Nakon samita arapsko-islamskih zemalja u Rijadu povodom situacije u Palestini, izraelski premijer Benjamin Netanijahu im je poručio: "Kažem arapskim liderima, ako želite da sačuvate svoje interese, morate da uradite jednu stvar - da budete mirni".
Nisu govori u UN jedini koji su bili važni u danima pre 7. oktobra i početka "Poplave Al Akse". Dok su se u Generalnoj skupštini UN održavali istorijski govori, važan intervjuu Foks njuzu dao je Mohamed bin Salman, prestolonaslednik Saudijske Arabije.
Jedna od glavnih teza prestolonaslednika bila je da su veze njegove zemlje sa Izraelom svakim danom sve bliže i da bi mirovni dogovor dve zemlje mogao da bude "najveći istorijski dogovor od kraja Hladnog rata", ali je istakao da odnos normalizacije veza sa Izraelom zavisi i od palestinskog pitanja rekavši: "Za nas je palestinsko pitanje veoma važno. Moramo da rešimo taj deo".
Osim standardnih i nikad ugodnih - "penal" pitanja o vezama Saudijaca sa događajima 11. septembra, novinara Breta Bajera interesovalo je i pitanje ubistva novinara Džemala Kašogija u saudijskoj ambasadi u Istanbulu. Bajdenova administracija je kao jedan od svojih prvih koraka od ulaska u Ovalni kabinet učinila da se odobri objavljivanje izveštaja u kojem CIA zaključuje da je saudijski prestolonaslednik direktno "odobrio" ubistvo Kašogija. Tim dokumentom značajno je narušen ugled prestolonaslednika MBS-a u svetu što se procenjuje kao prva velika greška Bajdenovog tima koja bi mogla da ima skupu cenu u američkoj politici na Bliskom istoku. Pristupanje Saudijske Arabije "BRIKS plusu" i značajno približavanje ekonomskih odnosa sa Kinom, obimna trgovina u juanima i poslednji, simbolički primer u nizu sve hladnijeg pristupa MBS-a prema Bajdenovoj administraciji bilo je dugo čekanje državnog sekretara SAD, Entonija Blinkena na sastanak kod prestolonaslednika.
Ravnoteža u disbalansu snaga Bliskom istoku
Procena "pogrešnog" igranja na kartu protivnika u svetu politike se gotovo dogmatski kažnjava - ništa manje surovo nego li kršenje zakona po verskom pravu. Neoprostivo klađenje MBS-a iz ugla demokrata bila je odluka saudijskog princa o investiciji državnog fonda Saudijske Arabije u privatnu kompaniju Džareda Kušnera, zeta bivšeg predsednika Trampa, ubrzo nakon što je napustio svoju ulogu savetnika predsednika za Bliski istok.
Preko te "grešne" transakcije teško se može preći u svetu gde je novac merilo vere i lojalnosti.
Novinara Foks njuza interesovao je i stav Saudijske Arabije po pitanju iranskog nuklearnog programa na šta je prestolonaslednik rekao da ako ikad Iran dobije takvo oružje, da bi u tom trenutku i Saudijska Arabija "morala da ga nabavi iz bezbednosnih razloga, radi balansiranja snaga". Danas, Saudijci obaraju rakete koje idu ka Izraelu, dok bi neki rekli da je balans snaga na Bliskom istoku poremećen onog momenta kada je Izrael stekao pravo da poseduje nuklearno oružje, iako su iransko-saudijski odnosi kroz istoriju gotovo uvek bili uslovljeni iransko-izraelskim odnosima.
Od operacije Ajaks do čeličnih mačeva
Postoji teza da Amerikanci nisu primarno intervenisali tako često na Bliskom istoku zbog resursa i nafte, koje imaju na pretek iz sopstvenih izvora i preko već lojalnih saveznika, već da bi sačuvali Izrael od okolnih arapskih zemalja. Obaranje sa vlasti demokratski izabranog premijera Irana Mohameda Mosadeka1951. godine, zajednički je sprovedeno kroz britansko-američku operaciju državnog udara pod nazivom "Ajaks".
Dolaskom Mohameda Reza Pahlavija na vlast, saudijsko-iranski odnosi bili su u senci narastajućih izraelsko-iranskih odnosa. Vrhunac tih relacija dešava se 1977. i to u oblasti vojne industrije - Izrael i Iran zajedničkim snagama rade na razvitku rakete "jerihon - 1", nazvanoj po drevnom gradu na Zapadnoj obali.
Jakov Šapiro, zvaničnik ministarstva odbrane Izraela zadužen za koordinaciju pregovora sa Iranom od 1975. do 1978. godine, priseća se: "U Iranu su nas tretirali kao kraljeve. Poslovali smo sa njima u zapanjujućim razmerama. Bez veza sa Iranom, ne bismo imali novca da razvijemo oružje koje je i danas na prvoj liniji odbrane države Izrael". Tako je danas raketa "jerihon - 3" jedan od glavnih oslonaca odbrambene industrije Izraela.
Ubrzo nakon što su šah Reza Pahlavi i tadašnji izraelski predsednik dogovorili rad na raketi velikog dometa, dolazi do revolucije u Iranu 1979. i raskida saradnje na zajedničkom izraelsko-iranskom raketnom programu. Izrael je uprkos svemu tome bio jedan od glavnih saveznika Irana u njegovom ratu protiv Iraka, dok je Sadam Husein osamdesetih godina bio na vlasti, nadajući se da će povratiti svoj uticaj koji je nestao nakon Islamske revolucije. Benjamin Netanijahu je 2002. u američkom Kongresu lobirao za američku invaziju na Irak i rekao: "Ako uklonite Sadamov režim, garantujem vam da će to imati ogroman pozitivan odjek u regionu".
Dvadeset godina posle američke invazije na Irak, nakon koje je situacija na Bliskom istoku promenjena u kontrasmeru od želje Netanijahua - jačanjem Irana, pravi li "Mister sekjuriti" grešku dok u Gazi nemilosrdno sprovodi operaciju pod nazivom "Čelični mačevi" i gde po drugi put najavljuje tektonske promene na Bliskom istoku - imaju li mačevi Netanijahua dva kraja?