Džo Rogan i podkast revolucija

Do američkih predsedničkih izbora ostalo je tek nešto više od dva meseca, a politička i društvena temperatura u Americi i u svetu polako se podiže i dovodi do usijanja.

Određene ključne izborne teme, poput prava na abortus, ilegalne imigracije, posrnule ekonomije i odnosa prema ratu u Gazi, naduvavaju se medijski do tačke pucanja, a teške reči i najljuće uvrede bacaju se, poput drvlja i kamenja, u pravcu protivnika, bez ikakvih obzira za pristojnost i ustaljeni politički bonton.

Nad čitavim izbornim  procesom lebdi atmosfera građanskog rata, ideološki rovovi su odavno iskopani, radikalizacija je obavljena, neutralnih gotovo da nema, a preovlađujući stav koji dominira na obe strane političkog spektra jeste: ili si sa nama ili protiv nas.

Poslednji koji se opekao na ovoj ekstremističkoj lomači jeste poznati američki komičar i podkaster Džo Rogan koji je u roku od samo nekoliko nedelja postao persona non grata u oba politička tabora.

Rogan je prvo naljutio američke liberale kada je u svom najnovijem Netfliks specijalu ismevao vouk kulturu i šaljivo izjavio da, posle svega što se dešavalo za vreme pandemije kovida, veruje u sve teorije zavere, pa čak i u onu da Mišel Obama ima muški polni organ, da bi zatim smrtno uvredio MAGA republikance kada je u jednom od svojih nedavnih podkasta izjavio da od svih kandidata najviše poštuje nezavisnog Roberta Kenedija Džuniora, jer jedini ne laže i ne vređa svoje protivnike, već se bavi konkretnim problemima i idejama kao što je projekat čišćenja Ist rivera u Njujorku.

Slika godine

Republikanci koji su Rogana doživljavali kao svog istomišljenika i glasnogovornika bili su do te mere razočarani da je čak i sam Tramp tvitnuo da će Rogan sigurno biti žestoko izviždan na Ju Ef Si borilačkim događajima gde se tradicionalno okuplja veliki broj Trampovih pristalica.

Rogan je kasnije pojasnio svoju izjavu da ona ne znači da poziva ljude da glasaju za Kenedija juniora (koji je u međuvremenu podržao Trampa), da se ne bavi stranačkom politikom, kao i da duboko poštuje Trampovu fajterski podignutu pesnicu nakon pokušaja atentata, čime je izvršio delimičnu kontrolu štete i malo umirio konzervativnu publiku koja čini gro njegove slušalačke baze.

S druge strane, jasno je da se ni republikancima se ne isplati da potpuno otuđe i okrenu Rogana protiv sebe, jer je njegov podkast ubedljivo najslušaniji u Americi (preko 15 miliona pratilaca samo na Spotifaju) i često služi kao platforma za oglašavanje nekih od najpoznatijih desničarskih influensera, među kojima je i Roganov dugogodišnji prijatelj Aleks Džons, sigurno najkontroverzniji teoretičar zavera na svetu.    

Ipak, ostaje pomalo neprijatno pitanje šta za Ameriku znači činjenica da je Džo Rogan, poput Tejlor Svift, postao neko čije se političko mišljenje tretira sa tolikom pažnjom i uvažavanjem. Ruku na srce, bez obzira na svoju ogromnu popularnost, Rogan je osrednji komičar i, najblaže rečeno, politički nepismena osoba, sa sirovim izgledom bivšeg robijaša, koji se u svojim podkastima najviše bavi stendap komedijom, borilačkim veštinama, fitnesom i vanzemaljskim otmicama.

Njegov najveći kvalitet jeste njegova naizgled bezobalna radoznalost i retka sposobnost da opušteno vodi naizgled intimne i maratonske razgovore od po nekoliko sati sa najrazličitijim mogućim gostima, kao i da stvori atmosferu otvorenosti i spontanosti u kojoj nema cenzure, ali ni autocenzure.

To je njegovu emisiju učinilo mestom u koje rado dolaze i ispovedaju se poznati muzičari, komičari, glumci, političari, naučnici i tehnološki inovatori. Otkako je pokrenuo svoj podkast "Iskustvo Džo Rogana" 2009, Rogan je postepeno rastao sa evolucijom samog žanra, da bi 2020. postao najplaćeniji i najpopularniji podkaster na svetu kada je potpisao ekskluzivan ugovor sa striming servisom Spotifaj težak navodno preko 100 miliona dolara.

Dodatnu potvrdu svog uticaja i društvene moći dobio je tokom pandemije kovida kada je osujetio pokušaje Si-En-Ena da ga "poništi", jer je u svojim emisijama navodno neodgovorno zagovarao korišćenje konjskog antiparazitskog leka ivermektina, koji je njemu pomogao kada je zakačio koronu. Pokazalo se, sasvim neočekivano, da jedan usamljeni komičar sa svojim podkastom može da bude jači i uticajniji od korporativnog informativnog giganta poput Si-En-Ena. Tog trenutka je nezvanično ustoličena svojevrsna podkast revolucija, a Džo Rogan je krunisan kao nesporni kralj ovog novog mejnstrim medijskog formata.

U čemu je tajna uspeha podkasta kao verovatno najbrže rastućeg digitalnog medijskog sadržaja? Zašto ljudi danas radije slušaju podkaste nego što gledaju tok-šou emisije na televizijama?

Pored generalnog i drastičnog pada poverenja u medije glavnog toka, odgovor verovatno leži u činjenici da je, posle decenija totalne dominacije slike, ljudima potrebna, više nego ikada pre, smislena i nekonvencionalna reč. Potrebna im je kultura razgovora i duboko, iskreno promišljanje određenih tema, bez eufemizama i politički korektnog govora, kakvo je postalo nemoguće na televiziji, zbog čitavog spleta faktora i okolnosti.

U suštini, podkast nije ništa drugo nego veliki povratak radija na steroidima. Napredak tehnologije i interneta omogućio je da ih možete učitati i slušati bilo gde, u svom automobilu, na telefonu dok šetate ili džogirate, u kancelariji dok obavljate različite dosadne zadatke, a relativno jeftina logistika koja je potrebna za snimanje podkasta omogućila je slobodu i nezavisnost, kako u stilskom tako i u suštinskom smislu.

Ako imate šta da kažete i ako umete to da predstavite na kreativan i originalan način, sa vrlo malo uloženog novca možete dopreti do neslućeno velike publike, mimo svih prostornih i vremenskih ograničenja. Procenjuje se da trenutno u svetu postoji preko četiri stotine miliona ljudi koji barem jednom nedeljno poslušaju neki podkast, a prognoze su da će se taj broj udvostručiti u naredne dve do tri godine.

U Srbiji su podkasti takođe doživeli veliki bum, naročito u poslednjih nekoliko godina. Postala je šala da su podkasti kao slava Svetog Nikole, pola Srbije ih ima a druga polovina ide u goste. Kod nas je naročito izražen taj gerilski aspekt podkast delovanja, jer mnogi vrlo slušani podkasti, u političkom smislu, subverzivno deluju u praznom prostoru između režimske propagandne teze i opozicione antiteze iz Luksemburga. Ako je sudeći po Americi, samo je pitanje vremena kada će neki naš podkaster, poput Džoa Rogana, narasti u toj meri da može, u ime zdravog razuma i dobrog ukusa, pokazati srednji prst i jednima i drugima.