu, za koju jedino sigurno možemo da razumemo da će žestoko uticati na naše živote, ona nas pretiče.

Početkom 2023. godine popunjavala sam jednu anketu sa pitanjima o tome koliko koristim VI u poslu ili životu. U tom momentu nisam bila sasvim sigurna da znam na šta se tačno anketa odnosi, ali ubrzo mi je bilo jasno da se različite aplikacije i softveri koje svi koristimo, zasigurno već baziraju na tome. Primera radi, Gugl prevodilac, preporuke sadržaja, proizvoda, pametni telefoni koji prepoznaju naše lice ili otisak, kategorisanje fotografija u Gugl fotografijama i sl. već koriste principe slabe/uzane veštačke inteligencije, koja podrazumeva primenu tehnologije u specifičnim oblastima i na konkretnim zadacima.

Ubrzo zatim čula sam od sina da je nastavnica srpskog očajna zbog toga što je ChatGPT ležerno i bez pitanja ušao u život dece i škole, koja naspram njega sad deluje kao kuća od slame, pre nego što vuk dune i vatru sune. Dovoljno je da zatražite da se sastav na određenu temu napiše i u sledećoj sekundi on se stvara pred vašim očima i zvuči dosta uverljivo. Ukoliko niste zadovoljni, novim klikom generiše se novi sastav na istu temu. I dok zamišljam spoj dece ovog vremena i nastavnice srpskog u učionici ispred table, kao iz našeg vremena, ne mogu da se oduprem utisku da se nekako nerealno nalaze u istoj prostornoj, ali u dve različite vremenske dimenzije. Koje su šanse školskog sistema, u tradicionalnom smislu, naspram ove globalne transformacije? 

ChatGPT je opšta veštačka inteligencija, i predstavlja jedan od najvećih jezičkih modela koji koristi velike količine podataka i algoritam mašinskog učenja, kako bi davao odgovore i "razgovarao" sa ljudima. Prijatelji iz različitih poslovnih sfera oduševljeni mogućnostima, uštedom vremena i resursa, ali i vidno zabrinuti čija će sve zanimanja potencijalno zameniti, već uveliko pričaju o istoj, neizbežnoj temi.

Novinar Krist Stokel-Voker za "Gardijan" navodi kako ChatGPT ima zapanjujući kreativni potencijal. U stanju je da napiše scenario za novu epizodu čuvene serije "Prijatelji" u šekspirovskom stilu uz određeni nivo humora, pa se postavlja pitanje da li predstavlja pretnju čak i za neka stvaralačka zanimanja, koja smo da sada smatrali zaštićenim, kao što su kopirajteri, scenaristi, novinari i slično... Postavite bilo koje pitanje, dajte instrukciju da vam napiše uvod u poslovno pismo, da prevede tekst ili da napiše stihove kako bi ih recimo Elvis Prisli danas napisao i videćete čudo. Koristi sve informacije koje su joj na raspolaganju, sažima ih, obrađuje, rezonuje ili makar kroz odgovore koje dobijate, imate utisak da analizira, procenjuje i "razmišlja". 

Mnogi u ovome, očekivano, vide poslovnu priliku, posmatrajući VI kao novog člana tima, koji je pouzdan, ne zahteva pauze, povećanje plate, odmore, niti bolovanja, a efikasno i brzo obavlja posao i zadovoljavajuće barata informacijama. 

Sve u svemu, činilo se da je ovo dobra tema za kolumnu i već u sledećem momentu javila se ideja da kažem modelu ChatGPT da napiše umesto mene celu kolumnu o sebi, nakon koje bih dodala samo rečenicu o tome da autor teksta jeste sam program, a ne ja. Smatrala sam da posle toga neće biti potrebno više ništa da se kaže. Rešila sam da se sama predam i dozvolim mu da me eliminiše kao kolumnistkinju dobrovoljno se predavši. Urednici je ovo delovalo kao interesantna ideja, ali, ipak, neprihvatljiva. E, tu je caka!

