RT konačno i na Balkanu
Najčešća reč koju sam čula kada bih nekome rekla da se RT osniva na Balkanu, bila je - konačno! Konačno, jer se na ovom terenu, premreženom prozapadnim medijima, odavno osećala potreba za bar jednom ruskom televizijom koja bi u slici i reči prezentovala ruski stav i rusko gledište. Ta potreba je postala još očiglednija od marta ove godine, kada su ugašeni svi evropski kanali RT.
Evropi je zapravo zasmetala popularnost ruske televizije koja je, na primer, 2020. bila prva u svetu koja je sakupila 10 milijardi pregleda na Jutjubu, prestigavši time i Bi-Bi-Si, Si-En-En, "Al džaziru", "Foks njuz" i "Juronjuz". Naša televizija je bila nominovana 11 puta za nagradu Emi.
A gledanost i popularnost i jesu direktan uticaj. Uticaj koji su oni proglasili malignim. I umesto da se protiv tog uticaja bore trudeći se da budu bolji, odlučili su da konkurenciju prosto ukinu.
Vreme medijske mržnje
Zabranom RT na kablovskim mrežama, uklanjanjem naših kanala sa Jutjuba, samo se pojačao interes za naše gledište - ljudi nas traže alternativnim putevima i preko VPN-a. Ali se zabranom isto tako i ogolio totalitarizam koji su sa zadovoljstvom prihvatili oni koji navodno zastupaju slobodu govora.
Svesni smo da živimo u vreme medijske mržnje, kada se sloboda štampe guši na samim njenim izvorima, ali i da smo došli u prijateljsku zemlju u kojoj će nas dočekati raširenih ruku.
Tu smo da ponudimo platformu originalnim misliocima i polemičarima, onim cenjenim u društvu, onim mlađim za koje će se tek čuti, ali i onima koji su marginalizovani u vodećim medijima. Od društvenih medija, preko politike do naučne zajednice.
Činjenica je da čitaoci uvek traže upravo ono što žele da pročitaju. Cilj nam je da stignemo i do onih koje ćemo iznenaditi, iako smo vas u startu upozorili - mi smo tu da vam predstavimo ruski pogled na svet, za sada preko tekstova, kolumni, multimedijskih projekata i video sadržaja, a uskoro i preko TV ekrana.
Svet se promenio
Na dan pojavljivanja našeg portala na Balkanu svet je dobio svog osmomilijarditog stanovnika. I on skoro sigurno nije rođen ni u Evropi ni u Americi (ako se Holivud ne pobrine da i to izrežira), već u Indiji ili u Kini, u tom ogromnom delu sveta gde se naši kanali i dalje vide. A roditi se u tom delu sveta, odavno više ne znači biti osuđen na siromaštvo i bedu.
Svet se odavno promenio, zemlje BRIKS-a jurišaju na liderstvo u mnogim oblastima života, uključujući i ekonomiju. Dosadašnji hegemoni ne žele to da vide, pa glas i dalje daju dežurnim medijskim ljubimcima - po inerciji.
Kada se pročulo da RT dolazi u Srbiju bilo je onih koji su osetili potrebu ne samo da nas kritikuju nego da se žale, ni više ni manje, Evropskoj uniji. S ciljem da nam zapuše usta pre nego uopšte počnemo da radimo. Jer, da citiramo i srpskog predsednika, "mnogi misle da su medijske slobode da samo oni postoje".
Posle 10 godina rada na RT u Moskvi, pa kasnije u Berlinu, i još nekoliko u Parizu, neizmerno mi je drago da s timom divnih mladih ljudi konačno dam svoj doprinos ovom međunarodnom projektu i u mom Beogradu, jedinom gradu u Evropi iz koga avioni za Rusiju i dalje redovno poleću. Raditi u zemlji koja u ovom trenutku u Evropi predstavlja oazu medijske slobode, u kojoj možemo da predstavimo stavove Rusije i suočimo ih s glasovima drugih zemalja, veliki je izazov, ali i pravo zadovoljstvo.
Zapad ne posustaje u obračunu sa drugačijim glasovima. Ali ne posustajemo ni mi.