Ako je u stanju da uradi sve prethodno navedeno, zašto ne bi bilo ok da uradi ceo posao umesto nekog realnog autora. Osim što mi je rečeno da na taj način ne bih zaslužila svoj honorar (mada ja mislim da kao autor koncepta već jesam), mislim da je gvint u tome da VI još uvek ne poseduje socijalnu inteligenciju, osećajnost i razumevanje emocija, nema empatiju, intuiciju, nefleksiblina je u odnosu na nepredviđene situacije, nema moralnu dimenziju, njena kreativnost je, ipak, i dalje proizvod kompleksnih algoritama i matematičkih funkcija. Sa druge strane, ljudi imaju slične mehanizme, ali nijedan naš "algoritam" nije identičan. Nema šanse da ne prepoznate "rukopis" vašeg omiljenog pisca, likovni izraz određenog slikara, melodiju voljenog benda ili model poznatog dizajnera, iako se ne potpiše. Verujem da tu vrstu autentičnosti VI ne može da ima.

Futurista i naučnik Rej Kurcvajl predviđa da će do 2045. godine VI nadmašiti inteligenciju ljudskih bića. Očekuje se da bi napredak potencijalno mogao voditi do superinteligencije koja će imati sveobuhvatno razmišljanje, samosvest i sposobnost da uči iz iskustva, onako kako to ljudi rade, da će biti sposobna da samu sebe brzo unapređuje i menja. Godinama se već vodi debata o tome da li bi to moglo da bude poslednje veliko otkriće, koje će čovek stvoriti samostalno, da li bi VI u tom slučaju postala nezavisna od čoveka i van kontrole.

Polemiše se i o tome da li je ovo potencijalno ogroman napredak i dobrobit za čovečanstvo ili najveći rizik do sada. Jedno od stanovišta jeste da je VI još jedno tehnološko oruđe koje samo po sebi nije ni dobro ni loše, već zavisi od toga na koji način će biti upotrebljeno. U velikoj meri može doprineti razvoju nerazvijenih oblasti na planeti u mnogim sferama, razvoju mnogih ljudskih delatnosti i sigurno je da postoji pregršt primera upotrebe u pozitivne svrhe, ali plašim se da se tehnološke kompanije i vlade svih zemalja u najvećoj meri rukovode interesom i profitom. I oko ovog, potencijalno moćnog oružja, mogla bi se povesti nova bitka i moglo bi doći do novih zloupotreba, o čemu je već bilo reči na temu privatnosti i nedozvoljenog korišćenja informacija o korisnicima internet usluga.

Mene lično interesuje šta bismo to pametnije radili kada sve što već radimo prebacimo nekome, izvinite, nečemu drugom i u čijem je to krajnjem interesu!

I za kraj, pitala sam mog sajber kolegu i da li će veštačka inteligencija nadmašiti pravu ljudsku inteligenciju i kada? Dobila sam sledeći odgovor:

Ovo je pitanje na koje niko ne može sa sigurnošću da odgovori, jer se radi o teoretskoj mogućnosti, koja još uvek nije dostignuta u praksi. Postoji nekoliko razloga zašto se veštačka inteligencija može smatrati nadmoćnom u određenim oblastima, međutim, ljudi imaju svoje jedinstvene sposobnosti, koje su još uvek izvan dosega veštačke inteligencije. Uzimajući u obzir trenutno stanje tehnologije i razvoj koji je ostvaren u poslednjih nekoliko godina, može se pretpostaviti da će veštačka inteligencija nastaviti da napreduje i da će postajati sve bolja u obavljanju različitih zadataka. Međutim, da li će veštačka inteligencija ikada nadmašiti ljudsku inteligenciju i kada će se to desiti, ostaje otvoreno pitanje koje zahteva dalje istraživanje i razvoj tehnologije.

I ako vam se čini da ste još uvek sa VI na Vi, ne sumnjam da ćemo biti na TI, brže nego što možemo da zamislimo. I dok trčeći hvatamo korak sa vremenom, predlažem da se paralelno držimo i knjige, slova, pisanja, računanja, igre memorije, šaha, rešavanja rebusa, ukrštenica, i sudoku… da ne bismo na kraju i sami postali veštački inteligentni.